Prateći situaciju u Makedoniji, saznali smo brojne novine koje je „civilizovani“ demokratski svet lansirao kao vidove političkog nadmetanja. Najpre, nikome na Zapadu, a posebno ne soroševskim nevladinim organizacijama i njihovim analitičarima, ne smeta što albanski političar konstantno pominju „veliku Albaniju“. To je valjda demokratski projekat.
Ne smeta nikom ni kad opozicija započne borbu za vlast tako što kaže da ima stenograme prisluškivanih razgovora makedonskog premijera koje je dobila, gle čuda, od jedne zapadne službe. Znači, prisluškivanje premijera jedne suverene države nikom nije problem, jer na to niko ne reaguje.
Krajnje je demokratski ako držiš zemlju skoro tri godine u tenziji, izbegavaš izbore, a na njih izađeš tek kad ti Zapad obezbedni logistiku da pobediš, pa i tada izgubiš, ali manipulativnim inženjeringom i ucenama ipak dođeš do neke većine koja svoju politiku bazira na dokumentu koji tu istu državu sahranjuje.
Da je Zoran Zaev pomenuo tokom kampanje da će mu Tiranska deklaracija biti osnov politike vlade kojom će predsedavati, ne bi dobio ni pet odsto glasova Makedonaca. No valjda je manipulacija demokratsko sredstvo, i tu niko ništa sporno ne vidi.
Nikom ne smeta ni što će članovi Vlade Makedonije biti džihadisti iz partije Besa, ni to što će bivši komandant OVK Talet Džaferi predsedavati Sobranjem, a najmanje smeta to što u suverenu državu dođe američki činovnik poput Brajana Hojta Jia i naredi ko će da sastavi vladu. Sve je to valjda demokratski i nikom ne smeta, a, ako se neko pobuni protiv takve „demokratije“, dobije obeležje antidemokratski nastrojenog čoveka.
Ne bih da ulazim u reagovanja po Makedoniji, ali moram da se osvrnem na ove soroševske izdanke po Srbiji koji imaju neviđenu empatiju za Zaeva i njegovu vrlo upitnu većinu. Čudo jedno kako ne vide većinu koju Vučić ima u Srbiji, čak i natpolovičnu, na izborima ostvarenu. Protesti u Srbiji onih koji su doživeli fijasko na izborima su im normalni i legitimni, ali protesti u Skoplju onih koji bi da očuvaju jedinstvo države su sporni.
Prosto je neverovatno da imaju tako blagonaklon stav prema dokumentu u kome se Srbi označavaju kao genocidni narod i da im takav sramni istorijski falsifikat nije nimalo sporan. Ni reči osude nemaju za platformu na kojoj će Zaev bazirati svoju politiku. Zato imaju neverovatno razumevanje za Zaeva kada napadne Aleksandra Vučića. Postavlja se pitanje da li ti ljudi imaju ogledao da se pogledaju i da makar na tren vide beščašće i licemerje na sopstvenim licima?
Operacija Skoplje je priprema za operaciju Beograd. Ukoliko ona uspe, a uspeh za zapadne službe i soroševske izdanke je i izazivanje građanskog rata u Makedoniji, od koga će samo Albanci imati korist, plus ako se na to doda nedavni ulazak Crne Gore u NATO, jasno je da je Vučić sledeća meta. Suviše im smeta ovako jak i snažan politički lider.
Za početak će biti uslovljavan sa tim kakvu vladu da sastavi. Poznajući ga, znam da je imun na pritiske. Ipak, baš ta činjenica da se na pritiske neće osvrtati biće inicijalna kapisla da se krene snažno na njegove najbliže saradnike. Baš onako kao što su Gruevskog lomili u Skoplju.
Možda će i ovde isplivati nekakvi frizirani razgovori stenografski zabeleženi. Kad dovedete najbližeg saradnika ključne figure u državi do tačke da ste prinuđeni da ga smenite, to znači da priznajete poraz i da polako ističete belu zastavu pred pritiscima. Za tu vrstu kampanje zapadne službe imaće obilatu podršku i pojedinih kadrova iz same koalicije oko SNS, pa i iz same SNS.
Potom ide sledeća faza, a to je izazivanje određenih međunacionalnih tenzija, pa čak i otvorenih sukoba. Svakako, oni u Srbiji ne mogu da se prime kao u Makedoniji, najpre zbog brojnosti stanovništva i objektivne snage bezbednosnih snaga Srbije i Makedonije, ali dovoljno je da imate konstantnu tenziju, po koji teroristički akt, što izaziva zabrinutost i paniku kod većinskog naroda, plus nezadovoljstvo ako ne reagujete adekvatno i ako popuštate.
Sve u svemu, gledajte Skoplje i mislite na Beograd.
(standard/ Vladimir Đukanović/)