Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Projekat izolacije Rusije je već potpuno mrtav i biće zakopan, upozorava poljski novinar Konrad Rekas. Na portalu Salon24 objašnjava da i SAD i Nemačka i Francuska pregovaraju sa predsednikom Putinom ali samo u svoje ime, čime okončavaju zapadnu solidarnosti.
U ovoj situaciji Poljaci su veliki gubitnici, jer su izgubili milijarde u sukobu između Zapada i Rusije, a u detantu nisu zaradili niti jednu zlotu.
„Francuska se zaigrala. Predsednik Emanuel Makron, koji se, iako primoran da spašava ostatke svoje slabe podrške u Francuskoj, i dalje predstavlja kao vođa nove Evrope. Francuski vođa sve više promoviše svoju viziju “nove arhitekture poverenja i sigurnosti”, koja uključuje i rešavanje odnosa sa Rusijom.
Štaviše, u toj „arhitekturi“ novog međunarodnog sistema unutar EU, utemeljenoj na rusko-francuskom partnerstvu, nesumnjivo bi trebalo dodeliti mesto Ruskoj Federaciji. A Berlin, iako se distancirao od ove ideje, učinio je to prvenstveno kako ne bi izgubio masovnu „zlatnu kreditnu karticu“ zbog ekskluzivnosti u odnosima s Moskvom “, piše poljski novinar.
Autor skreće pažnju na činjenicu da ako ovom scenariju dodamo politiku koketiranja Vašingtona, ispada da će najvažnije pitanje ne samo ove decenije, već i one koje sledi, ostati pitanje ko će pobediti u svetskoj trci do Moskve i zašto će Vladimir Putin postati pobednik.
A one zemlje koje nisu primetile geopolitičke promene koje se događaju na Zapadu, kako u SAD-u tako i u Evropi, biće gubitnici, kaže Rekas.
Danas je očigledno da Rusija u globalnoj igri u postunipolarnom svetu pobeđuje, jer ova vizija uključuje ravnotežu snaga u kojima nezavisne subregionalne sile bez strateških interesa rešavaju probleme na temelju racionalnih kompromisa. Ta vizija postaje u potpunosti primenjiva u modernim međunarodnim odnosima.
Jednako je jasno da bi trenutni globalni monopolista, Sjedinjene Države i njegovi „podizvođači“, posebno Evropska unija, radije prihvatili alternativno rešenje, to jest, svojevrsni „koncert sila“ iz XIX veka ili politiku ravnoteže Kisindžera, ali samo za ograničeno odabrane elemente, objašnjava autor.
Jasno je i da će u skladu sa američkim konceptom čelnici prvog reda, odnosno Donald Tramp i Vladimir Putin, odlučivati o svetskim poslovima, možda ponekad upućujući konkretne zahteve Velikoj Britaniji, EU i pojedinim malim igračima.
„Primer takvog sistema bio bi, na primer, rešavanje kurdskog problema na severu Sirije. Ovo je bila vrlo jasna pouka za Stari kontinent koji je na kraju težio geopolitičkoj ulozi u novom, multipolarnom globalnom sistemu“, naglašava Rekas sa kojim se u ovom slučaju ne možemo usaglasiti, jer je EU potpuno izbačena iz igre u severu Sirije, čim je platila svoje brzopleto svrstavanje na stranu islamskih militanata u početku i kurdskih separatista na kraju.
Ključni problem je ipak u kom obliku ili čak u kom će sastavu biti ta potencijalna geopolitička struktura. Hoće li evrozona ostati bez Italije ili će možda slediti samo ujedinjenje Francuske i Nemačke, pita se autor.
Suprotno istorijskim trendovima, Makron favorizuje prvu odluku, dok nemačka diplomatija sve više podseća na svoju ekskluzivnost u odnosima sa Rusijom.
To znači da bi, uprkos svom dominantnom položaju u Evropskoj uniji, Berlin želeo da zarađuje od Moskve, ali za svoj džep, ne džep EU, dok se trenutno francusko rukovodstvo oseća odgovornim za čitav evropski projekat.
Na kraju krajeva, Makron je želeo da postane primer novog političkog formata za čitavu Evropu u okviru velikog globalističkog projekta, podseća autor.
“Nepotrebno je reći da, bez obzira na krajnje stabilnu varijantu odnosa između Zapada, Rusije i Poljske, Poljska ionako gubi”, kaže sa žaljenjem Konrad Rekas.
„Sjedinjenim Državama je Poljska bila potrebna samo tokom direktnog sukoba sa Ruskom Federacijom. Varšava, očigledno, uopšte nije sumnjala u tu ulogu. Poljska se, međutim, ne uklapa ni u kakav scenario saradnje Rusije i Zapada, jer nije imala nijedan elemenat sigurnosti, niti jedan alternativni program koji bi se mogao primeniti ako se međunarodni vetrovi promene“, zaključuje poljski novinar.
„Poljaci nemaju takvih mogućnosti i dalje ostaju verne sluge Sjedinjenih Država, marljivi podizvođači Nemačke i poslušni članovi Evropske unije. Poljaci se nalaze u situaciji u kojoj su izgubili milijarde u sukobu između Zapada i Rusije, a nakon detanta nisu zaradili niti jednu zlotu.
I Sjedinjene Države, Nemačka i Francuska pregovaraju sa predsednikom Putinom samo u svoje ime. Zapadna solidarnost ne postoji. A ako svi žele da se slažu sa Putinom, to znači da je projekat izolacije Rusije potpuno mrtav i da će biti zakopan“, zaključuje poljski novinar Konrad Rekas na portalu Salon24.
(logicno.com)
