Na ovih pet prioriteta novi predsednik Francuske fokusiraće se tokom svog mandata

Emanuel Makron je postao novi predsednik Francuske dobivši 66,06 odsto glasova, dok je jegova protivnica Marin Le Pen osvojila svega 33,94 odsto glsova. Novi šef države Emanuel Makron najavio je svojih pet prioriteta i pre izbora, a sada je na njemu da ispuni obećanja.

Makron je tokom kampanje najavljivao da će se posvetiti ekonomskim i reformama u oblasti rada, politici i obrazovanju.

1. Moralnija politika

Makron planira da već početkom juna, pre održavanja parlamentarnih izbora, sprovede zakon koji će “uvesti moralniju politiku”. Izbornu trku obeležili su brojni skandali, a Makron je odlučan da takvoj praksi stane na put.

On je najavio da će zabraniti nepotizam za ministre i poslanike koji neće biti u mogućnosti da zaposle članove porodice ili dalje i bliže rođake aludirajući na skandal koji je, prema mnogim procenama, republikanca Fransoa Fijona koštao izbora (zaposlio suprugu u vladi i nameštao joj poslove).

Kako bi se izborio i sa sukobima interesa, Makron je rekao da će biti nemoguće ostvariti konsultanstku profesiju (advokata na primer), dok se radi u predsedničkoj administraciji. On takođe planira da oporezuje plate poslanika i senatora, a svaki ministar će pre imenovanja biti dužan da prikaže svoja imovinska i finansijska stanja.

Dalje, svako sa bilo kakvim kriminalnim dosijeom neće moći da se kandiduje ni na jednim izborima u zemlji, piše francuski “Parisijen”.

2. Reforma zakona o radu

Emanuel Makron obećao je “dubinske” reforme u domenu radničkog prava. Cilj: Povratiti ono što je uklonjeno iz Zakona o radu, konačno usvojenog nakon pet meseci konstantnih protesta. Najavio je i obavezujuću kompenzaciju za radnike nepravedno otpuštene. Jedan od “većih zalogaja” je i najava da će kompanije imati odrešene ruke da pregovaraju o radnom vremenu i, ono što je novina, platama, što predstavlja veći socijalni rizik. Novi predsednik rekao je da će zakone predlagati ukazima koji će i dalje morati da prelaze branu parlamenta i dobiju većinu.

3. Jednostavniji život za mala i srednja preduzeća

– Moramo dati našim malim i srednjim preduzećima sposobnost da stvore radna mesta. Zbog toga želim da pojednostavim procedure stvaranjem prostora za greške za sve privredne igrače ovog leta – rekao je Makron.

Na primer: Poslodavac koji ne prijavi božićne bonuse svojim radnicima danas se kažnjava. Ipak, ukoliko Makronova inicijativa prođe, on će moći da se pozove na pravo na grešku i tako izbegne plaćanje penala. Barem prvi put.

Kako je najavljivano, ovaj projekat trebalo bi da bude uveden već krajem maja ili sredinom juna. Najviše koristi od ovakve politike imaće zanatlije, trgovci i mala i srednja preduzeća koji danas predstavljaju glavne žrtve složenih administrativnih procesa.

4. Reformisati EU

Makronov prethodnik i i dalje aktuelni predsednik Fransoa Oland je tokom samita u Briselu u središte svoje kampanje postavio upravo novo uspostavljanje temelja Evropske unije. Makronova prva inostrana poseta biće nemačkoj kancelarki Angeli Merkel sa kojom će prodiskutovati o svojim željama kada je u pitanju funkcionisanje EU.

A Makron želi da se oformi “evropski fond za odbranu” kao i “Savet za evropsku bezbednost”.

Takođe, on smatra da je evrozoni neophodan stvarni budžet za “investiranje u budućnost” kao i za “odgovore na ekonomske krize”. Dalje, uvođenje “socijalnih prava i revidiranje direktiva po principu: jednak rad, jednake plate”. Makron želi i pozitivniju i protektivniju Evropu.

5. Obrazovanje

Tokom debate između dva kruga, Markon je rekao da će osnovne škole biti u centru njegove politike o obrazovanju i to u prvom mesecu na čelu države.

Jedna od najvećih reformi podrazumeva ograničavanje na 12 učenika po času u 16.000 osnovnih škola i u školama u problematičnim područjima, kako bi se bolje savladale fundamentalne stvari poput čitanja.

Iako vlada ima malo prostora za manevrisanje u 2017. školskoj godini, novi ministar obrazovanja planira da raspodeli nastavnike u septembru. Oko 5.000 radnih mesta za nastavnike, otvorenih 2013. pod shemom “više nastavnika nego časova” biće raspoređeni samo u osnovne škole i problematična područja.

Podseetimo, Emanuelu Makronu odmah su počele da stižu čestitke i poruke podrške iz Evrope i sveta, a među prvima mu je čestitaa Angela Merkel, sa kojom je imao i telefonski razgovor, zatim Donald Tramp, sama Marin Le Pen, dosadašnji predsednik Fransoa Oland, Donald Tusk, Žan Klod Junker, Kineski predsednik Si Ðinping i japanski premijer Šinzo Abe, premijer Srbije Aleksandar Vučić, kao i mnogi drugi političari i državnici.

(Telegraf.rs)