DRAMATIČAN PREOKRET IZA SCENE: Pregovori Rusije, Kine i SAD da se Kosovo vrati u UN

Osim inicijative da se održi sednica Saveta bezbednosti UN o krizi koja se zaoštrava na Kosmetu, Beograd bi trebalo da alarmira sve svoje saveznike širom sveta i predoči im da Evropska unija, kao posrednik u dijalogu sa Prištinom, nije kadra da sama drži konce u rukama. Ili to ne želi.

Ovako sagovornici „Novosti“ sagledavaju šta je to što državni vrh može da preduzme u trenutku kada vlasti u Prištini gaze jedan sporazum za drugim, kao i međunarodne važeće dokumente.

U tom smislu, naša strana treba još temeljnije da zahteva poštovanje Rezolucije 1244 i da insistira na povratku kosovske teme na Ist River.

O tome se vode pregovori sa našim proverenim saveznicima Rusijom i Kinom, ali je za ovaj diplomatski manevar neophodna i saglasnost, pre svega, Amerike koja već izvesno vreme pokazuje sklonost ka „kreativnom rešavanju“ kosovskog čvora, što odudara od zacementirane pozicije Vašingtona da je nezavisnost gotova stvar još od 2008. i da su granice – nepovredive. Ideju da se dijalog iz Brisela „preseli“ u Njujork ovih dana, kako se očekuje, Moskva i Peking bi mogli da iznesu Trampovoj administraciji.

U svom zahtevu za održavanjem sednice SB, kako smatra nekadašnji ambasador pri UN Vladislav Jovanović, Beograd bi trebalo da navede da se na terenu na Kosmetu čini sve suprotno Rezoluciji 1244, koju je usvojilo upravo ovo telo UN.

On kaže i da se ne može predvideti da li bi inicijativa Beograda prošla kroz SB UN, ali da i u slučaju da se ne stavi na dnevni red, ne treba da se stane:

– Ako želimo da se izvučemo iz uskog okvira briselskih pregovora u kom ne možemo puno da očekujemo, onda treba povesti političku akciju širom sveta kod zemalja koje nisu priznale Kosovo, pa i kod onih koje jesu, a multinacionalne su. Jer je primer Kosova opasnost i po njih. Dalje, Kina, Rusija, Indija i još neke zemlje bi mogle da se osvrnu na ovaj slučaj u svakom istupanju ne samo u UN, već i u regionalnim organizacijama.

Da bi se kosmetska tema probila na sto svetske vlade, potreban je konsenzus pet stalnih članica SB, a kako se zapadnjaci inače zalažu za proređivanje redovnih sednica ovog tela posvećenih KiM, pitanje je da li bi oni blagonaklono gledali na predlog Beograda.

Samo održavanje sednice SB UN na kojoj bi se razmatrao porast tenzija na KiM, prema mišljenju Živadina Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova, bio bi uspeh i specifičan signal mnogima u svetu. On kaže da je teško predvideti ishod takvog sastanka zbog poznatih stavova zapadnih zemalja koje ne bi bitnije revidirale svoje pozicije.

– Tu inicijativu treba sprovesti u sklopu šire diplomatske aktivnosti u okviru koje Evropi treba dati vremena da evoluira svoju politiku prema Srbiji, jer ona ne može ostati ista kao devedesetih godina. Pravedno rešenje za KiM ne bi bilo usluga Srbiji već Evropi, jer politika jednostranosti i destabilizacije Balkana šteti bezbednosnoj strukturi Evrope – navodi Jovanović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da Beograd, umesto ka Ist Riveru, treba da se usmeri na – kontramere:

– Ako to ne uradimo, ohrabrujemo Albance da idu sve dalje i dalje. Srbija sukcesivno treba da počne da ukida sve što je Prištini dala od 2011, sa pregovorima Borka Stefanovića o integrisanoj granici, i od 2013. od Briselskog sporazuma. Znači, sve što smo dali kao ustupke treba postepeno da ukidamo. Jasno je da nas neko laže i vara, jer ne stoji objašnjenje da EU ne može da disciplinuje Prištinu. Ne verujem da je Evropa toliko slaba, ovde se pre radi o prljavoj igri da se navodno podržava Beograd, a zapravo se toleriše Albancima da rade šta hoće.

EU nema nikakav uticaj na Prištinu, SAD se pita

Činjenica je da EU nema uticaj na Prištinu kao što to ima SAD, a i ono uticaja što ima neće da iskoristi. Očigledno nije ni pripretila, pa Albanci nemaju razloga da pogaze svoje odluke. EU je poslovično pristrasna u korist Prištine, i kad Srbija napravi neki prekršaj, mnogo su oštriji. Možda na ovaj način hoće da kazne Srbiju, jer ne popušta Prištini i da je nateraju na neke dodatne ustupke – kaže, za „Novosti“, stručnjak iz Instituta za međunarodnu politiku Vladimir Trapara.

Čepurin: Ako Srbi hoće da se razgraničavaju sa Albancima …

Ako je Beograd zadovoljan razgraničenjem sa kosovskim Albancima, ne vidim razloga za primedbe od strane Moskve. Odluka o KiM trebalo bi da bude doneta bez ucenjivanja Beograda, na osnovama i uz poštovanje Rezolucije 1244, koja fiksira teritorijalnu lojalnost Kosova Srbiji. Ako takva odluka bude doneta, ona treba da bude učvršćena usvajanjem nove rezolucije Saveta bezbednosti UN – izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.