Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Zbog krize na Bliskom istoku, gde su zalivske zemalje uvele potpunu blokadu nad Katarom, skočile su cene nafte na svetskim berzama, zbog čega su pojedine na dobitku dok druge gube.
Saudijska Arabija, Bahrein, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su juče raskid diplomatskih odnosa sa Katarom, ukidanje letova, blokadu granica. Kako prenose agencije još juče je došlo do rasta cena nafte na svetskom tržištu, a trend se nastavio i danas.
Barel „brenta“ na londonskoj berzi poskupeo je za procenat i po – do 50,58 odsto, prenosi „Sputnjik“, dok je trgovanje sa WTI u Njujorku povećano za 1,28 odsto, pa sad iznosi do 48,27 dolara za barel.
Katar je takođe i najveći svetski izvoznik prirodnog tečnog gasa, kao i gasnih derivata. Ova zemlja sama proizvodi 1.480.000 barela nafte svakog dana.
Kako je za Rojters rekao Oliver Džejkob, strateg „Pretomatriksa“, još se će se raspravljati o pravim posledicama koje će izolacija Katara imati na naftno tržište.
– Sam protok nafte neće se mnogo promeniti, ali treba imati u vidu šire geopolitičke posledice – rekao je Džejkob i objasnio da bi raskol u odnosima između OPEC zemalja, Katara i Saudijske Arabije, mogao da ugrozi ugovore o proizvodnji.
Ko dobija, a ko gubi
Kada su cene nafte drastično padale prethodnih godina, kao glavni gubitnici bile su isticane one zemlje koje baziraju svoje prihode na nafti i naftnim derivatima, dok su na dobitku bili najveći potrošači.
Tako su 2014. godine Rusija, Venecuela i Nigerija označene kao glavni gubitaši. Cene nafte su tog leta bile prepolovljene, što je dovelo i do drastičnog pada ruske rublje.
S druge strane, SAD, Evropska unija, Kina i Japan, kao najveći svetski potrošači nafte, bili su i te kako zadovoljni povoljnim cenama.
Ovog puta cene nisu tako drastično oscilirale, ali će se uticaj svakako osetiti na državne kase kako država prodavaca, tako i kupaca. Situacija je sada obrnuta, pa zbog rasta cena profitiraju izvoznici – Rusija i Saudijska Arabija kao najveći distributeri, dok su na gubitku uvoznici, među kojima Kina i Evropska unija koje najviše zavise od uvoza nafte.
Više nafte po istoj ceni!
Pravu dobit zapravo će osetiti zemlje potpisnice ugovora koji je potpisan 25. maja, samo desetak dana pre blokade Katara. Zemlje OPEC-a, Rusija i druge zemlje, dogovorile su se tada da smanje cene, i od tada je „Brent“ već jeftiniji za sedam procenata.
Drugi deo dogovora je da će Rusija i druge zemlje proširiti proizvodnju za još devet meseci piše RT, pa će tako po sličnim cenama kao pre krize prodavati više nafte, do septembra 2018. godine.
Proizvodnja sirove nafte u SAD-u, koja nije učestvovla u dogovorima, porasla je za 10 odsto od prošle godine na 9.340.000 barela dnevno, i tako se približila produkciji Saudijske Arabije i Rusije.
(Agencije)
