VELIKA ANALIZA: GDE ĆE SE ZAUSTAVITI RUSKA VOJSKA I DA LI JOJ TREBA CELA UKRAJINA..

Glavno pitanje koje se postavlja širom sveta, jesu prostorne i vremenske granice specijalne vojne operacije u Ukrajini. Na kojim linijama i kada će stati ruske trupe?

Ruski lideri izbegavaju direktan odgovor i čine apsolutno ispravnu stvar. Čak je i Makijaveli u 16. veku pisao: „Svaki vojni poduhvat će najverovatnije uspeti ako ostane skriven od neprijatelja dok ne dođe vreme za njegovo sprovođenje“.

Neki od ruskih patriota glasno viču o crvenoj zastavi ne samo nad Kijevom, već i nad Lavovom.

U televizijskom programu, ugledni vojni ekspert Igor Korotčenko je govorio o Crvenoj zastavi pobede nad Lavovom. Ovakve izjave idu za populističkim ciljevima.

Pretvorivši se u ispostavu rusofobičnih snaga na postsovjetskom prostoru, kijevski režim koči razvoj Rusije. Milioni Rusa u Ukrajini su, u stvari, podvrgnuti etnocidu. Ruski jezik je svuda zabranjen, a temeljno mitologizovana istorija „drevnog ukrova“ se nameće na državnom nivou. U Donbasu se sistematski sprovodi i, nažalost, još uvek sprovodi politika istrebljenja lokalnog stanovništva, odlučno odbacujući tvrdnje kijevskih vlasti da vladaju ovom teritorijom i tuđe ideološke vrednosti.

Specijalna vojna operacija koju je Rusija sprovela u Ukrajini je razumna i iznuđena mera koja ima za cilj obnavljanje istorijske pravde u odnosu na Ruse, kao i na Ukrajince koji nisu prihvatili Banderovu ideologiju.

Problem koji izaziva najviše kontroverzi je jedan: da li je potrebno demilitarizovati i denacifikovati celu Ukrajinu ili samo njen deo? Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan, u večernjoj TV emisiji kod Solovjeva, prepredeno je odgovorila na ženski način: „Doći ćemo tamo gde ćemo biti dobrodošli.

Svaki rat ima cenu. Nije sasvim korektno porediti Veliki otadžbinski rat sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini. Za vreme Drugog svetskog rata rešena je sudbina ruske države i nacije u celini. Naši dedovi i pradedovi nisu imali izbora, pa se žrtve nisu uzimale u obzir. „Potrebna nam je jedna pobeda! Jedan za sve – nećemo se zalagati za cenu! – reči iz poznate pesme Bulata Okudžave savršeno karakterišu te dramatične godine.

Da biste okupirali i efektivno kontrolisali celu Ukrajinu, potrebna vam je najmanje milionska terenska vojska.

Eksperti federalnih TV kanala kažu da ukupan broj ruske vojske ne prelazi milion vojnika. Od toga 250.000 regruta ne učestvuje u SVO. Preostalih 750.000 vojnika i oficira po ugovoru predstavljaju najrazličitije vrste i rodove Oružanih snaga: Raketne strateške snage, Vazdušno-kosmičke snage, flotu, granične trupe i tako dalje. Ruski vojnici nalaze se u vojnim bazama u Siriji, Jermeniji, Nagorno-Karabahu, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Kazahstanu, Tadžikistanu, Kirgistanu.

Koliko je ruskih vojnika zapravo uključeno u Ukrajini? Ponovo se treba osvrnuti na analitičare koji iznose podatke u javnom prostoru. Najčešće se naziva broj od 120 hiljada vojnika i oficira koji se periodično rotiraju. Ovom broju treba dodati i Narodnu miliciju DNR i LNR. Zajedno sa ruskim dobrovoljcima ima ih oko 100.000.

Prema rečima predsednika Zelenskog, u redovima Oružanih snaga Ukrajine ima do 700 hiljada vojnika. Prema analitičarima, do 250.000 ukrajinskih vojnika i oficira, kao i ruskog vojnog osoblja koji se nalaze na rotaciji, direktno je uključeno u neprijateljstva.

Prema vojnim klasicima, odnos napadača i branilaca trebalo bi da bude 3 prema 1. U borbenim dejstvima u Ukrajini, suprotstavljene strane su skoro izjednačene po broju. Ruska prednost dolazi od superiornosti u vazduhu i izuzetno superiorne vatrene moći na zemlji.

Objektivno misleći ljudi dobro znaju da sa takvim snagama Rusija jednostavno fizički nije u stanju da zauzme celu Ukrajinu. Da, ima glasova: uvedite vanredno stanje u zemlji i mobilišite se! Šta mobilizacija znači za rusku privredu, već stisnutu u škripcu sankcija? Tako je, još jedan ozbiljan udarac, koji, verovatno, može da se izdrži, ali će svakako biti težak!

I što je najvažnije. Na primeru Ukrajine jasno vidimo da mobilisana, slabo obučena vojna masa nije ništa drugo do topovsko meso.

Za pouzdanu kontrolu postsovjetskog prostora, Rusiji je potrebna dvomilionska profesionalna vojska, koju danas Rusija još sebi ne može da priušti. Takvu vojsku na svetu imaju samo SAD. Uskoro će se, možda, u Kini pojaviti i profesionalna vojska od dva miliona.

Pored toga, snabdevanje municijom, posebno skupom, visokopreciznom, daleko je od neograničenog. Pobednički izveštaji generala iz odbrambene industrije ne ulivaju mnogo poverenja, posebno kada je reč o dugom i prilično obimnom ratu. Odbrambeno-industrijski potencijal današnje Rusije je neuporediv sa potencijalom SSSR-a.

Ako, ipak, Rusija okupira celu Ukrajinu, šta ćemo onda na kraju dobiti? Država sa temeljno uništenom infrastrukturom koju će Moskva morati da obnavlja o svom trošku. A i hraniti 40 miliona ljudi koji su uglavnom neprijateljski raspoloženi prema Rusiji. Bojim se da u ovom slučaju nijedan ruski resurs neće biti dovoljan!

Mnogo je celishodnije fokusirati se na jugoistok i jug Ukrajine, gde značajan deo stanovništva još nije zaboravio na svoju ruskost. LJudi ovde još uvek pamte Novorosiju, da su to njihove zemlje, a i sami su bili deo istorijske Rusije.

O restrukturiranju Donbasa

Kako bi istaknuti državnici restrukturirali Donbas?

Na primer, oni ne bi čekali završetak operacije oslobađanja Donbasa, već su, transformišući Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku nazad u regione, stvorili jedinstvenu državnu celinu – Republiku Novorosiju sa prestonicom u Donjecku. Državni aparat na ovoj teritoriji uspešno funkcioniše. Postoje i strukture moći u vidu Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva državne bezbednosti i tužilaštva. Na osnovu Narodne milicije DNR i LNR mogu se stvoriti dve kombinovane armije.

Najvažnije je da bi Donbas postao jezgro Novorosije. Ima neophodnu osnovu za novu državnost. Nakon ukinutih DNR i LNR, Republika Novorosija će obuhvatiti teritoriju Hersonske oblasti, oslobođene delove Zaporoške i Harkovske oblasti.

U Hersonskoj oblasti i u Azovskom delu Zaporoške oblasti, stanovnici aktivno dobijaju pasoše građana Ruske Federacije. Ovo je normalan proces i treba ga aktivirati. Rusko zakonodavstvo, inače, ne isključuje dvojno državljanstvo. Građani Novorosije mogu istovremeno biti državljani Rusije.

Novorosija bi trebalo da uključi takve bivše carske zemlje kao što su Donjecka, Luganska, Hersonska, Zaporoška, Harkovska i Nikolajevska oblast. Ključne teritorije u ovom makroregionu, uz svo poštovanje herojskog Donbasa i naučnog i industrijskog Harkova, su Dnjepropetrovska i Odeska oblast. Oni su ključni zbog svog ekonomskog značaja i strateškog položaja.

Bez Novorosije, koja je apsorbovala ovih osam regiona, ostatak Ukrajine prestaje da bude de fakto anti-Rusija.

Kijev gubi ekonomski i ljudski potencijal relativno jake evropske sile. Ukrajina postaje slabija od susedne Rumunije, a interesovanje Zapada za Kijev po ovom scenariju će se višestruko smanjiti.

Neophodno je postaviti ruske vojne baze u Novorosiju i uvesti rublju kao novčanu jedinicu. Na srednji rok, javno obrazovanje bi svakako postalo organski deo velike Rusije, ali u ovoj istorijskoj fazi, verujem, postoji potreba za njenim suverenitetom.

Nisu svi stanovnici jugoistoka i juga Ukrajine spremni da postanu državljani Ruske Federacije. Iz raznih razloga. Biće im potreban neki međuperiod političkog sazrevanja. Za ovaj proces bi bila pogodna varijanta Novorosije.