DR ŠEVARLIĆ OTKRIO STRAVIČNE PODATKE: NARODE, EVO KAKVO VAM SE ZLO SPREMA
Da li je slučajno to što je „Bajer“, firma koja je u vreme nacističke Nemačke eksploatisala rad 83.000 logoraša, kupio ozloglašenu kompaniju „Monsanto“?
Nemački koncern „Bajer“, vlasnik ozloglašene agrohemijske kompanije „Monsanto“, moraće američkom državljaninu Dvejnu Džonsonu (46) da isplati odštetu od 289 miliona dolara, ukoliko presuda suda u San Francisku postane pravosnažna, jer je dokazano da je u kontaktu s kancerogenim herbicidom oboleo od agresivnog oblika limfoma. Džonson je prva osoba koja je tužila agrohemijsku korporaciju, i njegova „pobeda“ je veoma značajna za ceo svet pošto je sudija tokom procesa dozvolio Džonsonovom timu da iznesene naučne činjenice o štetnosti spornog herbicida na ljudsko zdravlje, piše Pečat. Herbicid raundap je, inače, registrovan u 130 zemalja i odobren za upotrebu na više od 100 useva iako je Svetska zdravstvena organizacija 2015. godine njegov osnovni sastojak glifosat kvalifikovala kao potencijalni izazivač karcinoma.
O značaju Džonsonove pobede, koja je došla baš u vreme kada srpske vlasti zakonom pokušavaju da obezbede uvoz i promet GMO proizvoda u državu, razgovaramo s prof. dr Miladinom Ševarlićem, nestranačkim poslanikom u Skupštini Srbije i najvećim borcem protiv namere da Srbija kao zemlja ogromnog poljoprivrednog potencijala postane zavisnik od „Bajera“ i njegovih GMO proizvoda koji na ljudsko zdravlje dokazano ostavljaju dugotrajne i nesagledivo štetne posledice.
* U čemu je suštinski značaj prvog dobijenog spora protiv američke kompanije „Monsanto“, odnosno njenog odnedavnog vlasnika?
Ukoliko presuda američkog suda u slučaju Džonson postane pravosnažna, to praktično znači da je „Monsanto“, kao idejni tvorac i glavni proizvođač totalnog herbicida raundap, baziranog na glifosatu kao potencijalno kancerogenom sastojku, za totalno uništavanje svih biljnih vrsta izuzimajući genetički modifikovane, lažno deklarisao taj proizvod kao zdravstveno bezbedan i po poljoprivredne proizvođače i po potrošače hrane ako se tim totalnim herbicidom zaprašuju poljoprivredne kulture. Sudsko razotkrivanje laži praktično znači i lavinu procesa po istom osnovu koji će se pojaviti ukoliko ova presuda bude pravosnažna, ili ukoliko neka od narednih presuda bude pravosnažna, s tim što će u različitim američkim saveznim državama, zbog razlike u sudskoj proceduri i sudskom sistemu, morati da se sprovede barem po jedan postupak koji će postati pravosnažan da bi svi ostali po analogiji bili prihvaćeni.
* Šta to, praktično, znači za „Bajer“, koji je za vlasništvo nad „Monsantom“ uložio neverovatnu sumu kapitala, i zbog toga pokušava da ospori donetu presudu?
Ova presuda je samo najava za buduće probleme „Monsanta“, jer u oktobru sledi sudski proces u Sent Luisu po parnici koju vodi čak 4.000 ljudi uverenih da su oboleli ili da im je zdravlje ugroženo zbog proizvoda hemijskog „diva“, parnici koja bi u slučaju pozitivnog ishoda kompaniji nametnula odštetu u milijardama dolara i nanela joj nesagledivu štetu u reputaciji. Sve je to veliki udarac za imperiju koju je „Bajer“ kupio 7. juna 2018. kada su se u istom danu dogodile tri važne stvari – „venčanje“, „sahrana“ i dužničko ropstvo. Naime, u istom danu „Bajer“ je preuzeo „Monsanto“, što smo figurativno nazvali „venčanje“, i to za iznos od neverovatnih 66 milijardi dolara. Drugo, „Monsanto“ je istog trenutka „sahranjen“ jer je prestao da postoji kao ozloglašena firma (taj pridev za proizvođača DDT-ja, defolijanta narandžastog agensa i totalnog herbicida na bazi glifosata, postoji decenijama, pogotovo u Pokretu za zaštitu životne sredine i anti-GMO pokretu), iako takva kvalifikacija nije zvanično doneta. I treće, to je dan kada je započelo dužničko ropstvo „Bajera“, jer je to jedina kompanija u svetu koja je po osnovu samo jednog ugovora dobila kredit od čak 30 milijardi evra da bi mogla da isplati preuzimanje „Monsanta“. Budući da znamo kako posluje međunarodni bankarski sistem, da su to virtuelni novci za koje nema čak ni troškova štampanja banknota ili kovanja kovanica, nego se radi samo o dodavanju nula na kompjuterskim virtuelnim računima, takva izdašnost bankarskog lobija uopšte ne čudi jer on stoji iza svih globalnih neetičkih strateških projekata. Jedan od njih je svakako i stvaranje apsolutne zavisnosti poljoprivrednih proizvođača od genetički modifikovanog semena.
*Jesu li time, konačno, razotkriveni i ciljevi i posledice višegodišnjeg hemijskog zaprašivanja neba iznad cele zemljine kugle?
Apsolutno, i više o tome može da se sazna gledanjem filma Zašto, za ime sveta, prskaju? na linku jer je do sada prema američkim podacima ispušteno više od 20 hiljada tona, ili 20 miliona kilograma aluminijumskog praha koji padanjem s neba zagađuje zemljište. A novi zadatak istraživača genetički modifikovanih organizama jeste kako da proizvedu seme otporno na aluminijum, a da bi genetički modifikovano seme bilo jedino moguće gajiti. I to je razlog što se poljoprivrednici žale da autohtone sorte sve teže uspevaju i donose manje prinose od ranije uobičajenih. Pored toga, u atmosferu se izbacuje barijum, i još mnogo opasniji stroncijum. I nije više pitanje „zašto nas prskaju?“, već „zašto im dozvoljavamo da nas prskaju?“ Očigledno da je ljudska civilizacija izgubila etički kompas!
* Šta su stvarni razlozi da uspešni „Bajer“ preuzima, kao što rekoste, ozloglašeni „Monsanto“?
Treba imati u vidu dosadašnje uzročno- posledične činjenice. Prvo, da je „Bajer“ predratna firma koja je u vreme nacističke Nemačke eksploatisala rad 83.000 logoraša da bi proizvodila i zloglasni gas „Ciklon B“, kojim su u gasnim komorama koncentracionih logora ubijani milioni Jevreja i drugih logoraša! Drugo, sve američke gradove čiji se nazivi završavaju na „burg“ osnovali su nemački doseljenici. Pri tome, prilikom glasanja u američkom Kongresu koji će jezik biti zvaničan i jedinstven za celu Ameriku, samo jedan glas je „prevagnuo“ za engleski nad nemačkim. Treće, mnogi naučnici koji su bili u funkciji režima fašističke Nemačke pred Drugi svetski rat i u toku njega našli su utočište u Americi i oni su, između ostalog, doprineli stvaranju atomskih bombi koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki. Drugim rečima, izgleda da se radi o projektu koji je započeo s Trećim rajhom u Nemačkoj, te privremeno bio osujećen, jer se danas nastavlja iz drugih globalističkih „centara moći“.
* Kao predvodnik ekipe ozbiljnih naučnika koji iskazuju brigu za zdravlje ljudi u Srbiji i svetu uopšte, i nestranački poslanik u Narodnoj skupštini gde nedvosmisleno iskazujete svoj stav o pitanju GMO, cenite li da postoji skupštinska većina koja bi mogla da usvoji Zakon o GMO suprotan nacionalnim interesima?
Ja sam verujući čovek i nadam se da su u Skupštini časni ljudi u većini, te da neće „prodati veru za večeru“. Jer i oni imaju decu i unuke o kojima moraju da razmišljaju. Kad odem kod naših seljaka, pa uberem paradajz i obrišem ga maramicom, oni kažu – nemojte, profesore, da jedete to, to je za pijacu, ovaj drugi je za nas. A ja onda pitam – šta će biti kad taj paradajz za pijac kupi nečiji deda čiju će unuku oženiti vaš unuk, pa dobijete degenerisano praunuče? Da li to želite? Oni se preznoje i ostanu bez teksta. To znači da još nije došlo do totalnog „preumljenja“, da postoji i svest i odgovornost, ali ljudi nisu obavešteni jer se s njima ne radi dovoljno i ne znaju šta znače pošasti koje se zovu raundap i GMO. Uostalom, najveća pošast koja se pojavila rezultat je „biznisa“ biohemičara Džošue Zajnera koji radi za NASU – on je još 2016. godine osnovao kompaniju za proizvodnju kompleta pribora za genetičku modifikaciju i prodaje ga po ceni od 159,99 dolara. Tim priborom sami možete da uzimate gen iz bilo čega i da ga ubrizgate sebi ili nekom drugom – drogiranoj, pijanoj ili onesvešćenoj devojci, bez ikakvih daljih posledica tog biohazardnog procesa.
* Više puta ste posetili sva opštinska mesta po Srbiji u nameri da prikupite što više potpisa za Deklaraciju protiv uvoza GMO u Srbiju. Jeste li zadovoljni odzivom, i da li vlast koja se zove narodnom uopšte želi da čuje glas tog istog naroda?
Mogu da kažem da je to najsveobuhvatnija akcija koja nikada ranije nije organizovana izvan državne dirigentske palice. Rezultat je da su 136 opština i gradova (Beograd sa 17 opština, Niš sa pet, Požarevac, Novi Sad, Vranje i Užice sa po dve opštine) usvojili Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO što čini 80,5 procenata ukupnog broja od 169 opština i gradova na području centralne Srbije i Vojvodine. Na Kosovu i Metohiji iz razumljivih razloga tu aktivnost nismo mogli da sprovedemo. Za mene je poražavajuć odnos vladajuće većine, ali i opozicionih stranaka u Skupštini Srbije, pa čak i onih čijom zaslugom je usvojen sadašnji Zakon o GMO iz 2009. godine, a to je Srpska radikalna stranka, da se ni oni ne izjašnjavaju u prilog Predloga krovne deklaracije koju sam kao nestranački poslanik predložio, i koja je potpuno identična kao Deklaracija usvojena u skupštinama gradova i opština od prve u Čačku (30. januara 2013) do 136. u Sjenici (20. decembra 2016). Moja „krovna“ deklaracija razlikuje se samo u jedinom stavu, koji glasi: „obavezuje se Narodna skupština Republike Srbije da će pre razmatranja izmena i dopuna postojećeg Zakona o GMO, ili razmatranja novog Zakona o GMO, sprovesti referendum na kome će se građani izjasniti da li su ZA ili PROTIV uvoza, prerade, prometa i proizvodnje GMO i proizvoda od GMO“.
* Da li je odluka o donošenju takvog Zakona o GMO samo odložena dok se za to ne stvore neophodne okolnosti?
Pretpostavljam, ali mi ćemo se i dalje boriti protiv promene sadašnjeg zakona. Onog trenutka kada bude očigledno da će uslediti donošenje novog zakona, koji nikako ne bi smeo da uđe u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, a morao bi da prođe javnu raspravu koja dosad po mojim saznanjima nije održana, postavićemo pitanje kredibilnosti i naučne kompetentnosti i članova Saveta za biološku sigurnost koje je imenovao ministar poljoprivrede Nedimović. A njih bi trebalo da imenuju nastavno-naučna veća fakulteta i instituta i reprezentativne nacionalne naučnostručne organizacije iz svojih redova, tajnim glasanjem. Međutim, svi su oni „pilići ispod jedne kvočke“ koja se zove NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj), i predsednica Vlade, i ministar poljoprivrede, i mnogi drugi koji odlučuju o našim životima. NALED je zamenio sve visokoobrazovne i naučnoistraživačke institucije u Srbiji, i sva naučnostručna udruženja u Srbiji.
* Kakvo je raspoloženje u vezi sa GMO u Evropi, postoji li tamo neki pokret otpora protiv globalističkog nasilja nad odlukama suverenih država i naroda?
Od 27 članica EU 19 je zabranilo uzgoj GMO, i u tim državama je moguć uvoz samo odobrenih GMO proizvoda. Jedino Španija ima oko sto hiljada hektara pod genetički modifikovanim kukuruzom i sojom, sve drugo je zanemarljivo. Dalje, van EU interesantna je Švajcarska koja svake pete godine sprovodi referendum i stalno odlaže da prihvati GMO, a van Evrope Peru je zabranio bilo kakve aktivnosti vezano za GMO u narednih 10 godina. Oni imaju neverovatno bogatstvo krtolastih plodova u njihovom nacionalnom institutu. Zanimljivo je, takođe, da je EU tokom revizije svoje dokumentacije o odobrenim GMO došla do saznanja da je preskočena jedna faza u procesu verifikacije „Bajerovog“ genetički modifikovanog krompira, koji inače nije služio za ljudsku upotrebu nego za proizvodnju štirka u industriji. A posebno je simptomatično da sada moćna GM kompanija „Bajer“ nije posle toga tražila da ponovo prođe proceduru dobijanja saglasnosti za njihov GM krompir, što znači da i unutar EU postoji korupcija. Takođe, u EU, pre nego što je u Americi doneta ova sudska presuda o isplati 289 miliona dolara, u Lionu je sudskom presudom utvrđeno da su na deklaraciji netačni navodi o herbicidu raundap koji se prodavao u Francuskoj, i da je francuski farmer oboleo zbog toga a francuska filijala „Monsanta“ je morala da plati kaznu. To je, zapravo, prvi sudski proces protiv „Monsanta“ u Francuskoj i u svetu, a ovaj sada u SAD je iznenađenje zbog toga što je američka administracija na razne načine uvek stopirala sve procese protiv GMO. Sada još ostaje žalbeni postupak i definitivna presuda. I Evropski sud je osudio nemačku državu da plati odštetu svom pčelaru zbog toga što su njegove pčele došle u kontakt s polenom genetički modifikovanog kukuruza koji je služio za neka istraživanja i u medu su našli ostatke toga polena, pa je farmer morao da „ekološki bezbedno“ uništi celokupnu proizvodnju meda. To potvrđuje da u prirodi nije moguća miroljubiva koegzistencija između GMO i non GMO biljaka i životinja.
PROFIT I PO CENU ŽIVOTA
Evropski sud nedavno je doneo odluku da druga generacija metodologije za proizvodnju GMO, koju je „Monsanto“ kupio kada je potpisao predugovor o prodaji „Bajeru“, mora da se tretira isto kao i prva generacija metodologije za proizvodnju nebezbednih GMO u Evropi, protiv čega se i „Bajer“ buni jer ima nameru da razbije anti-GMO tvrđavu u Evropi. Ta tehnologija je po njihovim tvrdnjama „pouzdanija“. Da li to znači da smo prvom generacijom proizvodnje GMO praktično obavljali „operaciju na mozgu lopatom“, a ne skalpelom ili gama zrakom, kao što to sada u Srbiji radi profesorka Dana Grujičić. Novom generacijom metodologije za dobijanje GMO moći će da se istovremeno unosi više različitih gena u jedan genom. To znači da ćete u jedan genom moći da unosite različite gene čoveka, biljaka i životinja, da se istom može vršiti genetska modifikacija i čoveka, i biljaka i životinja, i bakterija, i svega… I najzad, da sve to donosi veći profit, u što ne sumnjam.
NIŠTA IM NIJE SVETO
Izgleda da u Srbiji političarima ništa nije sveto kad se radi o zaštiti nacionalnih interesa. Umesto da podstiču srpsku poljoprivredu, za poslednjih 25 godina su uništili 400.000 porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, što predstavlja 1.000 sela sa po 400 gazdinstava srpskih domaćina. I aktuelna vlast, kao i prethodne, hoće mimo zabrane propisane Zakonom o GMO da legalizuju promet zdravstveno nebezbednih GMO iz inostranstva i da strancima ne prodaju već predaju srpsko tržište hrane. Ništa im ne znače ni jednoglasne odluke svih odbornika koji su usvojili moju deklaraciju i drugi tekst Zelenih Srbije kojima se zabranjuje uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO! Ako im to nije dovoljno da uvaže volju naroda, onda idemo i na referendum za Srbiju bez GMO. I pobedićemo ih bez obzira ko će brojati glasove! Prodali su sve resurse vode i zemljišta za „tepsiju ribe“, a sad hoće da prodaju i zdravlje naše dece, unučadi, praunučadi, čukununučadi…