Stručnjak otkriva: Evo kome nikako ne odgovara da pronađemo lek za sve bolesti..

Sve više novca se usmerava u fondove za lečenje bolesti koje se mogu sprečiti delovanjem na DNK ljudi nego na pronalazak novih lekova koji trenutno leče, jer se tom metodom može delovati na genetiku i tako sprečiti oboljevanje.

Zemlje sa uređenim sistemom zdravstvene zaštite mogu da imaju mnogo koristi od nove tehnologije.

Analitičar Salvin Ričer navodno je klijentu poručio da je potencijalno davanje jednokratnih lekova jedan od najatraktivnijih aspekata genetske terapije, genetski modifikovane ćelijske terapije i genetskog inženjeringa.

 Međutim, takve terapije daju različit prihode u odnosu na one koji se ostvaruju standardne hronične terapije.

Neko ko je bogat, možda će bit spreman da plati na stotine pa i hiljade dolara kako bi bio izlečen od neke bolesti. Većina, na žalost, ne bi mogla da priušti sebi ovakav način lečenja, pogotovo ako njihova bolest utiče na njihovu radnu sposobnost.

Takva osoba može da se snađe i obezbedi izvesnu sumu na godišnjem nivou kako bi bolest držala pod kontrolom i na duge staze potroši na lečenje mnogo više novca nego na jednu terapiju koja direktno utiče na gene.

Ričer je tom prilikom ukazao na tretman hepatitisa C koji je prodavao Gilead Sciences, od koja je kompanija 2015. godine zaradila 12,5 milijardi dolara jer su oboleli pohrlili da sebi nabave novi lek.

Terapija je izlečila pacijente i oni su za 12 nedelja prestali sa korišćenjem leka, što je bilo odlično sa strane društva, ali loše za profit jer jednom izlečen ljudi više nisu mogli da šire dalje virus. To je uzrokovalo da zarada opadne na svega 4 milijarde.

Dok ovako nešto doprinosi neverovatno životu pacijenta i društvu, istovremeno je i veliki izazov za medicinske istraživače i razvoj koji zahteva konstantan priliv novca, napisao je Ričer.

Novac koji je potreban da bi se proizveo jedan novi lek je ogroman, kao i testiranje dok ne dobije upotrebnu dozvolu. To zahteva oko milijardu dolara koje neko mora da plati. Za neke retke bolesti ne isplati se ni tražiti lek jer potencijalni prihodi ne bi pokrili troškove pronalaska leka.

Neke od zemalja sa uređenim zdravstvenim sistemom su rade da plate lečenje pacijenata klasičnim tretmanima pre nego da ulažu u nova istraživanja. Na duge staze, ušteda bi bila veća nego troškovi.

Terapija koja direktno utiče na DNK mogla bi da utiče na smanjenje troškova istraživanja i učini izradu lekova lakšom, a njihovu tržišnu cenu priuštivom za sve.

Mogu da se pronađu i drugi načini finansiranja istraživanja kao što su novac od države ili dobrotvorna ulaganja kako se i finansira veliki broj istraživanja u oblasti lekova u svetu, piše iflscience.com.

Ukoliko se istraživanje finansira iz budžeta države, to može da bude otežavajuća okolnost jer država mora da planira dugoročno, a optrošen novac se kasnije godinama vraća.