Piše: Miroslav Lazanski
Kao što je po Klauzevicu rat nastavak politike drugim sredstvima, tako je i fudbal nastavak politike na drugi način. Jer, zbog fudbala su svojevremeno u Južnoj Americi zaratile dve države. Pucali su topovi, leteli i bombardovali borbeni avioni. Dok su nas bombardovali 1999. godine, dva evropska lidera su vodila telefonski razgovor prekidajući ga kada su na televiziji padali golovi. A po nama su upravo tada padale bombe i rakete. Fudbal je odavno opijum za mase, naravno ne samo po Marksu.
Fudbalska reprezentacija Srbije, igrači do 20 godina, postala je prvak sveta. Fenomenalan uspeh igrača i selektora trenera uspeh je za istoriju. Način na koji su igrači i rukovodstvo tima proslavili titulu šampiona na terenu odmah posle finalnog meča verovatno zaslužuje i dublju sociološko-psihološku analizu. Kao i doček koji je Beograd priredio šampionima. Nacija je eksplodirala u novom osećanju moći, samopoštovanja i vere u sebe. A sve to nam je nedostajalo proteklih godina.
Dakle, moglo bi se reći da su Srbi ovom titulom šampiona sveta u fudbalu konačno postali Srbi. Naime, u bivšoj SFRJ većina Srba prvo su bili Jugosloveni, dobar deo njih i komunisti, pa tek onda Srbi. Za druge nacije u bivšoj nam zajedničkoj otadžbini SFRJ to se ne bi moglo tvrditi. Hrvati su uvek bili Hrvati, istina dobar deo njih su bili i komunisti, a najmanji deo Jugosloveni. Raspad SFRJ zatekao je Srbe iznenađene i ostavljene u ofsajdu.
Svi se izvukoše, oni ostadoše sami pred golom. Trebalo je vremena da se Srbi opamete i priberu, da shvate da je Srbija samo njima važna i nikome drugom. Proslava fudbalera posle finala na Novom Zelandu, ta mlada lica koja svedoče o zdravom patriotizmu, oduševljeni građani Beograda na dočeku, to je zapravo novo lice Srbije. Lice nastalo posle godina međunarodnog ucenjivanja, ponižavanja, sankcija i nepravdi. Svaka akcija izaziva reakciju. Opruga se može savijati do određene mere, posle toga se vraća kao bumerang. Jer, mladi su danas nosioci patriotizma u onom najpozitivnijem smislu. A njih je najteže savijati i lomiti. Zato, hvala fudbalerima i treneru selektoru za novo lice Srbije, koje će svakako izazvati i određene promene u geopolitici Balkana.
Niste hteli Jugoslaviju, gospodo bivši Jugosloveni. U redu, sada ćete imati sve snažniju Srbiju, u sportu, verovatno ubrzo i u ekonomiji, a vojni aspekt bio je danas predstavljen na izložbi naoružanja i vojne opreme „Partner 2015” u Beogradu. Ono što može danas da proizvede srpska vojna industrija to bivše jugoslovenske republike ne mogu: nove avione, nova oklopna vozila, nove rakete…
Dakle, kao nepopravljivi jugonostalgičar mogu da konstatujem da su Srbi izgleda konačno postali Srbi. I to je dobro za Srbiju.
(Politika)