VOJA BRAJOVIĆ O EVROPI, BALKANU I RATU: Zlo koje nam se desilo niko ne može da zaboravi i objasni!
Voja Brajović je nagradu za predstavu „Voz“, u kojoj glumi zajedno sa Sergejom Trifunovićem, dobio jednoglasnom odlukom žirija na sinoć zatvorenom prvom regionalnom Festivalu „Dani Jurislava Korenića“ koji je u Kamernom teatru 55 pokrenuo njegov direktor Emir Hadžihafizbegović.
Foto Igor Pavićević
Ovaj vrsni glumac naglašava da je pobornik festivala i takvih skupova, posebno izdvajajući značaj Festivala „Dani Jurislava Korenića“, na koji su pozvani umetnici iz cielog regiona. Celoj toj akciji i novom načinu okupljanja umetnika, smatra on, treba odati priznanje. Posebno će mu ostati važan i zbog posebne radosti što je obiležio tu prvu nagradu na Festivalu.
„Pokušavam na neki način da tu nagradu podielim zajedno sa Sergejom, jer to nije solo drama, već duodrama u koju su uključeni svi oni koji su sa nama zajedno u gledalištu. Tu je ta njegova ogromna energija i jedan veliki dar, te bi bez toga bilo nemoguće raditi sam. On je izuzetno darovit glumac, i zaista mislim da obiležava tu predstavu ravnopravno sa mnom, ako ne i više“, kazao je Voja.
U beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozorištu igra već 47 godina, te je za tih gotovo pet decenija svojevrsni svedok vremena u toj teatarskoj kući. Smatra da su danas ustanove kulture u ovom delu regiona, a verovatno i „u drugim delovima nekog našeg bivšeg života“, na neki način ugrožene neprestanim pritiskom da se budžetska politika diktira i vodi u pravcu olakšanja budžeta.
Potom, dodaje, kada je javni sektor u pitanju, „naravno uvek strada nešto što misle da je najnepotrebnije, a to je kultura“.
„A teško je dovesti ljude do pameti da je to nešto što je najpotrebnije. Iz kulture se, po mom mišljenju, rađa svest, produkcioni odnosi, svest o ekonomiji, slobodi, radnom angažovanju, praćenju tehnologije, inovacijama i svemu. Jer kultura je, pogotovo kada je u pitanju jedan ograđeni dio koji se zove država, kao servis jednoga naroda, ta kojom se neguje društvo kojem država treba da služi“, istaknuo je Brajović.
Govoreći da li se danas najviše pronalazi u nekom žanru, nakon što je u teatru igrao gotovo sve klasike, ističe da je to vrlo teško reći. Podseća na privilegiju, šansu i priliku da igra čak 12 Šekspirovih uloga do sada.
Komentirišući aktuelni trenutak ljudske civilizacije, u kojem Evropa svake godine obeležava Dan pobede nad fašizmom, iako su njegova obličja sve prisutnija, Brajović je mišljenja da fašizam neprimetno ili možda već primetno kuca na razna vrata u svetu u kojem sada živimo.
„Fašizam je jedan ekonomski sistem koji je ustanovljen u Italiji između 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, kada su to veliki intelektualci podržavali smatrajući da je to nešto što će da uzdigne interese tamošnjega naroda. Ne shvatajući da će zbog toga neko da pati ili ne brinući o tome što će neko zbog toga da pati. Jer mi smo viši i značajniji od drugih. To se, bojim se, dešava negde u našem oruženju, a kao što recimo prođe nekakav virus, da li kokošiji ili neki još gluplji virus, tako se nadam, a nisam možda neki veliki optimista, da će taj veoma opasan virus koji ugrožava zdravlje i život proći“, naglasio je Brajović.
U osvrt posljednjeg rata i opsade Sarajeva, Brajović je bio među mnogim glumcima koji su mirnim protestima digli glas protiv nadolazećeg zla, verujući da mogu prizvati razum i zaustaviti mogući krvavi pohod. Seća se da su tada mnogi glumci i umetnici, među kojima su bili i Ljuba Tadić i Mira Stupica, seli na ulicu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pozivajući na zaustavljanje ratnog košmara.
„Bili su tada i vrlo dobronamerni ljudi koji su se tome čak i smejali, pitajući šta vi to radite, to se nikada ne može desiti tamo. Ali negde smo se bojali da ta ludost može da se desi. Neoprostivo je, zaista, nerazumno i neshvatljivo da su se desile tolike žrtve, toliko nevinih ljudi, toliko patnji a da se nikada nije znalo koji su to ciljevi i u ime čega. U ime ničega. U ime zla, uime nesreće.
To su stvari koje se prosto niti mogu zaboraviti niti mogu objasniti. Ali ima tu nešto što je vrlo važno – da mržnja kod ljudi kao posledica svega toga ne treba da ostane niti da dominira. Nikada zaboraviti i nikad ne pasti u zamku te najveće nerazumne stvari koja se može desiti, a to je mržnja. Znate, ako se to može sublimirati, postoje samo ljudi i neljudi, sve druge podele su lažne. Sve to vodi ka nekim drugim interesima. Danas politika i oni koji se njome bave ustvari se vrlo transparentno bave biznisom. To je postao jedan oblik biznisa, a ne oblik borbe za ubeđenja ili za neke vizije koje zastupa jedna, druga, treća ili deveta strana“, smatra Brajović.
„U našem svetu kultura i te kako doprinosi razumevanju, govorim ovim jezikom, vi vašim, oni treći opet svojim jezikom, a razumemo se, to je privilegija i nešto što jedino spaja. To se negde naziva suživot, svejedno razumemo se“ zaključuje Voja.
(FENA/em)