Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Najmoćnije svetske sile složile su se u oceni da sukob na Bliskom istoku ima samo jedno rešenje – primirje, što je odlazećeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ostavilo usamljenim.
Svetski analitičari danima se bave najnovijom eskalacijom sukoba na Bliskom istoku između Izraelaca i palestinske organizacije Hamas, koju Izrael smatra terorističkom, a u najnovijim analizama slažu se u oceni da izraelski premijer Benjamin Netanjahu za svoje akcije nije dobio podršku kakvoj se nadao, pre svega od višedecenijskog saveznika, SAD, ali i drugih prijateljskih zemalja poput Rusije i Francuske, kao ni od domaćeg stanovništva.
Naime, u trenutku dok Netanjahu novim pretnjama obećava kako je spreman da u potpunosti osvoji Hamas, američki predsednik Džo Bajden mu je u telefonskom razgovoru otvoreno poručio kako „SAD čvrsto podržavaju prekid vatre među zaraćenim stranama“, što je dan ranije učinio i ruski predsednik Vladimir Putin.
I možda takav stav najmoćnijih sila sveta ne bi bio neobičan, budući da je u prethodnih 10 dana na tlu Bliskog istoka viđeno stravično razaranje u kome je oduzeto čak 227 života, da se nije očekivalo da će Amerika i pored svega toga zdušno ipak stati na stranu Izraela. Takođe, očekivalo se da će barem u nekim segmentima imati drugačiji stav od Rusije, što se, takođe, nije dogodilo.
– Predsednik je izrazio podršku prekidu vatre i razmotrio američko angažovanje s Egiptom i ostalim partnerima da bi se okončao sukob – saopštila je Bela kuća.
Analitičari takav umeren stav Amerike, tačnije predsednika Džoa Bajdena, objašnjavaju činjenicom da se šef Bele kuće već uveliko nalazi pod žestokim pritiscima svojih kolega iz redova demokratske partije da ne radi isto što i njegov prethodnik, republikanac Donald Tramp. Podsetimo, nekadašnji predsednik je bio jedan od najvernijih Netanjahuovih prijatelja, te je čak izdejstvovao i to da SAD prebace svoju ambasadu u Jerusalim, od čega nova administracija sada želi da se distancira.
Tako je potpuno neočekivano, Bob Menendez, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Senata, inače poznat kao jedan od najvatrenijih podržavaoca Izraela, poručio kako je „duboko uznemiren“ zbog izveštaja o izraelskim vazdušnim udarima u kojima ginu palestinski civili. On je još zatražio odgovornost za akcije koje su dovele do civilnih žrtava i uništavanja medijskih predstavništava, aludirajući na izraelsko razaranje zgrade u Gazi u kojoj su bila dopisništva AP i Al Džazire, a za koju je Netanjahu izjavio da ju je Hamas koristio tu zgradu za špijunske operacije.
A prema poslednjim informacijama, u sukobu je ubijeno 227 ljudi, među kojima čak 217 Palestinaca, od čega 100 žena i dece, dok je život izgubilo 12 Izraelaca. Među njima je i dvoje maloletnika.
– Postoje samo dva načina na koje se možete obračunati sa Hamasom – ili da ga osvojite ili ga potiskujete. Mi trenutno radimo ovo drugo, ali moram da kažem da ne isključujemo nijednu drugu mogućnost – istakao je Netanjahu i poručio da je njegova zemlja odlučna da ispuni svoje namere, bez držanja štoperice budući da je o vremenskom trajanju akcija teško govoriti.
Te njegove reči su usledile nakon razgovora sa Bajdenom, ali i nakon poziva Kremlja da Izrael treba da okonča akcije u Gazi i „pronađe mirno rešenje sukoba koji preti da se prelije na čitav region, a možda i šire“.
Takve Netanjahuove odluke, ali i stav SAD, analitičarka Mišelin Išej, koja vodi program ljudskih prava pri Univerzitetu u Denveru, objašnjava činjenicom da odlazećem izraelskom premijeru značajno opada podrška i u domaćoj javnosti.
– Njegova popularnost je opala jer je narod preumoran od neuspešnih izbora (prim. aut. Uporno se odlaže stupanje na dužnost Jaira Lapida koji je dobio mandat od predsednika nakon poslednjih izbora). Takođe, Netanjahua čeka suđenje zbog korupcije i on bi nakon silaska s dužnosti lako mogao da završi na robiji – istakla je Išejeva i dodala da je sukob s Palestinom ipak umanjio nezadovoljstvo Netanjahuom, zbog čega on sad grčevito nastavlja s ratom uprkos pozivima međunarodne zajednice, pre svega SAD, da radi na uspostavljanju primirja.
Slične pozive sinoć je uputio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je istakao da će raditi zajedno sa Jordanom i Egiptom na uspostavljaju primirja u Gazi. On je pozvao na hitno usvajanje rezolucije o sukobu Izraela i Palestine u Savetu bezbednosti UN, naglasivši kako se još žrtava na Bliskom istoku ne sme tolerisati.
Time je Izrael praktično ostao usamljen kada je u pitanju podrška nekih od najvernijih saveznika te zemlje, ali je Netanjahu ipak istakao da nikad neće prestati sa akcijom dok ne postigne potpunu pobedu. Tako je i sinoć izraelska vojska izvela jedan od najšežćih udara na Gazu od početka najnovije eskalacije sukoba, pri čemu je iz 52 aviona za 25 minuta ispalilo 122 bombe na položaje Hamasa. Izrael tvrdi da je u tom napadu uništio više od 11 kilometara tajnih terorističkih tunela.
(Srpski Telegraf)
