Moskva pritiska srpsku vladu da stavi na sto potpisivanje sporazuma o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, dok istovremeno zapadne administracije jasno poručuju da to za vlast u Beogradu ne bi bio dobar potez, prenosi Blic.
I ruska administracija, ali i administracije SAD i EU podvukle su crvenu liniju kada je reč o statusu srpsko-ruskog humanitarnog centra. Rusi traže da se njihovim građanima zaposlenim u Centru omogući privilegovan status poput diplomatskog i prete da će se naprosto povući i prestati da predviđaju svojim budžetom sredstva za centar.
Dok zapadne vlade imaju vrlo jasnu i kratku poruku – nema povlašćenog statusa za Ruse jer je humanitarni karakter centra samo maska Rusiji za vojnu bazu. Bojazan da centar ima tendenciju širenja na rusku bazu, osim u regionu i Evropi stav je i SAD.
Sporazum Srbije i Rusije, odnosno srpskog MUP-a i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, jeste do sada dva puta odlagan. Poslednji put noć uoči dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina oktobra 2014. godine na vojnu paradu u Beograd.
Poznavaoci prilika su tada Putinov lik, koji je retko bio sa osmehom, tumačili upravo u kontekstu odloženog potpisivanja sporazuma, zbog kog je, navodno, pre svega i došao.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže za da „svi stranci moraju da imaju status kod nas“.
– I mi smo svima dali, ali kada je reč o Rusima, Zapad se buni, iako je njihovo osoblje to isto dobilo – kaže Dačić.
On, međutim, tvrdi da je reč o statusu poput onog koji ima administrativno-tehničko osoblje u ambasadi.
– Znači ne i diplomatski status – ističe Dačić.
Međutim, kako piše Blic, čiji su novinari, navodno, imali uvid u sporni sporazum, njime se nejasno rečeno predviđa – imunitet za Ruse. Imunitet se predviđa i za stalno i za privremeno osoblje, a odnosio bi se i na prostorije centra i njegovu imovinu. To praktično znači da osoblje i prostorije ne podležu Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Odnosno, to je diplomatski status.
Broj Rusa u centru je promenljiv, tako ih je pre oko godinu dana bilo devetoro, sada ih je troje, dok pojedini funkcioneri kada govore o broju onih koji bi dobili, kako kažu, status, navode pet. Do sada je u centru bilo najviše 14 Rusa, a u sistematizaciji je tokom 2016. bilo zaposleno 14 ljudi.
I dok ruski članovi centra ne propuštaju priliku da istaknu da je centar otvoren i nema ogradu, da može da ga obiđe ko god hoće, mnogo stavki je obavijeno velom tajne.
Javni podatak je da su Rusi planirali za period od 2012. do 2015. da ulože 41 milion dolara. Navodi se da su do sada utrošili u opremu oko 20 i da i dalje troše tih 41 milion. Kada toga nestane, ako se ne potpiše sporazum, kažu da će zatvoriti centar.
Da li stvari zaista tako i stoje iz Centra nisu želeli da komentarišu.
Sporazumom su Rusi oslobođeni plaćanja akciza i carine, ali centar nije oslobođen plaćanja za komunalne i druge vrste usluga koja su utvrđena i za građane Srbije. Na pitanje ko sada plaća komunalije Rusi ili Srbija, jedna od zaposlenih u centru kaže: „Troškovi su zajednički“.
Krajem prošle godine, iz budžetskih rezervi Srbije, za potrebe Centra je izdvojeno preko 80 miliona dinara, ali nije otkrivena svrha.
Sporazum o imunitetu i privilegijama prvi put je trebalo da bude potpisan 2012. godine, kada je Centar i osnovan.
Srbija je, inače, aprila 2015. potpisala Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu civilne zaštite EU, što u Moskvi tumače kao potez kojim je Brisel želeo da onemogući jačanje ruskog delovanja u Nišu.
(Blic)