Postala je neizbežna formalizacija raspada Ukrajine.
Piše: Rostislav Išćenko, predsednik Centra za sistemske analize i prognoze
To je već shvatio najpronicljiviji ukrajinski oligarh Igor Kolomojski koji ponovo pokušava da napravi svoju „kneževinu“ od Dnjepropetrovske, Zaporoške i njima susednih oblasti.
Ostali ključni ukrajinski „igrači“ još se bore za centralnu vlast u Kijevu.
Oni su od Zapada iskamčili samo preporuku da obnove ekonomske i političke odnose sa Rusijom. Na nivou iz 2013-te godine.
Brisel, Vašington, Pariz i Berlin Kijevu već otvoreno preporučuju da nastoji da od Moskve dobije znatnu finansijsku podršku, da sa ruskim kompanijama obnovi kooperantske veze i vrati ukrajinske proizvođače na rusko tržište.
U skladu sa tim preporukama, to iziskuje da vlast u Ukrajini ostane u rukama umerenog krila postojećeg režima, a da njegova prozapadna orijentacija bude garantovana.
Moskvi se pritom namiguje: odustali smo od prijema Ukrajine u NATO i Evropsku uniju. Ništa što je Kijevu ulazak u te strukture ionako već otkazan.
Teško da i sami zapadni političari veruju da će Moskva prihvatiti ovakav „kompromis“.
Međutim, EU i Sjedinjene Države više naprosto ne žele da bacaju novac na Ukrajinu iako da će njen konačni raspad napraviti probleme svima – i Rusiji i Zapadu.
Zato Zapad – u skladu sa svojim najboljim tradicijama – pokušava da navede Rusiju da o svom trošku reši zajedničke probleme nastale krivicom EU i SAD.
Na svu sreću, Moskva se nikuda ne žuri. Ona može da čeka i da sačeka da Brisel i Vašington sazru za razumnije predloge.
Ne može da čeka jedino Ukrajina.
Kolomojski, koji se sprema za funkcionisanje u uslovima fragmentacije države, opet se verovatno biti najpromućurniji ukrajinski oligarh i zahvaljujući tome zauzeti najbolju poziciju na početku nove – poslednje etape ukrajinske tragedije
(fakti.org)