6 duhovno prenosivih bolesti kojih treba da se čuvate..

Kako znamo da li smo izabrali „prave stvari“? Da li smo izabrali istinski duhovni put, verodostojnog učitelja i imali istinska iskustva ili smo opet prevareni…? Odgovore na ta pitanja znaćemo i sami kada postanemo iskreni prema sebi, ali treba i da budemo spremni da ih prihvatimo…

Foto: Pixabay.com

Prava duhovnost je lišena požude, pohlepe, zavisti, ljutnje, iluzije ili ludila. Ona je potpuno čista potreba duše nemotivisana bilo kakvim egoističnim motivima. Nije je lako prepoznati jer je ovo „svet varalica i prevarenih“…

S druge strane, Bog ipak pruža pravu duhovnost jer želi istinsku sreću svim bićima. Istinska duhovnost je jednostavna, ali mi smo komplikovani i stoga nam nije lako jednostavno je prepoznati.

Pronašli smo 6 zanimljivih kategorija onoga što nije prava duhovnost, koje autor naziva „duhovno prenosivim bolestima“ jer, prema njegovim rečima, ove su konfuzne i nezrele koncepcije odnosa prema kompleksnim duhovnim principima, podmukle, nevidljive i šire se poput neke zarazne bolesti. Ponuđene su kao sredstvo prepoznavanja najčešćih duhovnih miskoncepcija.

1. Fast-food duhovnost

Kada se duhovnost meša s kulturom koja vrednuje brzinu, multi-tasking i instant zadovoljstvo, rezultat će vrlo verovatno biti i „fast-food“ duhovnost. To je i rezultat široko rasprostranjenog mita da se oslobođenje od patnji našeg ljudskog stanja može dostići lako i brzo. Jedna nam stvar treba biti jasna – duhovna transformacija se ne može dogoditi preko noći.

2. Lažna duhovnost

Osoba govori, oblači se i ponaša na način na koji, po njegovoj pretpostavci, to radi jedna duhovna osoba. To je vrsta imitacije…

3. Nejasne motivacije

Iako je naša urođena želja za rastom uvek istinska i čista, ona se često meša s nižim motivima kao što su želja za ljubavlju, pripadnošću, ispunjenjem naših unutrašnjih praznina na mentalnom nivou te duhovnom ambicijom koja se očitava kao želja da budemo bolji od drugih, izabrani.

4. Poistovećivanje s duhovnim iskustvom

U ovom se slučaju ego poistovećuje s duhovnim iskustvom i pripisuje ga za sebe. Počinjemo da verujemo da smo mi otelotvorenje spoznaja koje su se u nama dogodile. U većini slučajeva, ova „bolest“ je prolazna, ali ima sklonost da se zadrži duže vreme kod onih koji veruju da su prosvetljeni i / ili kod onih koji deluju kao duhovni učitelji.

5. Produhovljeni ego

Ova „bolest“ se pojavljuje kada se sama struktura ličnosti pod vođstvom ega duboko poistovećuje s duhovnim idejama i konceptima. Rezultat je neprobojna egoistična ljuštura. Kada ego postaje „spiritualizovan“, osoba postaje ravnodušna za pomoć spolja, zatvorena k novom znanju i konstruktivnom feedbacku. Postajemo nepristupačno ljudsko biće zakržljalo u duhovnom razvoju, a sve to u ime duhovnosti.

6. Masovna proizvodnja duhovnih učitelja

Postoji nekoliko pomodnih duhovnih tradicija koje neprestano proizvode ljudi koji sebe smatraju visoko prosvetljenima…

(Lovesensa.rs)