Politikolog Dragan Stanojević – o tome, kakav scenario, Zapad sprema za Balkan.
Posle završetka predsedničkih izbora u Srbiji, na kojima je pobedio aktuelni premijer Aleksandar Vučić, koji je u prvom krugu dobio oko 55%, na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova Srbije počeli su protesti.
Posle vaskršnjih praznika su se obnovili.
U početku su govorili o tome, da su ovo spontani mitinzi na kojima učestvuje omladina. Protestujući studenti su izrazili nezadovoljstvo rezultatima izbora,koji su, po njihovom mišljenju, falsifikovani.
Međutim,postepeno su se pojavili i radikalni zahtevi. Protestanti sada zahtevaju smenu režima, promenu izbornog zakona. Pojavilo se nezadovoljstvo prema konkretnim rukovodiocima i činovnicima. Čuju se kritične ocene prema rukovodstvu nacionalnih TV – kompanija.
Nezadovoljstvo omladine možemo objasniti.
Osnovni razlog je – ekonomski, jer mnogi mladi specijalisti nemaju posao. Pri tom, većina njih imaju fakultete, ali nemogućnost da rade u svojoj profesiji, tera ih da odlaze iz države. Ovakva situacija traje godinama.
Ni jedna vlast nije pronašla način,kako da zaustavi „odliv pameti“.
Po nekim podacima, godišnje Srbiju napusti oko 40.000 ljudi.
Nezadovoljstvo postoji još i zbog toga, što se, društvo polarizuje. Mnogi Srbi ne vide svoju budućnost u Evropskoj Uniji.
Oni predstavljaju nacionalnu većinu, koja je orijentisana pre svega, na interese svoje države a ne interese Brisela.
Oni ne žele da prihvataju „sumnjive“ uslove evrointegracije, koja narušava nacionalni identitet i nezavisnost.
Mnoge Srbe ovi protesti vraćaju u prošlost. Napominju peto-oktobarske mitinge protiv Miloševića. Tada su, kako je poznato, korišćene tehnologije „obojenih revolucija“ radi svrgavanja neudobne Zapadu vlasti.
Već posle prve nedelje, talasa protesta,postalo je jasno, da sve što se dešava,nije slučajno već organizovano, a nezadovoljstvom omladine upravljaju iz određenih centara.
Na protestima su bili „primećeni“ pojedini opozicioni lideri, poznati rukovodioci prozapadnog nevladinog sektora.
Još jedan primer: odjednom je na čelu kolone grupa protestanata počela da „skače“, sa lozungom „ko ne skače, taj je Vučić“.
To nam pokazuje, da se u grupi nalaze „instruisani“. Znači, sve ovo, jako napominje „tehnologiju majdana“.
Evo još jedan momenat koji nam napominje o pokušaju realizacije „ukrajinskog scenarija“ na Balkanu: u vreme protesta, pojavili su se ljudi sa otvorenom nacističkom simbolikom, u majicama sa natpisom „slava Ukrajini“ i „slava Azovu“ sa grbom tog bataljona, što je za Srbe apsolutno neprihvatljivo.
Meni su ti ljudi poznati, jer su mi u više navrata pokušavali pretiti. A na šta su spremni takvi ljudi, znamo iz „majdanskih“ dešavanja. I ne postoji nikakva garancija, da upravo ovaj scenario, spremaju u mojoj državi.
Meni je posebno interesantno bilo da pratim, kako sva dešavanja u Srbiji demonstriraju ukrajinski mediji.
Naravno, svi „poznati“ ukrajinski mediji, izašli su sa radosnim naslovima „Srbi nezadovoljni drugom Putina“.
Mogu ih uveriti u tome da se naprasno raduju, jer je broj onih, koji u Srbiji podržavaju njihove pozicije, na nivou statističke greške.
I, na kraju, „jagoda na torti“ je bila poseta, poznatog američkog „jastreba“ Džona Mekejna, koji je u vreme NATO agresije nad Srbijom, pozivao da se uništavaju svi mogući ciljevi bez izuzetaka.
Mislim da je i ova njegova misija, destabilizacija situacije. On mora da da instrukcije balkanskim rukovodiocima, kako da vode antirusku politiku. Da objasni, kako da ne dopuste dalje zbližavanje Beograda i Moskve.
I za to,oni koriste, tipične i banalne propagandne lozunge o „imperijskim ambicijama“ Rusije. Iz tog, svima poznatog scenarija, nedostajala je još epizoda sa deljenjem kolača protestantima iz ruku Mekejna.
(stanojevic-dragan.org)