DOSTA JE BILO ĆUTANJA! OTKRIVENE NAJVEĆE TAJNE MASONA: Uznemirujuća ispovest bivšeg „slobodnog zidara“!
Gospodine, ovaj mač koji osećate na grudima uvek je spreman da se podigne da bi kaznio izdaju, on je simbol griže savesti koja će vam probosti srce ako izdate red u koji želite da stupite“, ovako počinje inicijacija za primanje novih članova u Masonski red napisao je u svojoj knjizi bivši mason visokog reda.
„Povez koji vam prekriva oči simbol je slepoće u kojoj se nalazi čovek kojim vladaju njegove strasti i koji je uronjen u neznanje i praznoverje.
U ovomu hramu u koji tražite pristup neumorno radimo na traganju za istinom, koju nikada ne dostižemo, na proučavanju novoga morala, na praktikovanju solidarnosti u vidu materijalnog i moralnog poboljšanja, na intelektualnom i društvenom usavršavanju čovečanstva.
Ako zaista želite steći mudrost majstora, izvolite ispružite desnu ruku nad Knjigom konstitucija našeg reda koje obećavate da ćete poštovati, kao i braću koju ćete braniti čak i po cenu života. Na kraju iskušenja kroz koje ćete proći potpisaćete to obećanje…“, priča se nastavlja.
Ovo je tek jedna sličica s primanja u masone koju opisuje Moris Kaile, francuski doktor kojem je u naponu životne snage imponovalo da uđe u svet masonskih loža, da bi nakon 15 godina spoznao svoje zablude, otkrio veru i Boga i izišao iz tog mističnog sveta, pa danas živi pod zaštitom u Francuskoj.
Kao nekadašnji visokopozicionirani mason, Kaile je napisao knjigu „Bio sam mason – Iz tame lože do svetla vere“ u kojoj opisuje svoj dramatični životni put koji započinje kad odlučuje da prekine veze s tim svetom.
Bio je ateista, aktivan u Socijalističkoj partiji, a kao ginekolog obavljao je pobačaje i sterilizacije.
Privučen obećanjem „dublje spoznaje“, uzvišenog znanja i željom za sklapanjem uticajnih poznanstava, ušao je u masonsku ložu u kojoj se tokom 15 godina penjao na lestvici od šegrta sve do uvaženog majstora uticajne lože Velikog orijenta Francuske, istovremeno sve dublje uranjajući u ezoteriju i okultizam.
Iniciran u tajna učenja, postao je deo uskog kruga odabranih dobivši tako uvid u korupcijsko delovanje tajne masonske organizacije i njen skriveni politički uticaj koji rezultira devastacijom društva, a sve to diriguju masoni smešteni na najuticajnijim mestima u politici i medijima.
Nakon čudesnog obraćenja u Lurdu koje do detalja opisuje u ovoj knjizi, odlučio je raskinuti s masonerijom. Od tog trenutka sve više postaje svestan zla koje je počinio i otkriva snažne satanističke uticaje u tajnim masonskim krugovima koji se prikrivaju iza maske filantropije, humanizma i tolerancije.
Izlaskom iz lože potpuno se menja njegov lični i profesionalni život i počinju teškoće i pravi progon: šikaniranje, otkazi i stalne prepreke za nastavljanje doktorske karijere, a jedina podrška u borbi protiv moćnih neprijatelja biće mu novopronađena vera.
Nisu izostale ni pretnje smrću, zbog kojih i danas živi pod zaštitom.
O svemu tome ekskluzivno progovara u ovoj napetoj životnoj priči ukoričenoj u knjizi „Bio sam mason“ iz koje Slobodna Dalmacija, uz odobrenje izdavača Verbuma iz Splita, prenosi delove.
„
Skinuo mi je sako i kravatu i oko vrata mi stavio omču. Zatim mi je razgolitio levu ruku i raskopčao košulju s leve strane grudi, zavrnuo desnu nogavicu sve do kolena i zatražio da skinem levu cipelu.
Mora da sam izgledao potpuno smešno, ja koji tako pazim na svoj izgled, na kakvoću odela i kravata! Bolje bi bilo biti obučen kao klovn nego ovako naopako. Bilo je to potpuno poniženje!“…
Kaile je redovno dolazio na sastanke i dobro vršio sve rituale, pa su ga nakon godinu dana predložili za pomoćnika. Paralelno s tim ušao je u politiku gde je otkrio kako funkcioniše bratsko pomaganje među masonima i kako se donose zakoni kad imaš svoje ljude na ključnim mestima.
„Početkom oktobra bio sam izabran za uvaženog majstora svoje nove lože i počeo sam da nosim plavi okovratnik, simbol autoriteta. Vodio sam radove, istrage i inicijacije.
Budući da su u našoj regiji mnogi kandidati bili kršteni i imali temeljno katoličko obrazovanje, uvek bih ih pitao jesu li spremni dovoditi u pitanje crkvene dogme i prihvatiti masonska načela tolerancije, otvorenosti i sekularnosti.
Bio sam imenovan i za delegata u Konventu, odnosno nacionalnoj zakonodavnoj skupštini Velikog orijenta“, piše u svijoj knjizi.
„Nakon što ga je u novembru prihvatilo veće ministara, u decembru je bio izglasan “Zakon Veil”. Zastupnici i senatori masoni desnice i levice jednoglasno su ga izglasali.
Pitanje je došlo i pred ustavno veće koje je odobrilo taj tekst, pa je zakon stupio na snagu 17. januara 1975.
U skladu sa svojim javno iznesenim stavovima izrazio sam nameru da primenjujem taj novi zakon koji sam zajedno sa svojom braćom priželjkivao i koji je bio pripremljen u ložama.“
Zahvaljujući činjenici da je bio mason Kaile je napredovao i u profesionalnom životu, a svoje profesionalno napredovanje smatrao je normalnim. Gomilanje funkcija doživljavao je kao „slavu ovoga sveta“. Dospeo je 1982. godine do osamnaestog stadijuma, postavši vitez ružinog krsta.
Njegovu je slavu „narušila samo jedna sena“, kako kaže, „kad mu se 1983. godine razbolela supruga.“ Kako jedna nevolja retko dolazi sama, tako je i Kaile ubrzo doživeo šok kad mu je „prijatelj i brat mason koji mu je ujedno bio i direktor“, ničim izazvan, rekao: Gotov si!
Ta je rečenica pala kao oštrica giljotine i tako me slomila da sam jedva razumeo šta mi je posle toga još rekao, iako sam se jako trudio da utišam kuckanje arterija u ušima i rumenilo koje mi je počelo prekrivati lice.“
Da, izgubio si sav autoritet nad svojim zaposlenima, čak i svaki kontakt s njima zato što se između tebe i njih navukla zavesa, razumeš li me?
Kaile nije znao u čemu je pogrešio, a prijatelj i brat mason s kojim su bili kućni prijatelji dao mu je 48 sati za podnošenje ostavke, rekavši da ima hrpu svedočanstava protiv njega i njegove supruge, ali mu ih nikada nije pokazao.
Više od iznenadnog pada na poslu brinulo ga je zdravlje supruge koje se stalno pogoršavalo, pa joj je predložio da odu u Lurd, setivši se kako su neki doktori pacijentima predlagali promenu klime kad ništa drugo ne bi pomagalo.
U masoneriji sam shvatio da u prirodi i u čoveku postoje neke dimenzije svetog koje treba poštovati kako bi se očuvao red u odnosu na haos. Za mene je misa bila ritual kao svaki drugi koji čoveka može potstaknuti da napravi red u sebi i oko sebe, i ništa više od toga.“
„Slušao sam pažljivo. U jednomu je trenutku sveštenikna misi u Lurdu ustao i svečano pročitao: ‘Tražite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se… Reč je Gospodnja.’”
Bio sam kao gromom ošinut: ta rečenica koju sam čuo kod prve inicijacije i koju sam izgovarao kada sam inicirao profane, to je reč toga Isusa za kojeg sam smatrao da je u najboljem slučaju mudrac ili veliki inicijat, ali ne Gospodin. Došao sam da tražim, kucam, u potpunosti nesvestan ozbiljnosti svog poteza.
Došao sam k sebi tek u trenutku kada je sveštenik podignuo hostiju. Tada sam prvi put u životu prepoznao Isusa u tomu skromnom komadiću hleba, Svetlo koje sam uzaludno tražio u tolikim inicijacijama.“
Iako je odlučio da izađe iz masona, ipak se vratio u masonsku ložu „da proveri njihovu slavnu toleranciju i prijateljstvo braće“, pa je održao predavanje pod naslovom „Isus – mitski lik ili inicijat“. Dočekao ga je zid ćutnje. Postepeno je prestao ići u ložu, a otvorio je i bolovanje. Uprava mu je uručila otkaz pa se s 54 godine života našao na ulici. Srećom, piše, nisam izgubio poverenje u Boga!
Obnovio je medicinsku praksu i počeo da radi privatno. Braća masoni ga ni tada nisu puštala na miru: „Tokom moje obnovljene medicinske prakse u našu ordinaciju u nekoliko navrata dolazila su moja bivša braća iz lože pod raznim izgovorima, često i bez pravog razloga.
U početku su nam i neki iscelitelji slali svoje pacijente. Jedan od njih ispričao nam je kako je njegova grupa bila iznenađena činjenicom da su njihova okultna okupljanja, čija je svrha bila vratiti nas na njihove sastanke, ostajala bez učinka.
Jednom drugom prilikom obavestio nas je da nam više neće slati svoje bolesnike jer ‘posle naših molitvi više ne može raditi na njima“ (podrazumeva se da na njima više nisu mogli da rade nikakve okultne prakse). Evanđelja jasno kažu: Isus je pobednik!“, zaključuje Kaile svoju uzbudljivu ispovest.
(Slobodna Dalmacija/EPK)