Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Mi imamo samo gomilanje nečega što su medijske afere, a neke od njih su poprilično dobro, dokazno potkovane, ali imate potpuno odsustvo reakcije tužilaštva.
Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u razgovoru za portal Nova.rs osvrnuo se na stanje u srpskom pravosuđu, rekavši da najveći pritisak na sudove dolazi iz sfere izvršne vlasti, te da je glavni problem što je on tokom godina postao toliko suptilan da ga je teško registrovati, a kamoli dokazati.
Posledica toga je, kako tvrdi, gomilanje afera, ali i izostanak reakcije tužilaštva.
Da li postoje pritisci u pravosuđu i o kakvim se radi?
“Pritisci u pravosuđu u našem društvu najpre dolaze iz sfere izvršne vlasti i to više nije sporno. Ono što zbunjuje one koji se bave tim pitanjem, jeste to što mnogi smatraju da ti pritisci dolaze na neke tradicionalne načine.
Često nas pitaju da li nas zovu telefonima, šalju ceduljice i slično. Nažalost, načini na koje pritisci dolaze daleko su suptilniji i mnogo ih je teže registrovati i dokazati”.
Koji su još faktori koji utiču na nesmetani rad sudova i tužilaštva?
“Mediji su ti koji, što svesno, što nesvesno, saučestvuju u tome.
Svesno, provladini mediji. Nesvesno, oni koji ne shvatajući da je štetno prenositi uputstva visokih predstavnika izvršne vlasti povodom nekih slučajeva, tako učestvuju u vršenju pritiska.
Recimo, predsednik Republike unapred kaže da je neko kriminalac ili za nekog drugog kaže “ne damo ga, on je naš”, i to je više nego jasan signal da se sa odlukom ide u određenom pravcu ili da se zastaje i da se čeka da se slegnu stvari.“
“Još snažniji pokazatelj da imamo pritiske je što nemamo epilog ni za jedan slučaj ili “aferu” u koju su bili uključeni najviši državni predstavnici.
Mi imamo samo gomilanje nečega što su medijske afere, a neke od njih su poprilično dobro, dokazno potkovane, ali imate potpuno odsustvo reakcije tužilaštva.
Došli smo u situaciju da se mi, građani, nadamo da će istražiteljski portal, pa i određeni novinar, u odsustvu onih čiji je posao da to rade, uspeti da dokumentuje neke nepravilnosti i potencijalna krivična dela, a to je već raspad jednog sistemskog okvira”.
Šta mislite o istupanju pojedinih udruženja tužilaca koja ističu da se na njih vrši pritisak od strane izvršne vlasti uoči izbora za kandidate Državnog veća tužilaca (DVT)?
“Imamo vrlo eklatantan vid pritiska, na šta nas je alarmiralo Udruženje tužilaca, koji su rekli, a imam poverenja u njih, da je sekretar Ministarstva pravde išao i vršio pritisak pred izbore za DVT o tome koje kandidate birati.
To je nedopustivo, jer je potpuno jasno da će ti ljudi za koje lobira izvršna vlast ispunjavati neke zadatke”.
Kakva je situacija uoči izbora članova za Visoki savet sudstva? Da li i tu postoje određena pritiskanja?
“Nemam konkretna saznanja o tome, a i vrlo je teško da ću ikada biti svedok tako nečemu, jer se to radi sa ljudima za koje je jasno da će biti saradljivi.
Ipak, mogu da posvedočim i da su se prilikom izbora za pomenuto telo, na neki volšeban način pojavljivala neka imena.
Pravosuđe je veliki mehanizam i neretko se dešava da ne znamo sve kolege iz Srbije, ali je užasno teško, gotovo nemoguće, da čovek iz, recimo, Niša, a koji je čak i tamo nepoznat, osvoji ogromnom podrškom izbore u Beogradu.
Ali, to se dešava i to je meni signal da su neke druge stvari urađene. Nažalost, ono na šta kolege iz Udruženja ukazuju, nije retkost i dešava se”.
Vaše mišljenje o dosadašnje mandatu ministarke pravde Nele Kuburović, ima li dobrih stvari koje je učinila za srpsko pravosuđe?
“O njenom periodu na mestu ministarke pravde imam vrlo podeljeno mišljenje. Najpre, nisam siguran koliko je ona bila ta koja je povlačila poteze kada je reč o Ministarstvu pravde.
Jasno je da su oni ta lica i tonovi koje vidimo, ali nije baš najjasnije koliko su oni zaista rukovodili tim sektorima.
Ali, ako bih izdvojio nešto dobro, prvo što mi pada na pamet, jeste obnova sudskih zgrada. To bi uknjižio na strani pozitivnih stvari.
Sa druge strane, imamo samo nastavljen trend unižavanja pravosuđa i odsustvo reakcije na strašne reči i personalne atake na sudije”.
Da li smatrate da bi republički javni tužilac Zagorka Dolovac trebalo da se oglasi i istupi u javnosti povodom brojnih slučajeva u prethodnom periodu, a gde smo imali očigledno odsustvo reakcije tužilaštva kojim predsedava?
“Za mene je gospođa Dolovac samo jedna od strana u postupku. Ipak, smatram da tužilaštvo treba izvući iz kandži izvršne vlasti. Nije najveći problem ako se republički tužilac ne oglašava, zapravo, to ne bi bio problem ukoliko bi tužilaštvo na čijem je čelu funkcionisalo.
Daleko veći problem je to što institucija na čijim je čelu ne obavlja posao na način na koji bi trebalo.
Kod krupnih korupcionaških afera tužilaštvo nije reagovalo i ja sa tim imam problem i to me brine. U tom smislu vidim njeno neprisustvo”.
Slučaj fantomskog rušenja u Hercegovačkoj ulici samo jedan od brojnih gde u istrazi nema nikakvih pomaka. Krivični postupak gotovo da nije ni postojao. Da li će ovakvi slučajevi ikada biti rasvetljeni?
“Cinici bi rekli da imamo postupak, upravo ovaj koji je juče u sudu bio. Moram da kažem da sam ja odmah nakon svega što se dogodilo, bio veći optimista nego danas.
Tvrdio sam da ćemo jednog dana, ipak, imati odgovor na to šta se dogodilo, a zapravo je čini se, do danas, najdetaljniji dokument o tome šta se tamo desilo sačinio tadašnji zaštitnik građana Saša Janković i to u svojoj analizi.
Meni je to bio jasan pokazatelj: ako je on to mogao sa manje resursa u odnosu na tužilaštvo i policiju, mogli su oni.“
“Kako vreme prolazi, mi smo zatrpani aferama i potencijalnim krivičnim prijavama.
Čim se budu stekli uslovi da imamo nekakvog samostalnog tužioca i nezavisni sud, doći će do procesuiranja nekih od gorepomenutih slučajeva. Ipak, plašim se da je i u uz najbolju nameru, gotovo neizvodljivo sve procesuirati, jer ih je mnogo.
Slična situacija je i sa koronom u zdravstvu. Najbolji zdravstveni sistemi su pucali u trenutku kada se odjednom dogodi veliki broj slučajeva. Sve dok to ide polako, sistem super funkcioniše, a tako je i u pravosuđu. Bilo bi dobro da makar nešto procesuiramo”.
(Nova s)
