SUŠA, GRAD, PA POPLAVE: POSLEDICE PO USEVE BIĆE VELIKE, A ONO ŠTO SLEDI OD KRAJA NEDELJE- NEĆE BITI DOBRO!

Dug period suše, pa više od mesec dana jake kiše, visoka vlaga zemljišta, olujni vetrovi i gradonosni oblaci ne pogoduju usevima ni povrtarskim kulturama, slažu se u ocenama poljoprivredni stručnjaci, ali navode da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva, ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.

-Žetva je u problemu jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako, kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane se ta nejednakost više uočava – kaže ona.

– Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose, pred nama je dug period leta za koji ne znamo kakav će biti, kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada – možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka – smatra Ana Marjanović.

Ona objašnjava da nije problem u količini padavina koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer to nisu lagane kiše koje natapaju nego jake koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.

Direktor udruženja „Žita Srbije“, Vukosav Saković kaže da je prvo bila suša, pa dug period jakih padavina i da se sve to dosta negativno odražava na poljoprivredne kulture.

– Ako govorimo o pšenici, ona je u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima – kaže Saković i dodaje da postoji opasnost da tamo gde su više dana pod vodom, usevi budu oštećeni i propadnu.

Saković kaže da vreme sa puno padavina i relativno toplo odgovara kulturama na površinama koje nemaju problem s podzemnim vodama i dodaje da je to je ipak veći deo površina u zemlji.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi.

– Trenutno najugroženije od ratarskih kultura su pšenica i ječam koji su u fazi nalivanja zrna i obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita – kaže Dragojević i dodaje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive da se vrši preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

A ni ono što sledi neće biti dobro

On kaže da ne valjaju velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice, što će se odraziti na kvalitet zrna a posle tokom prerade na brašno.

– Voćarske kulture su pretrpele određene štete, na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom, sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje jagoda kad su bile za branje pa je sigurno 50 odsto roda bačeno jer su istrulile – kaže Dragojević.

Visoka vlaga i visoke temperature koje se očekuju izazov su i za povrtare, Ana Marjanović Jeromela iz Instituta u Novom Sadu njima preporučuje da pojačano obrate pažnju na pojavu bolesti, s obzirom na vremenske uslove kao i da budu u stalnoj konsultaciji sa stručnjacima koji se bave zaštitom bilja.