ISPOVEST BRATA UTOPLJENOG DEČAKA: Pružio sam Stefanu štap, da ga spasim, ali sam se plašio da ću i ja upasti!
Da dečija mašta može svašta, potvrdio je mali Uroš Ilić koji je tek nakon što je njegov brat, Stefan (12) pronađen mrtav, priznao da je celu priču o otmici izmislio. Istina je izašla na videlo, međutim, ona nije mogla da promeni dečakovu smrt. Samo se javnost smirila jer je napokon saznala da nije bila u pitanju otmica, već trenutak nepažnje.
Dok su čuvali ovce, jedno jagnje je pobeglo i upalo u reku Karaš. Stefan se uplašio da se ne udavi i pokušao da ga izvuče, međutim, okliznuo se. Jagnje je uspeo da izvuče, ali sebe da spasi, nije.
Ovako je, kroz suze, majka utopljenog Stefana, Gordana Ilić prepričala verziju tragedije u kojoj je nastradao njen dvanaestogodišnji sin Stefan.
– Uroš je, kaže, pokušao da mu pomogne. Pružio mu je neki štap, ali nije imao dovoljno snage da ga izvuče. Pustio je štap, kada je video da i on može da upadne u vodu – rekla je Gordana.
Prema poslednjoj verziji Uroševe priče, kada je krenuo kući sa mesta nesreće, zaista je video taj automobil i te ljude, koji su došli da pecaju.
– Tada je došao na ideju da izmisli priču o otmici. Kaže da se plašio šta će mu reći otac. Ma ko bi mario i da se to jagnje udavilo, samo da je naš Stefan ostao živ… – uplakano je dodala.
Na pitanje da li je Stevica strog otac, ona je rekla da jeste, ali da ih nikada nije tukao.
– Mi smo 20 godina zajedno, ali nismo venčani. Zato sva deca nose moje prezime. Sva deca su morala da slušaju oca, dok sam ja bila popustljivija – priča Gordana.
Uroš je u utorak sve vreme trčkarao po dvorištu i ulici, igrao se sa mlađom braćom i komšijama. Kada smo ga upitali šta se desilo u policiji, kada je priznao da je lagao, samo je slegnuo ramenima.
– Neću da pričam o tome – rekao je i sklupčao se u krevetu, okrenuvši se ka zidu.
Gordana nam je rekla da su im obećali da im zbog svega ovoga neće oduzeti decu i da Uroš neće ići u dom.
– Nadam se da će tako i biti, jer smo jako vezani za decu, a i ona za nas, pogotovo dvoje najmlađih. Mi smo prijavljeni u Centru za socijalni rad u Alibunaru, a sada nam treba saglasnost našeg gazde da se prebacimo u Belu Crkvu, jer planiramo da u ovom selu kupimo neku kuću, uz pomoć moje rodbine, i da tu živimo. Moj otac je predložio da Stefana sahranimo u Beloj Crkvi, gde on živi, ali nisam pristala na to, jer hoću svaki dan da idem na grob svog sina – kroz suze je pričala Gordana, koja je sve vreme pod lekovima.
Kazala je i u kako teškim uslovima žive, jer od socijalnog dobijaju 14.500, dečji dodatak im je 10.500, a nadnica za čuvanje ovaca 15.000 dinara mesečno.
– Siromašni smo, ali se nikada nisam nikome žalila, niti tražila pomoć. Pokušavamo da živimo sa ovim koliko imamo, ali mi je neophodna mašina za pranje veša, jer i zimi i leti perem na ruke. Potreban nam je i zamrzivač, jer i to malo hrane što imamo, moramo da nosimo kod komšija ili nam propadne. Bilo bi lepo i kada bismo imali kupatilo, jer svu decu kupamo u jednom malom koritu, a vodu dogrevam na šporetu – jadala se Gordana.
Međutim, “Novostima” je potvrđeno da će se o porodici Stefana Ilića, iako dosad nisu bili kod njih prijavljeni, ubuduće brinuti Centar za socijalni rad Bele Crkve, u čijoj opštini žive.
(Večernje novosti)