NAJVEĆA IZBORNA KRAĐA U ISTORIJI…

Američki izborni spor Donalda Trampa i Džoa Bajdena mogao bi da liči na grčku tragediju.

Kao što se u grčkim tragedijama, kada im zaplet dođe do tačke u kojoj izgleda nerešiv, pojavljuje deus ex machina, odnosno neočekivana sila koja rešava nerešivu stvar, tako bi i u američkom izbornom sporu taj deus ex machina mogao biti Vrhovni sud SAD.

Kandidat Demokrata Džo Bajden proglasio je pobedu na predsedničkim izborima, dok je Donald Tramp najavio pravnu bitku kako bi dokazao da je on pobedio.

Trampov advokat Rudi Đulijani naveo je da su tri ključne stvari najvažnije za tu pravnu bitku: nemogućnost da posmatrači proveravaju glasačke listiće pristigle poštom, antidatiranje glasova poslatih poštom i glasanje „mrtvih duša“.

Tramp je već u prvom danu posle izbora, kada je posle izborne noći bilo jasno da se dogodio preokret, odnosno da se od solidne Trampove prednosti u mnogim državama, stiglo do toga da Džo Bajden vodi i tamo gde niko nije očekivao, najavio je da će se obratiti Vrhovnom sudu SAD.

Da li je Tramp već imao spremnu takvu strategiju za slučaj da se dogodi ono što naziva „izbornom krađom“, ili da će glasovi koji stižu poštom, protiv čega se žestoko borio pre izbora i koje sada Đulijani naziva najspornijom stavkom, biti protiv njega, još nije poznato.

Međutim, ono što je poznato je da se Tramp od samog početka, kada su brojne države, pod izgovorom epidemioloških mera tokom pandemije virusa korona, promenile izborna pravila, borio protiv toga.

Mnoge države su, usled pandemije, menjale izborna pravila kako bi se biračima omogućilo da ne dolaze na biračka mesta, odnosno da mogu da pošalju glasove poštom, te da se ti glasovi računaju pod uslovom da su poslati pre, ali i na dan izbora, odnosno 3. novembra, ukoliko stignu u roku od nekoliko dana.

Upravo taj rok bi mogao da bude konopac nad provalijom za koji bi Tramp mogao da se uhvati.

Trampovi Republikanci podneli su žalbe na takve odluke još pre izbora u mnogim državama, a neke su stigle i do Vrhovnog suda SAD.

Pre izbora, Vrhovni sud SAD je u nekim slučajevima potvrdio da je moguće produženje roka, u nekim, kao što je slučaj Alabame, odlučio je da nema glasanja poštom, iako tu opciju bezuslovno dozvoljava 27 država SAD, dok 21 traži opravdanje glasača, ali je takođe, u slučajevima nekih država zahtevao da glasovi poslati poštom budu overeni potpisima svedoka ili kod notara, kako ne bi bilo zloupotreba.

Takođe, ono što ide na ruku Trampu kada je u pitanju Vrhovni sud su i dve odluke koje se tiču Pensilvanije.

Jedna od njih je to što je Vrhovni sud prošle nedelje glasao 4-4 (Vrhovni sud ima devet sudija) na zahtev iz te države da rok za stizanje glasova bude duži, dok je u prethodnom glasanju, kada je odobren prvi rok za naknadno stizanje glasačkih listića, rezultat bio 5-3.

Kako je za CBS njuz rekao Džošua Daglas, profesor prava sa Univerziteta Kentaki, to bi značilo da su konzervativne sudije poslale signal kako se neće protiviti raspravi pred federalnim pravosuđem po pitanju izbora. Inače, u Americi se smatra da je u Vrhovnom sudu trenutno šest konzervativnih sudija, bliskih Trampovim Republikancima, i troje liberalnih, bliskih Bajdenovim Demokratama.

Druga odluka je doneta posle izbora. Republikanci su od pravosuđa Pensilvanije tražili da izuzme iz ukupnog skora glasove koji su stigli posle izbornog dana, što je odbijeno. Međutim, onda je Vrhovni sud doneo privremenu odluku da se ti glasovi izdvoje i posebno broje do donošenja konačne odluke.

Takvu privremenu odluku doneo je sudija Semjuel Alito, koji je i ranije bio zagovornik da Vrhovni sud mora da se odredi po pitanju glasanja poštom.

„Bilo bi veoma poželjno da se proveri ustavnost odluka državnih sudova kojima su potvrđene promene izbornih pravila. To pitanje ima nacionalnu važnost i postoji velika verovatnoća da su njima sudovi u državama prekršili federalni Ustav“, rekao je Alito.

Ukoliko Vrhovni sud SAD isključi iz brojanja glasačke listiće koji su u Pensilvaniji stigli posle izbornog dana, to bi moglo da ima veliki uticaj i na druge države, a naročito na one u kojima su takvi glasovi doveli do preokreta.

Naime, u SAD je na snazi anglosaksonski pravni sistem, zasnovan na precedentnom pravu. Ta presuda bi onda bila snažan argument za Trampov tim da podnese tužbe i u drugim spornim državama i da na njoj zasniva zahtev da naknadno pristigli glasovi budu nelegalni.

Ukoliko Vrhovni sud bude indirektno odlučivao o tome ko će zapravo biti pobednik predsedničkih izbora, to neće biti prvi put u Americi. Naime, takav slučaj se dogodio i na izborima 2000. godine, kada je Džordž Buš mlađi pobedio Ala Gora.

Tada je sud na Floridi odlučio da se ponovo prebroji 61.000 glasačkih listića koje biračke mašine nisu prebrojale. Buš se žalio Vrhovnom sudu SAD, koji je osporio odluku suda sa Floride i prihvatio prvobitne rezultate. Buš je tako osvojio 25 elektora sa Floride i stigao do brojke od 271, zahvaljujući čemu je postao predsednik.