Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) očekuje se 25. oktobra. Ambasador Rusije i Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko za N1 kaže da proces evrointegracija Srbije ne bi trebalo da je udalji od EAEU, i da Beograd vidi kao kariku u odnosima Zapada i Rusije.
Ambasador Bocan-Harčenko rekao je u Danu uživo TV N1 da je potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovine između Srbije i EAEU tek početak, i da očekuje da će saradnja jačati u budućnosti.
“Pre svega je reč o slobodnoj trgovini, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodnom kretanju roba, usluga i radne snage. EAEU je uzela najbolje iskustvo svih sličnih integracija, i smatramo da EAEU ima dosta solidnu perspektivu. Svakog dana više i više zemlaja ispoljava ženu da se priključi, da ima neku vrstu ugovora”, objasnio je Bocan-Harčenko.
Proces evropskih integracija EU, kako je istakao, ne vidi kao prepreku u saradnji Beograda sa EAEU.
“Sada postoji da se evrointegracija pretvara u neku prepreku, smetnju u saradnji određenih zemalja s Rusijom. Verujem da to neće biti slučaj sa Srbijom. Ranije je bilo uspešne i plodne saradnje bez ikakvih prepreka sa zemljama koje su ranije bili kandidati za EU, i sada već članice sa EU.
Pregovaranje o pridruživanju sa EU, ranije kada odnosi Rusije i EU nisu bili zategnuti kao sada, nije bio smetnja. Šteta je kad se kaže zemljama koje su kandidati da treba da prave izbor – EU ili Rusija, što po svom sadržaju i smilsu nije pravedna i pravična poruka. Neophodna je ravnoteža”, poručio je ruski ambasador.
Kazao je da je moguće da Srbija postane karika u odnosima Rusije i EU, odnosno “integraciji intigracija”, saradnji između EU i EAEU.
“Srbija je okrenuta u nekom smislu da bude karika između Zapada i Rusije, razvijajući uravnoteženu saradnju”, rekao je Bocan-Harčenko, ističući da čitav Zapadni Balkan, u određenom smislu sarađuje i sa Zapadom i sa Rusijom, pa i drugim zemljama, poput Kine koja je sve prisutnija u regionu.
“Što se Rusije tiče i evroazijske ekonomske integracije, mi se zalažemo za otvoreno tržište, otvoreno i slobodno tržište bez prepreka. Za konkurenciju i takmičenje smo spremni (…) EAEU ne nameće pravila”, istakao je.
Srbija će, kako je objasnio, posle 25. oktobra imati mogućnost slobodne trgovine bez carina, sa malo izuzetaka, i prodor na tržište od ukupno 180 miliona potrošača.
Rusija će, s druge strane imati mogućnost povećanja plasmana svojih proizvoda – industrijskih i drugih, dodao je ambasador, ističući da je cilj da trgovinska razmena dostigne četiri milijarde dolara.
Vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusije nikoga ne ugrožava
Govoreći o vojno-tehničkoj saradnji Rusije i Srbije, ambasador Bocan-Harčenko je istako da Moskva polazi od toga da je odbrambena politika suverena stvar svake zemlje.
“Sfera je osetljiva, dosta komplikovana, i industrija je komplikovana, složena i moderna. Rusija je sad na vrhuncu proizvodnje, kvalitet je izvanredan. Imamo interesovanje od više zemalja sveta. I ovde želimo pravednu konkurenciju, bez politizacije, mi smo protiv nametanja”, kazao je.
Rusija, kako je dodao, u okviru vojno-tehničke saradnje sa Srbijom, na umu pre svega ima zadatak jačanja bezbednosti u regionu.
“Nikome neće biti štete od toga. Srbija će pojačati svoju odbranu, bez ikakve štete i pretnje za komšiluk i region”, poručio je Bocan-Harčenko.
Moguć je kompromis o Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom
Neizbežna tema razgovora sa ruskim ambasadorom bila je i Kosovo. Izjavu odlazećeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je Rusija ta koja se zalaže za podelu Kosovu, Bocan-Harčenko je ocenio kao smešnu.
“Nikada nismo pokretali sličnu ideju o teritorijalnoj korekciji. Na marginama je bilo takvih predloga, uključujući period pregovora o statusu, ali nikada zvanično nisu bile na pregovaračkom stolu”, istakao je.
Podsetio je da se trenutno odvija dosta aktivnosti oko Kosova što, prema njegovim rečima, uopšte nije loše, jer što je više aktivnosti, kako je istakao, više je mogućnosti za stabilizaciju situacije.
“I više mogućnosti da bude pronađena neka odluka, sveobuhvatna i na osnovu međunarodnog prava. Pre svega želim da u prvom redu naglasim da Rezolucija 1244 postoji i ona mora da bude zbog toga temelj za svaku vrstu pregovora”, poručio je Bocan-Harčenko.
Rusija, kako je dodao, želi da se što pre ponovo uspostavi dijalog Beograda i Prištine, a ukoliko Srbija to zatraži, Moskva će je, kako je rekao, podržati u okviru međunarodnog prava.
“Rusija, imajući i želju, ima i obavezu, jer je stalna članica Saveta bezbednosti UN. Redovne diskusije (o Kosovu) moraju da se nastavljaju, i to je jedno od pitanja u delokrugu Saveta bezbednosti UN. Zato je nemoguće da Rusija ne učestvuje i ne ostane faktor rešavanja i nekih odluka”, kazao je.
Rusija, kako je dodao, želi da pomognemo Srbiji i regionu da postane stabilan region saradnje, integracije i mira, i uveren je da je dugoročna, pravena i međunarodno pravna odluka, na bazi kompromisa Beograda i Prištine, moguća, i da bi na kraju trebalo da bude potvrđena i odobrena od strane Saveta bezbednosti UN.
SSSR pokušao da spreči agresora i Drugi svetski rat
Bocan-Harčenko je iskoristio priliku da uoči 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata, istakne da je tadašnji SSSR predlagao koncept kolektivne bezbednosti, ali da su zapadni parneri omogućili naoružavanje nacističke Nemačke, aneksiju Austrije, a zatim potpisali i Minhenski sporazum (kojim je Nemačkoj priznato pravo na deo tadašnje Čehoslovačke).
“I oni su upućivali fašističku Nemačku prema SSSR. Samo imajući razumevanja da je nemoguće zaobići rat, biće rat, bio je potpisan ovaj poznati pakt Ribentrop-Molotov, ali nakon više pokušajda da dođemo do nekog ugovora o kolektivnoj bezbednosti, i sprečemo agresora i rat. Ovo želim da kažem sažeto, i da moramo imati na umu pouke iz tadašnjeg perioda”, kazao je Bocan-Harčenko.
(N1)
