Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Mitohondrijska teorija govori da naše ćelije menjaju metabolizam kroz fermentaciju. Fermentacija je proces kada se šećer (C6H1206) u mitohondrijama razlaže na vodu (H20) i ugljen dioksid (C02) višestrukim postepenim procesima. Procesi fermentacije moraju biti lagani i postepeni jer bismo u suprotnom razvili toliko toplote u razgrađujuće procesu da bismo izgoreli.
Naše ćelije su energetski proizvođači u nameri da održe telesnu temperaturu od 36,7 ° C, a svako od nas ima i rashladni sistem koji određuje kolika će se temperatura razviti u organizmu.
Svaka naša ćelija proizvodi 192 J (džula) energije umesto maksimalnih 2.814 J što našem telu pravi energetski problem, sa više promenljivih učinaka na naš organizam kao što je na primer tumor.
Najvažniji pojedinačni učinak se sastoji od smanjenog naprezanja naše ćelijske membrane. To smanjeno naprezanje ćelijske membrane igra značajnu ulogu zato što ćelijska membrana odlučuje šta ulazi i šta izlazi iz ćelije.
To promenjeno naprezanje ćelijske membrane je uzrok neulaženju dovoljno kiseonika u ćeliju. U ovom momentu samo dve mogućnosti preostaju ćeliji. Može odlučiti umreti ili započeti život bez kiseonika, tj. Da počne trošiti više energije nego što sama proizvede. Nusproizvod ove „odluke“ je tada besmrtnost ćelije.
Tumori se ne pojavljuju zato što se ćelije dele prebrzo, već stoga što stare ćelije ne umiru.
Taj anaerobni sistem za preživljavanje postoji u svim našim ćelijama, život ćelije bez kiseonika, on je prirodan i znači sposobnost proizvodnje potrebne energije kroz fermentaciju u svim našim ćelijama, u suprotnom ne bismo mogli preživeti prve dane nakon začeća u majčinoj materici.
Postoje dva mesta na našem telu gde se ne može razviti rak.
Rak se ne može razviti nikada na srcu i na mozgu. Mozak se sastoji od nervnih ćelija (neurona), koji se ne mogu deliti, umnožavati, pa onda ne može ni biti moždanih tumora. Ono što postoji na mozgu (ako je u pitanju tumor) to su tumori na glia ćelijama, koje su baza tkiva mozga, a koje se množe tokom celog života.
Ćelije koje su bazno tkivo mozga nastaju od sloja mesoderma i obuhvataju najveći deo našeg mozga i sastoje se od ćelija kao što su glia ćelije, astrociti ili oligodendrociti, od kojih potiču i imena tumora na mozgu (glioblastoma, astrocitoma i dr.).
U slučaju našeg srca čije se ćelije stalno množe situacija je drugačija. Ćelijske membrane imaju napon od -70 mV do -90 mV i sve dok se održava taj napon, nemoguće je da ćelija počne fermentirati, tj. Ne može postati tumorska ćelija.
Srcem prolazi nešto veća snaga struje nego kroz ostale ćelijske strukture, i prema tome nije moguće da srčane ćelije degenerišu.
Ova mitohondrijska teorija nastanka tumora je godinama namerno zaobilažena i zanemarivana kao da ne postoje činjenice da se tumor nikada ne pojavljuje na srcu i nervnim ćelijama i da se metastaze najčešće pojavljuju na jetri i plućima, organima čije se ćelije izuzetno brzo razmnožavaju i dele.
Mitohondrijska teorija potpuno negira teoriju mutacije na kojoj medicina službena i zasniva svoje namerno pogrešne metode lečenja jer u protivnom ne bi imali alibi za prodaju hemijskih onkoloških lekova.
