Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Da dečija mašta može svašta, potvrdio je mali Uroš Ilić koji je tek nakon što je njegov brat, Stefan (12) pronađen mrtav, priznao da je celu priču o otmici izmislio. Istina je izašla na videlo, međutim, ona nije mogla da promeni dečakovu smrt. Samo se javnost smirila jer je napokon saznala da nije bila u pitanju otmica, već trenutak nepažnje.
Dok su čuvali ovce, jedno jagnje je pobeglo i upalo u reku Karaš. Stefan se uplašio da se ne udavi i pokušao da ga izvuče, međutim, okliznuo se. Jagnje je uspeo da izvuče, ali sebe da spasi, nije.
Ovako je, kroz suze, majka utopljenog Stefana, Gordana Ilić prepričala verziju tragedije u kojoj je nastradao njen dvanaestogodišnji sin Stefan.
– Uroš je, kaže, pokušao da mu pomogne. Pružio mu je neki štap, ali nije imao dovoljno snage da ga izvuče. Pustio je štap, kada je video da i on može da upadne u vodu – rekla je Gordana.
Prema poslednjoj verziji Uroševe priče, kada je krenuo kući sa mesta nesreće, zaista je video taj automobil i te ljude, koji su došli da pecaju.
– Tada je došao na ideju da izmisli priču o otmici. Kaže da se plašio šta će mu reći otac. Ma ko bi mario i da se to jagnje udavilo, samo da je naš Stefan ostao živ… – uplakano je dodala.
Na pitanje da li je Stevica strog otac, ona je rekla da jeste, ali da ih nikada nije tukao.
– Mi smo 20 godina zajedno, ali nismo venčani. Zato sva deca nose moje prezime. Sva deca su morala da slušaju oca, dok sam ja bila popustljivija – priča Gordana.
Uroš je u utorak sve vreme trčkarao po dvorištu i ulici, igrao se sa mlađom braćom i komšijama. Kada smo ga upitali šta se desilo u policiji, kada je priznao da je lagao, samo je slegnuo ramenima.
– Neću da pričam o tome – rekao je i sklupčao se u krevetu, okrenuvši se ka zidu.
Gordana nam je rekla da su im obećali da im zbog svega ovoga neće oduzeti decu i da Uroš neće ići u dom.
– Nadam se da će tako i biti, jer smo jako vezani za decu, a i ona za nas, pogotovo dvoje najmlađih. Mi smo prijavljeni u Centru za socijalni rad u Alibunaru, a sada nam treba saglasnost našeg gazde da se prebacimo u Belu Crkvu, jer planiramo da u ovom selu kupimo neku kuću, uz pomoć moje rodbine, i da tu živimo. Moj otac je predložio da Stefana sahranimo u Beloj Crkvi, gde on živi, ali nisam pristala na to, jer hoću svaki dan da idem na grob svog sina – kroz suze je pričala Gordana, koja je sve vreme pod lekovima.
Kazala je i u kako teškim uslovima žive, jer od socijalnog dobijaju 14.500, dečji dodatak im je 10.500, a nadnica za čuvanje ovaca 15.000 dinara mesečno.
– Siromašni smo, ali se nikada nisam nikome žalila, niti tražila pomoć. Pokušavamo da živimo sa ovim koliko imamo, ali mi je neophodna mašina za pranje veša, jer i zimi i leti perem na ruke. Potreban nam je i zamrzivač, jer i to malo hrane što imamo, moramo da nosimo kod komšija ili nam propadne. Bilo bi lepo i kada bismo imali kupatilo, jer svu decu kupamo u jednom malom koritu, a vodu dogrevam na šporetu – jadala se Gordana.
Međutim, “Novostima” je potvrđeno da će se o porodici Stefana Ilića, iako dosad nisu bili kod njih prijavljeni, ubuduće brinuti Centar za socijalni rad Bele Crkve, u čijoj opštini žive.
(Večernje novosti)
