VERNICI DANAS SLAVE POLAGANjE RIZE PRESVETE BOGORODICE: Mnogi bolesnici dobijaju isceljenje od muka MOLITVOM i..

MOLITVE NjENE PUNE SU SILE, MOLITVE MAJKE SINU SU MILE.
presveta-bogorodica5-715x400
Položenje rize presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Za vreme cara Lava Velikog (458- 471.), carice Verine i patrijarha Genadija, putovahu po Svetoj Zemlji dva plemića carigradska, Galvije i Kandid, radi poklonjenja tamošnjim svetinjama.

U Nazaretu odsednu u kući neke device Jevrejke, koja držaše u tajnoj odaji rizu presvete Bogorodice. Mnogi bolesnici i nevoljnici dobijahu iscelenje od svojih muka molitvom i dodirom te rize. Galvije i Kandid uzmu tu svetinju i prenesu u Carigrad, i objave to caru i patrijarhu.

To izazove veliku radost u carskome gradu. Riza bude svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne. (Ova crkva sazidana je od cara Markijana i Pulherije na obali jednog zaliva, zvanog Vlahernski, po imenu nekoga Skitskog vojvode Vlaherna, koji je tu bio ubijen). I za spomen položenja rize presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku ustanovljen je ovaj praznik.

Tropar (glas 8):
Vladičice prisnodjevo, pokrove ljudi, rizu i pojas prečistoga tvoga tela, kao silan omotač si dala gradu tvome. I po besemenom rođenju tvome ostala si Djeva: Od tebe se i priroda i vreme obnavljaju. Zato te molimo, da daruješ mir gradu tvome, i dušama našim veliku milost.

Sveti Juvenalije patrijarh Jerusalimski. Savremenik velikih svetila crkve pravoslavne: Jevtimija, Teodosija, Gerasima, Simeona Stolpnika i dr. Učestvovao je na dva vaseljenska sabora, na trećem u Efesu i na četvrtom u Halkidonu, i sa velikom silom i revnošću borio se protiv bogohulnih jeresi, i to u Efesu protiv Nestorija, koji je Bogorodicu nazivao Hristorodicom, i u Halkidonu protiv Evtihija i Dioskora, koji su učili, da je u Hristu bilasamo jedna priroda, na ime, božanska, bez čovečanske.

Posle pobede pravoslavlja, na oba ova sabora Juvenalije se vrati na svoj presto u Jerusalim.

No ako jeresi behu osuđene, jeretici ne behu istrebljeni. Spletkom i nasiljem nekoga Teodosija, prijatelja Dioskorova, Juvenalije bi oteran s prestola, i Teodosije samočino uzdiže sebe na njegovo mesto.

Ovoga Teodosija jeretika pomagaše u prvo vreme i Evdokija carica, udova cara Teodosija Mlađeg, koja se beše nastanila u Jerusalimu. Kolebljiva i brzopleta Evdokija najzad ode sv. Simeonu Stolpniku, da ga pita, gde je istina.

Svetitelj Božji izobliči sva jeretička učenja i uputi caricu da se drži pravoslavnog učenja, kako je na Saborima utvrđeno. Carica ga posluša, pokaja se, i sama se ozlobi protiv lažnog patrijarha Teodosija. Tada vladahu Markijan i Pulherija u Carigradu.

I dođe od cara pismo vojvodi Atanasiju, da protera Teodosija i Juvenalija ponovo povrati na presto, što vojvoda ubrzo i učini. 38 godina upravljaše Juvenalije crkvom Jerusalimskom kao njen jerarh, i u dubokoj starosti predstavi se Gospodu, 458 god. da primi od Njega nagradu za premnoge muke i nevolje što pretrpi za istinu.

U vreme sv. Juvenalija utvrđeno je praznovanje Božića 25 decembra.

Sveti Fotije mitropolit Moskovski. Poreklom Grk. Upravljao mudro Ruskom crkvom 20 godina. Upokojio se 1430 god. Na nedelju dana pred smrt javio mu se angel Božji i objavio mu tačno vreme odlaska iz ovog sveta.

Prečistoj Devi mi se klanjamo
I milost Božju kroz nju iskamo.

U slavi večnoj ona se blista
I za nas moli Gospoda Hrista.

Molitve njene pune su sile,
Molitve Majke Sinu su mile.
Ona sve voli što Sin njen stvori,

Molitvom za sve k’o sveća gori,
I svuda stigne da molbe čuje,

Svuda da blaži gde tuga truje.
Ime je njeno slast bolesnima,
Ime je njeno bič demonima.

Krst i Marija gde se prizovu,
Tu hrabrost daju i snagu novu.
Prečistoj Devi mi se klanjamo

I milost Božju kroz nju iskamo.
RASUĐIVANjE

Svaka sprava, kojom se ljudi hvastaju kao pronalaskom svoga razuma, u stvari je objavljena Promislom Božjim; i svaka pronađena sprava ima dva svoja naznačenja, jedno fizičko a drugo duhovno.

I časovnik je jedna prekrasna sprava; ali on nije pronađen da nam samo pokazuje vreme dana i noći nego i da nas opominje na smrt. To je njegovo duhovno naznačenje.

Kad male skazaljke optrče sekunde i minute, tada velika skazaljka dostiže naredni čas, i časovnik otkucava. Tako će i časovnik života našeg da otkuca, kada se izbroje dani, i meseci, i godine života našeg.

Zato sv. Tihon Zadonski savetuje svakog hrišćanina da razmišlja:

1) kako vreme našeg života neprestano odlazi;
2) kako je nemoguće povratiti prošlo vreme;
3) kako prošlo i buduće vreme nije u našoj vlasti, nego samo ono koje sad preživljujemo;

4) kako je kraj našeg života nepoznat; kako moramo biti gotovi za smrt svaki dan i svaki čas i svaki minut;
5) kako zbog toga moramo biti u neprestanom pokajanju;
6) kako moramo svakoga časa biti onako pokajani i duhom raspoloženi kako želimo biti na samrtnom času.

SOZERCANjE

Da sozercavam kupinu goreću na Horivu (II Mojs. 3), i to:
1. kako kupina goraše sva u plamenu, ali ne sagorevaše;
2. kako i Prečista Deva noseći u sebi Bogočoveka Gospoda nošaše oganj božanski, no ne sagori od njega;
3. kako i moju grešnu dušu oganj božanske blagodati podmlađuje, isceljuje i osvetljuje.

BESEDA

o kušanju vere naše
Da se kušanje vaše vjere mnogo
vrednije od zlata propadljivog, koje
se kuša ognjem, nađe na hvalu i čast
i slavu, kad se pokaže Isus Hristos (II Pet. 1, 7).

Vera se naša, braćo, kuša češće nego što se trska vetrovima ljulja. I kušanja su kao vetrovi: slabu će veru iščupati, jaku još više ojačati. Još su kušanja kao oganj u kome slama izgori a zlato se očisti.

Naša se vera kuša ljudskim umovanjima i verovatnoćama. To su vrlo jaki i ljuti vetrovi. No mi im možemo odoleti, ako se budemo držali reči Božje i ako na suprot onim umovanjima budemo isticali nauku vere Hristove.

Još se vera naša kuša strahom i stidom: strahom od ljudi, koji gone veru, i stidom od ljudi, koji oholo preziru veru. I ovo su jaki vetrovi, kojima moramo odoleti, ako želimo živi ostati. Kako ćemo odoleti?

Strahom od Boga,koji treba da je navek veći u duši našoj od straha od ljudi; i stidom od apostola i svetitelja i mučenika, koji se ne postideše svoje vere pred carevima i knezovima i mudracima ovoga sveta.

Još se vera naša kuša stradanjem i bedom. To je oganj, u kome naša vera ili ima da sagori kao slama ili da se prekali kao žeženo zlato.

Ovome kušanju odolećemo, ako se budemo sećali Hrista raspetog na krstu za nas, i tolikih hiljada stradalnika za veru, koji strpljenjem sve pobediše i izađoše iz ognja zlato što se kroz vekove sija među angelima i među ljudima.

Još se naša vera kuša smrću, smrću naših srodnikai prijatelja, i smrću ljudskom u opšte. To je oganj ljuti, ukome je mnogi sagoreo svoju veru. Je li smrt kraj svega? Nije, veruj; ona je početak svega; početak novog, pravog života.

Veruj u Vaskrsenje Hristovo, i veruj u zagrobni život, i veruj u opšte vaskrsenje i Strašni Sud.
O Gospode blagi, utvrdi veru u nama i pomiluj nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sveti Nikolaj Velimirović, Prolog, 15 / 02. jul 2017. godine
Pripremio, Zlatko Perić

(mojkutak.ovh)