Šta stoji iza odlaska Vučića u Tursku, i sastanka sa Erdoganom..

Turska bi mogla da promeni stav prema „Velikoj Albaniji“ odnosno albanskim separatističkim i ekstremističkim idejama i prema bošnjačkom hegemonizmu, jer i jedno i drugo izaziva turbulencije na Balkanu, a turbulencije na Balkanu i izgradnja magistralnog gasovoda ne idu zajedno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ipak neće ići na komemoraciju u Srebrenicu, jer će u to vreme biti u Istanbulu, gde će se sastati sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da će zvanični razgovori srpskog i turskog predsednika biti fokusirani na dve teme — ekonomsku saradnju i regionalnu stabilnost, odnosno mir na Balkanu i ulogu Srbije u tom procesu.

– Međutim, uz te teme opšteg tipa, koje se provlače u toj vrsti susreta, biće ipak važnije one koje će se podvući pod sve to, a to su teme vezane za izgradnju ’Turskog toka‘, odnosno ’Južnog toka‘. Turska želi da to bude magistralni gasovod većeg kapaciteta, jer samim tim veća količina gasa dolazi u Tursku i ona je tranzitna zemlja sa geopolitičkim i ekonomskim potencijalom. Sa druge strane, i Srbiji je jako važno da taj gasovod ide dalje, i to preko naše teritorije, odnosno da se sam projekat realizuje. A ako pričamo o realizaciji ’Turskog toka‘ i ’Južnog toka 2‘, onda možemo da shvatimo i zašto bi Turska mogla da promeni stav prema ’Velikoj Albaniji‘, to jest albanskim separatističkim i ekstremističkim idejama i prema bošnjačkom hegemonizmu, jer i jedno i drugo izaziva  turbulencije na Balkanu, a turbulencije na Balkanu i izgradnja magistralnog gasovoda ne idu zajedno, ocenjuje Anđelković.

Kako kaže, ako Turska želi da se izgradi značajan gasovod zajedno sa Rusijom, a koji bi snabdevao Evropu i koji bi postepeno prevazišao prvobitnu nameru da to bude samo „Turski tok“, onda Ankara mora da da doprinos stabilizaciji Balkana.

– Stabilizacije Balkana nema bez obuzdavanja velikoalbanskih pretenzija, odnosno bošnjačkog hegemonizma, jer to su generatori krize. Tako da se u kontekstu izgradnje gasovoda otvara mogućnost za dalju normalizaciju srpsko-turskih odnosa na geopolitičkim osnovama, a koje bi vodile smirivanju stanja na Balkanu i mislim da će to biti centralna tema iza kulisa sastanka, smatra Anđelković.

Na pitanje da li se može očekivati da Turska na neki način pomogne Srbiji i učestvuje u izgradnji gasovoda koji bi išao kroz Srbiju, Anđelković kaže da ni tu mogućnost ne treba isključiti.

– Moguće je da će Turska direktno učestvovati u finansiranju gasovoda, što bi za nas bilo dobro rešenje, ali pod uslovom da i Rusija bude u ceo proces ozbiljno uključena. Za nas je dobro vezivanje za Tursku, ali ne ekskluzivno vezivanje već u kontekstu rusko-turskih odnosa. Turska koja je ruski partner može da bude potpora i srpskim interesima, dok Turska koja samostalno nastupa može za nas bude opasna, jer ako Turci suviše ojačaju na Balkanu, a nalaze se van kontrole bilo koje druge sile, onda dugoročno ne znamo šta će biti. U svakom slučaju, sam razgovor Vučića i Erdogana ne treba posmatrati kao protokolaran jer mislim da kasnije itekako može da se pokaže od velikog značaja za našu saradnju sa Turskom i za rešavanje nekih važnih pitanja koja nam predstoje, napominje Anđelković.

U kontekstu činjenice da su i Turska i Srbija kandidati za prijem u članstvo Evropske unije, Anđelković kaže da Turska za nas može biti primer koji treba da rashladi usijane evropljanske glave.

– Iako iskustvo Turske sa EU nije potpuno kompatibilno sa našim slučajem jer je reč o zemlji koja ima drugačiji geopolitički značaj, ekonomiju i civilizacijske zone, ono što je zajedničko nama i Turcima je da nas Evropska unija vrlo često ucenjuje. Bitno je da naučimo iz njihovog primera da otvaranje pregovaračkih poglavlja ne znači i zatvaranje, kao i da možemo da budemo u pregovaračkom procesu u naredne tri decenije i da nigde ne stignemo, zaključuje Anđelković.