Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U Americi je u toku Rat četvrte generacije koji se vodi protiv aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Ovo ističe nekoliko analitičara koji proteste i nemire u SAD vide kao dobro organizovan scenario koji za cilj ima, ako ne rušenje, a ono barem slabljenje Trampa i pomoć Demokratama da ostvare bolji rezultat na izborima u novembru.
Iako deluje kao neki termin iz naučnofantastičnog filma, pojam Rat četvrte generacije se prvi put spominje davne 1980. godine. Formirali su ga američki analitičari među kojima je najpoznatiji paleokonzervativac Vilijam S. Lind.
Najprostije rečeno – u ratu četvrte generacije ne učestvuje država već rat vode kriminalne organizacije, građanski pokreti, privatne vojne kompanije, paramilitantne grupe, religiozne ili ideološke grupe…
Preteča rata četvrte generacije je ustanak robova u starom Rimu koji je vodio Spartak.
Kako navodi dr Nebojša Vuković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu nekadašnji potpukovnik američke vojske Tomas Hems smatra da su i neki sukobi novijeg datuma primer za rat četvrte generacije.
„Hems je obrascima rata ćetvrte generacije pridodao i nekoliko sukoba iz skorije prošlosti od kojih neki još uvek traju. U pitanju su palestinsko-izraelski okršaji s početka 2000-tih godina, delovanje Al Kaide protiv SAD, rat u Avganistanu i Iraku…“, piše dr Vuković u okviru svog rada „Koncept rata četvrte generacije – geneza, elementi i značaj“.
Sada kada smo malo detaljnije objasnili pojam vraćamo se na ulice američkih gradova gde se nemiri ne smiruju zbog ubistva crnca Džordža Flojda za koje je optužen policajac Derek Šovin.
Već smo pisali o tome da su njih dvojica radili u istom noćnom klubu kao obezbeđenje a postoje jaki posredni dokazi da su se i poznavali.
Ono što je zanimljivo je da se kao vlasnik lokala gde su dotični radili pominje izvesna Maja Santamarija. Ipak, prema za sada dostupnim informacijama pravi vlasnik je porodica Sabri. Na sve to pojavile su se i informacije da je lokal kroišćen za pranje novca. Inače porodica Sabri je vrlo imućna.
Vlasnik kluba je Muna Sabri još od 1996, a njegov rošak Basim Sabri je bio hapšen od strane FBI. Pojedini mediji su pisali da je porodica Sabri podmićivala svojevremeno gradske zvaničnike u Mineapolisu.
Vlasnik radnje, iz koje su zaposleni pozvali policajce, misleći da je Džordž Flojd platio cigarete navodno falsifikovanom novčanicom od 20 dolara, je Mahmud Abumejala.
Za njega se tvrdi da je aktivista pokreta „Black Lives Matter“.
U roku od šest sati posle smrti nesrećnog Flojda, novinar koji je poznavao Mahmuda poslao je video medijima. Porodica Džordža Flojda odmah je angažovala advokata Bena Krampa koji je vodio slučaj ubistva afroameričkog tinejdžera Trejvona Martina koga je ubio beli policajac Džordž Zimerman.
Šon King, aktivista i pisac koji je povezan sa pokretom „Black Lives Matter“ je odmah podigao prašinu oko celog događaja.
U roku od 12 sati gradonačelnik je održao konferenciju za medije, u roku od 18 sati četiri policajca su otpuštena.
„Sve deluje kao da se nešto znalo unapred“, naveo je neimenovani američki analitičar.
I da ne bude zabune.
Smrt Džordža Flojda je tragedija koja nije smela da se dogodi. Očigledno je da je na delu bila prekomerna upotreba sile. Ovo je samo jedan od slučajeva koji pokazuje kakav problem sa rasizmom ima SAD.
Ali jedno je takođe sigurno – problemi nisu počeli sa Trampom.
Ovo što se dešava sada na ulicama preraslo je u mnogo više od protesta za prava crnaca.
Pljačkaju se skupocene radnje sa satovima, obijaju se saloni automobila, demonstranti odnose šta im padne pod ruku. Protesti zbog ubistva jednog mladića pretvorili su se u pokušaj da se pre izbora stvari promene u Vašingtonu. Ili barem da se jednima olakša (Demokrate) a da se drugima oteža (Republikanci/Tramp) put do (novog) četvorogodišnjeg mandata.
Tramp je naposletku izveo policiju i Nacionalnu gardu.
Ništa što ne bi uradio svaki drugi predsednik kada bi rulja danima i noćima palila i pljačkala.
I na kraju, nijedno nasilje nije opravdanje za drugo nasilje. Demonstranti očigledno veruju da su ovim tragičnim događajem nekako dobili pravo da čine šta im je volja jer se bore za nečija prava.
A setimo se šta je rekao slavni Žan Žak Ruso:
„Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.“
(Kurir)
