Kritikujem na uljudan način, ne vređam. Pokušavam da unesem drugačiji način političkog ponašanja. Želim razgovor sa svima, što mi zameraju. Izabrao sam teži put i pre ću izaći iz politike nego da to promenim, kaže Aleksandar Šapić.
Predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) u intervjuu za „Blic“ govori o odnosu prema Kosovu, evropskim integracijama, novoformiranoj stranci, i otkriva zašto je uzdržan kada je reč o nekim od najvažnijih političkih pitanja u zemlji, što se često tumači odsustvom programa.
Koliko SPAS ima članova?
– Za sada su članovi ljudi koji su u organizaciji od starta i ima nas nekoliko stotina, kako onih s kojima sarađujem poslednjih godina tako i onih koji su se kasnije priključili. Uskoro ćemo pustiti sajt pa će svako moći da se učlani.
Kako stoji stvar s odborima po Srbiji?
– Nemamo odbore. Organizacija okuplja određeni broj ljudi i odlučili smo da do republičkih izbora, kad god oni budu bili, ne delimo funkcije, jer to zna da se pretvori u borbu unutar stranke, umesto borbu za građane. Pokušaćemo, u zavisnosti od kapaciteta, da vodimo centralističku kampanju, jer nemamo mogućnosti za nešto šire, a kako se ljudi budu javljali, a već ima zainteresovanih, dobiće priliku da budu deo organizacije, u vidu povereništva ukoliko ispune date standarde. Vidim da stranke imaju po 150 odbora a u odboru po par ljudi, i to se vodi kao odbor. Nemamo potrebu da pravimo fiktivnu organizaciju. Ona će rasti koliko realno bude potrebe za njom.
Da li i dalje mislite da je samostalno funkcionisanje SPAS-a dobra odluka?
– Tim putem sam krenuo još pre nekoliko godina i ne vidim drugi. Moje poimanje politike se već godinama mnogo razlikuje od poimanja drugih političkih organizacija. Zasad ne vidim sebe u toj vrsti saradnje.
Zamera vam se odsustvo programa.
– Imamo programska načela, to je trenutno dovoljno. Ne postoji nijedan vrhunski fudbalski trener koji u septembru zna koju će taktiku primeniti u martu. Naša programska načela su usvojena na skupštini i uskoro će biti predstavljena javnosti.
Zar ne mislite da kasnite?
– Jesu li sutra izbori? Koliko znam, nisu.
Kakav je vaš odnos prema evropskim integracijama Srbije?
– Srbija treba da prihvati sve evropske i civilizacijske vrednosti razvijenih evropskih i svetskih zemlja, tu nema dileme. Da li će biti član EU, pitanje je koje u 2018. godini nema nikakvog smisla. Prvo, niko nas ne zove. Drugo, ne znamo kako će EU da izgleda. Treće, apsolutno je jasno na osnovu izjava evropskih zvaničnika da u skorijoj budućnosti EU neće imati formu koju ima danas. Treba da prihvatimo sve što je u našem interesu, a kada postane izvesno da možemo da postanemo i formalno deo te organizacije, treba videti da li nam se isplati.
Do tog trenutka potrebno je zatvoriti 30 i više poglavlja, da li biste sve to radili da ste na vlasti?
– Da. Ta poglavlja i standardi služe da naše društvo bude nalik nekim od najrazvijenijih država.
Kako biste rešili kosovski problem?
– Nećemo se izjašnjavati o temama za koje ne posedujemo relevantne informacije, to je neodgovorno. Nisam bio visoki zvaničnik države Srbije, nisam nikad razgovarao s uticajnim stranim diplomatama, nemam uvid u sve što se dešavalo poslednje tri decenije. Znam koliko i svaki običan čovek, iz medija, koji često spinuju. Mi danas, posle 18 godina saznajemo da je priznavanje Kosova uslov za EU, ali možda i nije. Shodno tome, da kažem šta je rešenje za tako delikatnu temu, nemam kredibilitet. Ali stav SPAS-a će biti da nijedna tako važna odluka ne treba da se donese bez učešća naroda, odnosno referenduma. I ne samo o Kosovu. Znam šta bih voleo, ali ne i koje je rešenje, jer nemam sve one informacije koje imaju predstavnici vlasti, ali i neki iz opozicije koji su bili na vlasti. Narodu treba prikazati realno stanje stvari, izneti stav bez velike kampanje i pustiti ga da odluči.
Da bi vam neko dao glas, želi da zna stav.
– To je moj jasan stav. To što on nije karakterističan za srpsku političku scenu je već druga stvar.
Šta mislite o razgraničenju?
– Više puta sam čuo predsednika Vučića da kaže da nema predlog, da je pesimista po pitanju bilo kakvog dogovora, a ukoliko ga bude bilo, da će pojasniti šta podrazumeva taj termin. Zašto bih onda nagađao. Sačekaću.
Zamera vam se da niste dovoljno kritički nastrojeni.
– A zar nije kritika ako kažem da ne bih nešto radio kao drugi? I to je kritički osvrt, ali uljudan. Ovde čak i kad kažeš da ćeš razgovarati s nekim, zameraju ti.
Je l’ ima neko s kim ne biste razgovarali?
– Sa svima bih razgovarao.
SZS neće s naprednjacima, to je njihov uslov.
– To je njihovo pravo. Mislim da greše. Mora da se razgovara.
Kako vam izgleda taj savez?
– Nikoga ne komentarišem, pa ni njih. Želim im sreću na izborima, nadam se da će se ponašati korektno. Kada se budem slagao, podržaću. Isto je i sa SNS. Tako funkcionišemo u Skupštini grada. Glasamo za ono što smatramo dobrim, protiv smo onoga što smatramo lošim. Ne mogu samo zato što je neko s druge strane političkog terena da budem protiv njegovog stava, a mislim da je u redu.
Da li ste za legalizaciju…
… marihuane?
– Treba organizovati javnu debatu i prihvatiti stav stručnjaka. Ako se ispostavi da je marihuana korisna u lečenju određenih bolesti, a to ne bi dovelo do porasta narkomanije, glasao bih „za“.
…prostitucije?
– Kada bi se prostitucija legalizovala, bilo bi je manje. Treba je staviti pod kontrolu države, a ne može drugačije nego legalizovanjem, da se zna na kojim je mestima i da se tretira kao u ozbiljnim, čak i daleko konzervativnijim državama od Srbije.
… gej brakova?
– Za regulisanje sam odnosa među ljudima koji zajedno žive, da budu pravno pokriveni. Nisam za to da ovi parovi usvajaju decu.