SAZNAJTE KOJE SVE BOLESTI MOŽE UNIŠTITI JAGODA, ELIKSIR MLADOSTI I ZDRAVLJA!

Prelepa jagoda, prvi puta spominje se pre dve hiljade godina. Miomirisna, crvena, ukusna, jagoda je vrlo privlačan plod.

Većina ljudi voli jagode, no često njenu veličanstvenu riznicu zdravlja čovek uništava šećerom ili šlagom pa njena lekovita svojstva budu bačena u drugi plan. Jagode je za zdravlje potrebno konzumirati same.

Osim ploda, za lečenje se može koristiti koren i lišće jagode. Čaj od lišća jagode vekovima se koristi kao lek protiv probavnih smetnji, ekcema, upale grla, gripe i prehlade te u lečenju kostobolje.

Čaj od lista jagode možete napraviti na takav način da 2 pune čajne kašike suvih listova jagode prelijete s 250 ml ključale vode. Nakon 15 minuta procedite čaj. Čaj pijte 3 puta dnevno po jednu šolju posle jela. Taj čaj možete koristiti i za grgljanje.

Želite li pročistiti organizam, uveče se počastite većom porcijom jagoda (bez dodatka šećera ili šlaga), i ujutro ćete se probuditi sveži, odmorni i puni energije za predstojeći dan.

Budući da poseduju svojstva analgetika, uhvati li vas glavobolja, ne posežite za aspirinom.

Radije pojedite činiju svežih jagoda, jer za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate.

Takođe, zahvaljujući protivupalnim, antipiretski i antibakterijskim svojstvima, jagode će nam poslužiti pri ublažavanju upalnih procesa, za sniženje temperature i kod mišićnih bolova.

rak

Elaginska kiselina je prisutna u crvenom voću i bobicama, uključujući maline, jagode, kupine i brusnice. Istraživanja su pokazala da konzumiranje jagoda može sprečiti nastanak raka dojke, jednjaka, kože, debelog creva, prostate i pankreasa. Tačnije, elaginska kiselina sprečava širenje ćelija raka te se može vezati na ćelije koje uzrokuju rak i tako sprečiti njihovo negativno delovanje.

Alchajmerova bolest

Jagode su četvrte po redu voća što se tiče nivoa antioksidansa. Antioksidansi štite telo od slobodnih radikala koji su povezani sa preranim starenjem i raznim bolestima, uključujući Alchajmerovu bolest. Antioksidasi imaju pozitivan efekat na neurodegenerativne bolesti jer sprečavaju prerano starenje moždanih ćelija.

kardiovaskularni sistem

Jagode poboljšavaju zdravlje krvnih sudova, pozitivno utiču na trombocite i lipoproteine, što može smanjiti rizik od nastanka koronarnih srčanih bolesti.

imunitet

Odličan su izvor vitamina C koji poboljšava zdravlje arterija i nadbubrežnih žlezda, kojima je vitamin C neophodan za pravilan rad. Možda će vas iznenaditi činjenica da tek 8 jagoda sadrži više C vitamina od narandže. Jedna šoljica jagoda sadrži 51.2 mg vitamina C, što je pola preporučene dnevne doze.

oči

Antioksidativna svojstva jagoda smanjuju rizik od nastanka katarakte, koja može uzrokovati slepilo. Oči trebaju vitamin C kako bi se zaštitile od UV zračenja. Vitamin C takođe igra važnu ulogu u jačanju rožnjače i mrežnjače. Iako su neka istraživanja pokazala da visoke doze vitamina C mogu povećati rizik od nastanka katarakte, naučnici tvrde da se to odnosi na vitamin C dobijen iz suplemenata, a ne na vitamin C dobijen iz voća i povrća.

Bore

Vitamin C je potreban telu kako bi proizvodio kolagen, koji poboljšava elastičnost i otpornost kože. S obzirom da se proizvodnja kolagena starenjem smanjuje, konzumiranje hrane koja je bogata vitaminom C je neophodna kako bi koža ostala mladolika i zdrava. Osim vitamina C, elaginska kiselina je takođe odlična kod sprečavanja prevremenog nastanka bora. Drugim rečima, jagode sadrže dva snažna borca protiv prevremenih znakova starenja.

Holesterol

Prema istraživanjima, bolesti srca su najčešći uzročnik smrti. Srećom, jagode sadrže elaginsku kiselinu i flavonoide koji pozitivno utiču na zdravlje celokupnog kardiovaskularnog sistema. Smanjuju nivo lošeg (LDL) holesterola u krvi, koji uzrokuje začepljenje arterija. Takođe imaju protivupalna svojstva, čime značajno poboljšavaju zdravlje srca.

Krvni pritisak

U jednoj porciji jagoda se nalazi 134 mg kalijuma koji reguliše krvni pritisak i deluje kao zaštita od negativnog učinka natrijuma. Jagode pripadaju grupi najzdravije hrane za srce.

Sistem za varenje

Vlakna su neophodna za zdravlje digestivnog sistema, a jagode u jednoj porciji sadrže 2 g vlakana. Ukoliko u telo ne unosite dovoljno vlakana, može doći do zatvora i upale creva, što zahvata gotovo 50% osoba starijih od 60 godina. Vlakna su odlična za sprečavanje nastanka dijabetesa tipa 2 jer usporavaju apsorpciju glukoze u krv.

Mršavljenje

Gubitak kilograma je jedan od najboljih načina da sprečite nastanak dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Jagode su niskokalorične, sadrže svega 28 kalorija u jednoj porciji, ne sadrže masti te imaju nizak nivo natrijuma i šećera. Jagode sadrže prirodne šećere, ali ih ima malo, 4 g po porciji a ukupna količina ugljenih hidrata je jednaka polovini kriške hleba. Pojedite 1.5 šoljice jagoda i unećete znatno manje kalorija nego grickalicama.

Prenatalno zdravlje

Folna kiselina se preporučuje svim ženama koje žele da zatrudne, kao i onima koje već jesu trudne. Jagode samo u jednoj porciji sadrže dovoljno folne kiseline koja je važna za razvoj deteta te prevenciju od nastanka raznih poremećaja.

Pažnja

Pazite kad kupujete jagode! Jedna je od najprskanijih voćki pa se potrudite nabaviti one iz organskog uzgoja.

(Zdravljeirecepti)