Cela Evropa je pod strogim merama, a kod nas sve opušteno. Oko Božića da očekujemo nagli skok broja novozaraženih?
Mi u Srbiji kao da izvršavamo kolektivni harakiri (samoubistvo). Takav odnos vlada mesecima i po pitanju vakcinacije i zbog otpora prema uvođenju i poštovanju mera. Na delu je otpor i pojedinaca, i društva, i onih koji odlučuju. I zato smo tokom 2021. godine vrlo dugo imali veliki broj zaraženih i umrlih, što me je naviše pogodilo jer je moglo biti drugačije, kaže u intervjuu za prim. dr Predrag Kon, epidemiolog, član kriznog štaba.
Kažu da je soj omikron slab i da daje lake simptome, pa što bi se tek sad neko tangirao zbog korone?
Utisak o omikronu jeste da sveukupno gledano izaziva blaže oboljenje, ali nemamo podatke na koje možemo da se oslonimo. Najgore je što još ne znamo kako će se bolest reflektovati kod starijih, teških i hroničnih bolesnika sa oslabljenim imunitetom. Prvenstveni problem je što se ne vakcinišu mladi, kod kojih je najveća efektivnost vakcine. Svega 30% je vakcinisanih ispod 30 godina. Kod gripa smo vakcinisali starije, efektivnost je između 30% i 50%, ali je vakcina prvenstveno štitila živote. A da se sada štite mladi, smanjila bi se cirkulacija virusa koji izaziva kovid-19.
Cela Evropa je pod strogim merama, a kod nas sve opušteno. Oko Božića da očekujemo nagli skok broja novozaraženih?
Nećemo toliko jasno videti šta se dešava jer uobičajeno imamo podregistraciju u vreme novogodišnjih i božićnih praznika – mnogo manje ljudi će se javiti u kovid ambulante nego što je stvarno potrebno. Nekih pet dana posle dočeka Nove godine biće nagli porast, koji će se registrovati tek nešto kasnije. Porast ide oko 20%, a ići će i preko 30%, pa i do 50% na nedeljnom nivou. Sada imamo prosek 1.200 novozaraženih
nedeljno, a ako bude 30% veći, znači to će biti 1.600 sledeće nedelje, što znači da će u nekim danima preći i 2.000. Jasno je da će doći do naglog povećanja, brojke će rasti iz nedelje u nedelju. I ne može se očekivati drugačije sa ovakvim rezultatima vakcinacije, ali i činjenicom da je efektivnost vakcina smanjena. Osim kod onih s trećom dozom, gde je takođe smanjena, ali ne toliko.
Biće i više od pet hiljada novozaraženih dnevno do kraja januara?
Ne možemo izaći s tom pretpostavkom jer imamo prirodni imunitet i obolevanje više od 6.000 ljudi u proseku dnevno u periodu od sedam i po nedelja. Na to treba da dodamo vakcinisane.
Ali omikronom se brže zaražavaju oni koji su preboleli?
Da, podaci kažu da je reinfekcija pet puta češća kod omikrona nego kod ostalih značajnih varijanti.
Opet nam se crno piše?
U Beogradu je već više od 600 novozaraženih i to ukazuje da će se ozbiljno povećati. Ali mi još nismo doživeli omikron, delta se jeste spustila, ali to ne znači da okupljanje za Novu godinu nije rizik. Mere nisu adekvatne i jedino rešenje je ono što predlažemo mi iz medicinskog dela kriznog štaba, a što se ne prihvata – zabrane javnih okupljanja za praznike i propusnice 24 sata.
Hoćete li podneti ostavku budući da vaše stručne predloge konstantno ignorišu oni koji odlučuju iz političkog dela kriznog štaba?
Ostavka ne dolazi u obzir bez kolektivne ostavke medicinskog dela kriznog štaba, o čemu je nekoliko puta bilo reči.
Kad poslednji put?
Pre nekoliko meseci, kad smo intenzivno tražili nove mere. A neprekidno vrlo jasno upozoravamo da je potrebno da se usvajaju.
Pitanje narednih doza neprekidno na dnevnom redu
Kad ćemo četvrtu dozu?
To zaista još nije na dnevnom redu kod nas, videćemo rezultate iz Izraela. Kod četvrte doze prvo se mora razmišljati o ugroženima – hronični bolesnici, osobe sa oslabljeni imunitetom, na dijalizi, dijabetičari na terapiji, oni na zračenju, a onda dolaze u obzir i svi stariji. Dotle ćemo imati podatke šta konkretno omikron izaziva, prvenstveno kod starijih. Pitanje narednih doza biće neprekidno na dnevnom redu sve dok ovaj virus ne pokaže da je sezonski i da ne utiče toliko na zdravstveni sistem.
Slede nam i peta, šesta doza?
Priča o tome je preuranjena jer je moguće da će i treća doza kod ljudi stvoriti zaštitu.
Pre godinu dana prognozirali ste da ćemo u aprilu 2021. imati kolektivni imunitet. Bili ste u zabludi da će se ljudi vakcinisati?
Nikad nisam bio u zabludi, nikad nisam verovao da će da se vakciniše više od ovoga što smo postigli. A sve to zbog decenijskog uticaja antivkacinalnih ponašanja i ideja, koji su i te kako zahvatili Srbiju. I ne verujem da će se tu išta brzo promeniti. Ali treba i dalje neprekidno raditi i tražiti načine za povećanje vakcinacije. Nažalost, probudiće se zainteresovanost ponovo, ali opet nedovoljno, kad uskoro krene masovno zaražavanje.
Zašto se uopšte ne bavimo vakcinacijom dece od pet do 12 godina? Odobrena je i u SAD i u Evropi, a mi uvek za njima idemo?
To zavisi od toga da li je vakcina registrovana za upotrebu u tom uzrastu u Srbiji, zatim i od Nacionalnog komiteta za imunizaciju, ali iskreno rečeno, kad imate toliko nisku stopu vakcinacije u uzrastu od 12 do 17
godina, prioritet je da se to poveća. Beogradska opština Stari grad došla je do 20%, što je solidno u odnosu na 1%, koliko je u ogromnom broju opština u Srbiji. Imaćemo problema i sa drugim vakcinacijama, MMR i ostalim. Izbegavanje zaštite podrazumeva na kraju krajeva veće umiranje i to važi za sve, ne samo za pandemijsku vakcinaciju. Sad će krenuti vakcinacija za HPV protiv karcinoma grlića materice. Odluka da se devojčice ne vakcinišu je praktično odluka za rizik pojave infekcije koja može dovesti do raka. Otpor prema imunizacijama ovde je dugo građen, pa je procenat od 58% vakcinisanih ogroman uspeh.
Ali 58% punoletnih, a ne ukupne populacije.
U ukupnoj populaciji je blizu 48%, što svakako nije dovoljno za kolektivni imunitet. Ali trenutno to više nije toliko ni značajno jer mogu da se inficiraju i oni koji su vakcinisani, a nemamo vrlo brzo vakcinisanje mnogo ljudi.
Kad ćemo stati na zelenu granu?
Verujem da će to biti u ovoj, 2022. godini. To nije zasnovano samo na nekoj nadi, već na činjenicama i epidemiološkim procesima u vezi s korona virusom. Očekivano je da se pojavi blaža varijanta, koja će masovno
zaraziti ljude i zajedno s vakcinacijom stvoriti taj kolektivni imunitet koji toliko željno očekujemo. Kad su naši ljudi odlučili da se u tako ogromnom broju ne vakcinišu, znači da željno očekuju zarazu. Svako ko se ne vakciniše, taj se odlučio za zarazu. Nema između. I to nam sad priroda svom svojom snagom pokazuje pojavljujući se sa omikronom. Dakle, ništa se nije desilo što nismo upozoravali od samog početka vakcinacije.
Maske nikad nećemo skinuti
Hoćemo li skinuti maske 2022?
Lično mislim da maske nikad nećemo skinuti u potpunosti zato što polako stiže do svesti ljudi da je zagađenje vazduha ubica, da se može pratiti nivo zagađenja i ponašati se u skladu sa onim što ti podaci daju. Naravno, ne svi, nego jedan procenat ljudi. A da li maske protiv korone skidamo ove godine, ne mogu da kažem. U nekom momentu doći će dotle da se neće nositi maske, osim kad postoji rizik, što će biti naglašeno, a videćemo da li i obaveza ili samo preporuka.
Je li, ipak, omikron početak kraja korone i vreme da ona postane kao obična prehlada?
Iskreno se svi nadamo i o tome se mnogo piše u medijima, pa se doživljava kao istina, ali stvarne podatke još nemamo.
Kad će krizni štab da bude ukinut?
Malo je verovatno da će biti ukinut krizni štab zato što situacija mora da se stabilizuje do te mere da se korona ispolji kao sezonsko oboljenje. Da preraste u endemsku formu, što znači prisutnost virusa, ali bez ikakvih problema po zdravstveni sistem, bez menjanja i proširivanja kapaciteta za kovid pacijente. Zbog smanjene imunizacije dece nije nemoguće da se nadovežu i neke druge epidemije koje smo potpuno zaboravili. Obaveznost vakcinacije je ponovo na dnevnom redu, a medicinski deo kriznog štaba je još u maju isticao da je neophodno da bude obavezna za određene profesije, pogotovo za zdravstvene radnike.
Najveća želja da se raspusti Krizni štab
Šta je vaša želja za Novu godinu?
Najveća želja mi je da se raspusti krizni štab i da više nije potreban. A građanima želim ličnu sreću i da se što pre oslobode bilo kakve brige vezano za kovid, ali i da se zaštite vakcinama i time sami sebi pomognu da budu sigurniji da neće imati tešku formu bolesti.
Uhvaćeni su oni koji su mi pretili smrću, ima čak i maloletnih
Imate osećaj da vas i dalje policija štiti, a da to ne vidite?
Uhvaćeni su oni koji su pisali grafite „Kon Mengele“. To su mladi ljudi, pa čak ima i maloletnih. O tome ne želim posebno ni da pričam. Bio bih nenormalan da se osećam mirno i bezbedno, ali sam pretnje smrću jednostavno potisnuo i o tome ne razmišljam.
Odbačena je i vaša krivična prijava protiv dr Dejana Žujovića.
Jeste odbačena, ali zbog nekih formalnosti, nigde ne piše da nije uradio krivično delo. Ali ja sam ga tužio, videćemo se na sudu.
Koga ste još tužili?
To je u rukama pravnika koji sagledavaju sve dokazne materijale. Nije nemoguće da angažujem i nekog dodatnog po pitanju istraživanja.
Detektive?
Sve zavisi od toga kakvi će biti rezultati ispitivanja stručnog tima, to ćemo tek da vidimo. Te koji uporno insistiraju da su mi neprijatelji počeo sam da doživljavam kao neprijatelje.