Kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović kaže da je neprijatno iznenađena izjavama nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Ne samo da je pomenu međusobno priznanje, nego je u Prištini insinuirao da dve zemlje koje se međusobno ne priznaju da uđu u EU, kazala je ona, a prenosi RTS. To je poruka, kako naglašava, da će Srbija ući u EU kada i Kosovo, što je potpuno šokantno.
„Kosovo nije dobilo ni bezvizni režim. Mi smo već deset godina formalni kandidat. Koliko će Kosovu biti potrebno da postane kandidat, osim ako bi postalo kandidat kao Ukrajina, preko noći, zato što smo politički odlučili da je to važno, nadam se da nije moguće da Kosovo dobije kanditaturu dok je takav tretman srpske manjine“, kaže ona i dodaje da će Kosovo čekati veoma dugo, a ako bi Srbija čekala da uđe kad i Kosovo, znači da se naša generacija pozdravi s tim.
Evropljani sebi ovako kažu: moramo da se pretvaramo da ćemo Ukrajinu brzo primiti u EU, da bismo se pretvarali, moramo da pokažemo da nešto radimo na Zapadnom Balkanu.
„Stvar je u tome što Evropljani, da bi stvorili predstavu da je učlanjenjem Ukrajine u EU učinjena velika nada i perspektiva dok traje rat, imaju potrebu da kažu: mi primamo zemlje. Moraju da sakriju činjenicu da su nas stavili kao u zamrzivač i da se kiselimo i čekamo“, podvukla je Smajlovićeva.
Sve inicijative vezane za Balkan, kako dodaje, mogu da budu shvaćene u kontekstu pravljenja predstave da je EU bitna, da privlačna moć EU može da natera neku zemlju da radi stvari na određeni način.
„Kada su dolazili Šolc, Makron i Dragi, priča je bila – Evropljani dolaze, rekli su Zelenskom i njegovim savetnicima da ponovo počnu da pregovaraju sa Rusijom, što znači da ostave Putinu kontrolu nad teritorijama koje je osvojio. Oni to ipak neće, više im se sviđa američki pristup – porazićemo Rusiju, ponizićemo je, strateški ćemo je poraziti i podržali su držanje Zelenskog – mi hoćemo oružje, mi nećemo da nas naterate na nove pregovore, uspeli su da nateraju i Šolca i Makrona da promene na neki način priču u Kijevu. Oni su došli, Makron je rekao: vi imate šansu“, rekla je Smajlovićeva.
Neusaglašenost evropskih lidera
Smajlovićeva kaže da Vašingotn može da minira svaki mirovni proces, kao što je bilo u Bosni, koliko je potpisano sporazuma a ništa od njih nije bilo sve dok Amerikanci nisu rekli – sada ćemo da završimo rat u
Bosni sa našom intervencijom.
Prema njenim rečima, postoje neka neslaganja između evropskih lidera, jer imate Poljsku koja kaže „moramo poraziti Rusiju“.
Podseća da Makron nikada to ne kaže, on kaže Rusija ne sme da pobedi, a Ukrajina ne sme da izgubi.
„Francuzi, Nemci i Italijani žele da se nastave pregovori, to želi i njihovo stanovništvo, novo istraživanje raspoloženja u EU – više ljudi u EU, a posebno u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji želi da se počnu razgovori o miru i više građana misli da je logično da Ukrajina napravi neke ustupke Rusima kako bi prestao rat“, istakla je Smajlovićeva.
Novi momenat je, kako ističe, što je počela da se ukazuje ta pukotina između tih zemalja i što Makron i Šolc pokušavaju ono što je njihova politika predstave kao politiku EU.
„Zelenski ih je malo uspeo da otera u defanzivu. Oni kada su došli nije Makron u Kijevu rekao Rusija ne sme poniziti, tako se ne govori u Kijevu, govori se: naravno da ćemo vas primiti, ovo je trenutak za vašu evropsku budućnost – te razlike postoje i pokačavaju se“, navodi Smajlovićeva.
Putin je, navodi dalje, izgleda strateški odlučio da im smanji dotok gasa, baš dok su bili u Kijevu. On kaže da to ima veze samo sa problemima sa gasovodom. Sve evropske zemlje su rekle da on to namerno radi da vrši pritisak. Na evropske lidere se može vršiti pritisak preko raspoloženja građana, a ekonomski problemi tek počinju, napominje Smajlovićeva.
Orbanovo pismo – Budimpešta neće uvoditi sankcije Moskvi
Smajlovićeva smatra da je opredeljenost za članstvo za EU nešto što je autentično ovde, bez obzira što su ljudi razočarani.
„Podrška EU ovde pada jer nam se čini da oni nas neće. Oni žele da mi mislimo i žele da budemo kooperativni i da usaglašavamo sve i da se nadamo da će jednog dana da nas prime“, istakla je ona.
Hoće da stvore utisak da postoji neko kretanje – da kažu vi morate ovo, vi morate ono, to nekad poprima komične note, dodaje Smajlovićeva.
„Viola fon Kramon je rekla da Srbija mora da prizna Kosovo a Kosovo treba da provede odluku svog ustavnog suda o Dečanima i treba da sedne i napravi nacrt statuta ZSO, to su komične diskrepance u načinu govora“, kaže Smajlovićeva.
Sve te pritiske ne smatra ozbiljnim. Nama se ništa ne nudi, neće sigurno niko priznati Kosovo da bi se otvorio klaster u decembru, to ni najgori pregovarač u svetu ne bu uradio, napominje ona.
„Kada kažu da Srbija neće ući u EU bez priznanja Kosova i bez sankcija Rusiji, oni ne kažu da kada bi Srbija danas priznala Kosovo i uvela sankcije ne bi se približila EU“, rekla je Smajlovićeva.
(rts)