Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Vlada propagandom i zamenom teza hoće da pokaže da brine o penzionerima ukidanjem Zakona o umanjenju penzija iz 2014. godine. Zapravo je bila grubo naterana od strane Međunarodnog faktora (MMF) da ukine praksu otimačine koju je predsednik Srbije A.
Vučić ozakonio pre 4 godine i od tada opljačkao srpske penzionere za čak 800 miliona evra! A sa kamatama, ako država dug ne vrati uskoro, biće to suma od jedne ipo milijarde evra!
I sada, kada je morao silom (a ne milom) da vrati penzije, Vlada Srbije i predsednik Vučić donose još gore izmene Zakona o PIO fondu kojima potpuno razara sigurnost penzionerskih primanja i sam PIO fond.
I zato je 30. oktobra u Beogradu održan novi protest penzionera i zaposlenih koji su organizovali Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, a pomogli sindikati zaposlenih.
Penzioneri su odlučili da na ulici izraze svoje nezadovoljstvo i da traže svoja prava. Skup uglavnom starih ljudi, od koji su mnogi potpomognuti štapovima a poneki i štakama, došli su tog popodneva na Trg Nikole Pašića da izraze svoje nezadovoljstvo. (Po proceni penzionisanih policajaca bilo je tu između 2 i 3 hiljade građana. Pored penzionera, bilo je i mlađih ljudi, očigledno članova porodice onih koji su došli da protestuju).
Video prilog sa protesta 30. oktobra 2018.
A u državnim medijima bruje vesti o vraćanju penzija, „penzijama većim nego ikad i slično“. Istovremeno, na transparentima ljutih i nezadovoljnih penzionera stoji: „Lopovi, vratite opljačkano, dosta poniženja, dosta laganja, protiv diskriminacije” itd.
Dugogodišnje nezakonito otimanje stečenog prava
Šta se to dešava? Gde je istina?
Podsetićemo ukratko da je loš materijalni položaj penzionera (koji nikad nije ni bio na nekom zavidnom nivou, ni u Jugoslaviji a naročito ne u Srbiji) doživeo je svoju kulminaciju 2014. godine u novembru, kada je država (čitaj A. Vučić) primenila Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Bez vremenskog ograničenja trajanja privremenog Zakona, podelili su penzionere na “bogate – bolje stojeće” i “siromašne”, posvađala ih koliko god je mogla, i počelo je sistematsko uništavanje i jednih i drugih.
Ovi “siromašni” su trpeli i ćutali, i bili srećni što njima ništa nije oduzeto, a ovi “bogati-bolje stojeći” počeli su da se organizuju.
Prvo je odmah 2014. godine predata Ustavnom sudu prva Inicijativa za ocenu Ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Dok se čekao rezultat rada Ustavnog suda, organizovano je nekoliko protesta, pisano je Vladi, premijeru, predsedniku, parlamentu, poslanicima, predsednici parlamenta. Za to vreme organizacija “bogatih-bolje stojećih” penzionera primljena je u FERPU (Evropska federacija penzionera i starih lica) kao punopravni član.
Krajem 2015. godine, Ustavni sud odbacio je Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao neosnovanu. Bilo je to nezakonito otimanje stečenog prava.
“Bogati-bolje stojeći” penzioneri nastavljaju sa protestima, ali koriste i članstvo u FERPI da upoznaju svoje kolege u Evropi sa situacijom u kojoj se nalaze penzioneri u Srbiji. A 2016. godine podnose Ustavnom sudu novu Inicijativu za ocenu ustavnosti spornog Zakona.
Ustavni sud – ćuti.
Poraz Vučićevog diskriminatorskog zakona tek posle 4 godine
A onda je puklo. Krajem 2016. i u prvom delu 2017. godine, više od 100.000 penzionera podnosi Zahteve PIO Fondu za isplatu neisplaćenih delova penzija, tužbe Upravnom sudu, započinju se parnični tužbeni postupci, i cifra uskoro značajno premašuje sto hiljada ljudi.
Odgovorni ljudi u FERPI sa uvažavanjem prate rad Organizacije “bogatih-bolje stojećih” penzionera i stavljaju problem penzionera u Srbiji na svoj sajt.
Informacija počinje da se širi Evropom. Na sastanku Saveta Evrope, premijerki Brnabić postavljaju vrlo neprijatna pitanja poslanici iz Slovenije. Karla Kantone, generalna sekretarka FERPE upućuje jedno, a posle nekog vremena i drugo pismo premijerki Brnabić, u kome izričito traži poništenje diskriminatorskog zakona koji uništava penzionere u Srbiji.
A potom informacija stiže u Međunarodni monetarni fond. MMF uslovljava svaku dalju saradnju sa Srbijom, prekidom isplate umanjenih penzija, vraćanjem sistemskog zakona o PIO u funkciju, kao i vraćanje dosad oduzetih para.
Prvi sastanak MMF i Vlade Srbije na tu temu, u jesen 2017. godine, prošao je skoro tajno. Sa drugog sastanka nisu se mogle sakriti informacije. Odvažni novinari, objavili su vest. Što bi rekao narod, vlast, vlada i predsednik bili su “provaljeni”. Informacija je otišla u etar, i narod u Srbiji je saznao o čemu se razgovaralo.
Jednostavno, MMF nije mogao da dozvoli, da posle četvorogodišnje saradnje sa Vladom Srbije, sav uspeh o kome bruje mediji, bude uništen, ako penzioneri stignu do Strazbura svojim tužbama, a obećali su da će i to uraditi. Bila je to neodgovorna politika Vlade Srbije, čijom je odlukom Srbija postala dužna penzionerima oko 800 miliona evra glavnog duga. Ako se tu uračuna i kamata, onda cifra prelazi milijardu, i bliži se iznosu od milijardu i po evra.
Penzioneri sada protestuju i zbog toga što niko iz Vlade Srbije ne pominje vraćanje do sada otetog novca! Uskoro zbog toga kreće organizovana serija tužbi nadležnim organima.
Legalizovana diskriminacija
Uz mnogo otezanja, manipulacija i obmana, taj nakaradni, protivustavni zakon je ukinut. Vraćen je sistemski Zakon o PIO, ali izmenjen i to u bitnom, ključnom delu.
Naime, izmenjen je tako, da penzije zavise od budžeta Srbije, a ne od PIO Fonda, od uplata doprinosa, poreza i slično. Pravno, penzije se izjednačavaju sa SOCIJALNOM POMOĆI.
Praktično, penzioneri više nemaju pravo nikome ni za šta da se žale. Ako bude para u budžetu, biće i za penzije. Ako ne bude para u budžetu, neće biti ni za penzije. I tačka. Nema žalbe, nema tužbe, nema ničega. Postoji samo budžet i predsednik i njegova dobra volja.
Takav zakon o PIO postoji samo u Litvaniji i nekim zemljama severne Afrike. Nikad nije postojao u Srbiji. Nigde ga nema u Evropi. A mi idemo u Evropu…
Vlast meša penzijsko osiguranje i socijalnu zaštitu
Zoran Ivošević , bivši član Ustavnog suda i predsednik Pravnog saveta USPS-a:
„Organi izvršne i zakonodnavne vlasti, mešajući babe i žabe, uporno nastoje da građane Srbije suprotno zdravom razumu uvere da su socijalno osiguranje penzionera i zaštita lica u stanju socijalne potrebe jedno te isto.
Mešajući penzijsko osiguranje i socijalnu zaštitu, država je donela Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija na osnovu koga su penzije umanjene od 2014. godine. Tako dobijena sredstva, prebačena su u budžet i vlast ih je koristila za svoje potrebe lišavajući korisnike imovine koju su stekli na osnovu zakona.
Penzije vlast umanjuje i njihovim neusklađivanjem sa troškovima života. Usklađivanje je bilo predviđeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, što se od 2014. godine nije poštovalo i penzije nisu usklađivane čime su oštećeni svi penzioneri.
Novim Izmenama Zakona o PIO ovo neusklađivanje je ozakonjeno.
A zahvaljivanje penzionerima predsednika Srbije Aleksandra Vučića na žrtvi koju su podneli – ocenjujem kao ruganje građanima“.
Kakve efekte proizvodi ovakav Zakon?
Prvo, mladi nemaju nikakav interes da traže od poslodavca da im bilo šta uplaćuje u PIO Fond. Nema razloga da se bilo šta uplaćuje, kad i tako od toga ne zavisi da li će uopšte dobijati penzije. Poslodavci se komotnije osećaju, mogu da uplate doprinose za zaposlene, ali i ako ne uplate, ne snose neku značajnu odgovornost za socijalno stanje penzionera, jer o njima odlučuje Vlada i budžet. Više nije važno ko je kakav posao radio, koliko godna je uplaćivao doprinose. Ništa nije važno.
PIO Fond u takvoj situaciji, postaje sve prazniji i prazniji i kao takav, nesposoban da obavlja svoju osnovnu funkciju, da isplaćuje penzije i sve više mora da se oslanja na državu i na budžet.
Uništavanje PIO Fonda i pljačka njegove imovine
U takvoj veštački napravljenoj situaciji, država donosi odluku da PIO Fond privatizuje ili da ga potpuno ukine. Ukidanjem PIO Fonda, država prelazi na sistem socijalnih penzija u kojima svi penzioneri, šta god da su radili i koliko god da su radili, imaju po recimo 200 evra penziju. To se isplaćuje iz budžeta i priča je završena.
Kompletna imovina PIO Fonda, nekoliko milijardi evra, banje Srbije, Rehabilitacioni centri, bolnice, građeni novcem zaposlenih u Srbiji, prelazi u ruke države.
I što je najgore, to se primenjuje retroaktivno. Na sadašnje penzionere, koji su svoje penzije zaradili pod drugačijim uslovima, ali i na buduće penzionere, koji ustvari i neće biti penzioneri, nego – socijalni slučajevi, jer penzije neće biti penzije – nego socijalna pomoć.
Sve se to dešava u potpunoj medijskoj blokadi, kada penzioneri ne mogu nigde da objasne šta u stvari Vlada Srbije radi sa njima i sa penzijama i šta sprema sada zaposlenima, tj. budućim penzionerima.
Koliko god da su za pet godina postojanja uradila Udruženja penzionera (Udruženje sindikata penzionera Srbije, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije –USPVLS) i drugi za zaštitu stečenih i ljudskih prava, za prava onih koji su u penziji moraju se boriti svi u Srbiji, mnogo širi front građana, udruženja i političkih partija i organizacija. Ovo su izuzetno ozbiljna državna i društvena pitanja.
Zato apelujem na sve odgovorne i savesne građane i institucije da učinimo svi zajedno mnogo više i izvršimo najsnažnije pritiske na vlast kako bi zaštitili svoja prava i obezbedili za sebe ono što nam pripada – dok ne bude kasno.
izmedjusnaijave.rs
