Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Dr Nele Karajlić, pisac i nekadašnji frontmen „Zabranjenog pušenja“, u intervjuu za jednu regionalnu TV stanicu u Hrvatskoj oštro je polemisao sa hrvatskim voditeljem o ratu u SFRJ, srpskom i hrvatskom identitetu, NATO bombardovanju, Markalama, Titu, opsadi Sarajeva, Kosovu…
O JEZIKU
Jezik je kod nekih naroda postao sredstvo identiteta. Ako imaš kolektivnu svest koja treba da kreira nešto što se zove nacionalni identite ti se hvataš za šta možeš. Ako imaš jasan odnos prema onome koji govori isti jezik kao ti da bi mogao da napraviš otklon od njega ti moraš da imaš argumente koji tebi daju za pravo da ti nisi on.
Govorim ovde o Hrvatskoj Bosni i Crnoj Gori. Srbi taj identitet imaju.
– Zašto Srbi imaju a Hrvati nemaju?, upitao je hrvatski voditelj.
– Zato što imaju dublji prolaz u istoriju.
– Ne razumem…
– Zato što imaju Dučića, Andrića, Teslu, Njegošu.
– Imamo i mi Teslu.
– Teslu ima i Amerika.
Ako nemaš ništa jače, moraš da se hvataš za ono što imaš.
– Hoćeš da kažeš kako Austrijanci ne pričaju austrijskim nego nemačkim, nastavio je voditelj.
– A znaš zašto? Zato što imaju Mocarta.
Kad bi se moglo tako, onda ovo pitanje ne bi postojalo. Onda ne bi bilo rata.
Rat je napravljen da bi se napravila razlika između ovih i onih.
Da je tako, onda Hrvatima ne bi bilo potrebno da izmišljaju reči kako bi pokazali da se njihov jezik razlikuje.
O SRPSKOM I HRVATSKOM IDENTITETU
Ono što je najvažnije kod srpskog identiteta je upravo ono zbog čega smo mi bili bombardovani a to je Kosovo. Jer odatle se crpe ti mitovi koji su kasnije dobijali oblik kroz Njegoša i neke druge. I kad već gledaš tako kroz istoriju po dubini ti vidiš gde počinje priča o identitetu naroda.
Jer da je taj Zvonimir bio zaista Zvonimir pesme ovog vašeg Tompsona bi bile drugačije. Da Zvonimir ima ozbiljan upliv u vašu istoriju ovaj što peva te pesme ne bi pevao o 1992. nego bi pevao od 1389.
On ima potrebu da peva o ustašama jer nema ništa drugo da uhvati.
O KOSOVU
– Kako se mirite sa situacijom da Kosovo nije Srbija, ma šta vi mislili i očekivali?, upitao je hrvatski voditelj.
– To je budalaština. Istorija nije konačna.
– Kosovo je nezavisna država.
– Jeste za vas…
– Ali ko smo to mi. Ono je nezavisno za ostatak zemaljske kugle.
– Još ima zemalja koje nisu priznale Kosovo. Španija, Kina, Rusija…
– Dobro, Rusija nije ostatak sveta. Srbija je ruska kolonija. Kosovo igra kvalifikacije za svetsko prvenstvo u fudbalu, bio je decidiran voditelj.
– Ali to ništa ne znači. To je trenutna situacija… Zamisli ovo – Kako je neko mogao da veruje nekome ko bi u najsnažnijem periodu rimske imperije rekao cezaru da će ta imperija nestati ali ne samo nestati nego da za 500 ili 600 godina neće biti nijedan čovek koji govori latinskim jezikom.
O MANASTIRIMA I BOMBARDOVANJU
Znaš, kad dođeš dole u manastir kad prođeš kroz njih… A srpski manastiri na Kosovu su kulturna baština ne srpskog naroda, nego planetarna kulturna baština. Ono što je građeno tada u Gračanici u Dečanima u Pećkoj Patrjijaršiji bilo je za korak ispred onoga što je u tom momentu bilo u Đenovi. Da je kojim slučajem turska najezda stala u Bugarskoj, možda bi upravo Srbija, odnosno Balkan bio centar renesanse.
– Ovo je sad relativizovanje. Možemo pričati da je prva kanalizacija nastala tu i tu, da Pula ima Arenu iz rimskog doba. Uvek se možemo vaditi na komadić istorije koji nam ide u prilog.
– Jel svet bombardovao zbog Arene? E a nas su bombardovali zbog naših svetinja, zbog identiteta kojeg mi imamo dole.
– A zašto ste vi bombardovali Hrvatsku?
– Zato što je izbio građanski rat u kome se određeni broj Srba nije slagao sa promenom Ustava. Jel se sećaš?
– Da naravno… Samo što se neki ne slažu sa terminom – građanski rat.
– Vi možete da kažete da je agresija ali onda ste vi vešto isterali 250.000 agresora koji su rođeni na vašoj teritoriji.
Svako bombardovanje i svako sranje koje se dogodilo od 1990. do 1995. je zločin koga se ja gnušam. I najviše se gnušam onog zločina koji je neko činio u moje ime.
Arkan je imao cilj da odradi.
– Šta Arkan je štitio Ustav?, upitao je voditelj.
– Na neki način da…
– Nemoguće je da napraviš takav jedan pičvajz kao što je izlazak iz jedne zemlje bez ogromnih posledica zbog toga što ako praviš iskorak iz jednog društvenog uređenja i ako jedan narod postavljaš u poziciju da nad njim mora da bude izvršeno ustavno nasilje ti otvaraš Pandorinu kutiju.
– Ustavno nasilje?
– Pa izbacili ste ih iz Ustava. Kao i u Bosni.
O SARAJEVU
– Ko je bombardovao Sarajevo?
– Bombardovali su ga ljudi koji u između ostalog bili Sarajlije.
– A ko je tukao Markale?
– Au stari ti sad otvaraš ozbiljnu priču. Uzmi izveštaje Jakašija pa ćeš videti ko je udarao Markale.
– Pa ko je?
– Jasuši kaže da nije bilo onako kako je bilo u medijima kad je to palo
O TITU
Tito je bez ikakve sumnje najozbiljnija i najzagonetnija ličnost 20. veka koju smo mi imali. On je napravio nenapravljivo, on je iza sebe ostavio ršum koji se završio ovako kako jeste. Moje osećanje prema njemu je variralo prema nekim saznanjima prema svetu u kome sam živeo.
Dok sam bio dečak ja sam ga voleo po prirodi stvari. Pobeđujemo u košarci, dobri smo u fudbalu, starci nas vode na more gde ostajemo po dva tri meseca. U knjizi sam napisao da je Tito bio vaspitač u jednom velikom obdaništu. Kada su krenule osamdesete shvatio sam na osnovu čega je on držao kontrolu na ovom prostoru a kad su došle devedeset shvatio sam taj nerešeni haos koji je on ostavio nama u amanet.
(Kurir)
