SPECIJALNI RAT TAJNIH SLUŽBI RUSIJE I UKRAJINE
Specijalni rat između tajnih službi Rusije i Ukrajine intenziviran je nakon izbijanja krize na Krimu.
Zauzimanje Krima praktično bez ispaljenog metka i predaja ukrajinskih snaga na tom području najbolje potvrđuju da je operacija pažljivo isplanirana i efikasno izvedena od strane ruskih tajnih službi i njihovih specijalnih sastava.
Nesumnjivo je da su glavni akteri dosadašnjih obaveštajnih operacija koje su izvedene na Krimu i koje se sprovode na Istoku – ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i Vojnoobaveštajna služba GRU. Službe predvode šef ruske FSB Aleksandar Bortnjikov i šef GRU general Igor Sergun.
Rusima nastoji da parira Služba bezbednosti Ukrajine (SBU), koju predvodi Valentin Nalivjačenko, i Vojnoobaveštajna služba Ukrajine. Sve akcije tajnih službi Rusije i Ukrajine planirane i odobrene u savetima za nacionalnu bezbednost tih zemalja.
Na čelu ruskog Saveta je bivši šef FSB general Nikolaj Patrušev, a ukrajinskog Andrij Parubij, koji je bio komandant snaga za samoodbranu Majdana. Petrušev je agent stasao u KGB, dok je Parubij politička figura.
Međusobne optužbe
Da tajne ruske i ukrajinske službe vode obaveštajno-bezbednosni rat, potvrđuju i njihove međusobne javne optužbe i akcije. SBU ističe da Rusija u Ukrajini sprovodi aphazijski scenario i specijalni rat protiv Ukrajine, zbog čega je ubacila veliki broj svojih agenata na teritoriju te zemlje.
Cilj ruskih tajnih službi je destabilizacija Ukrajine, rušenje aktuelne vlasti, stvaranje građanskih nemira na istoku zemlje kako bi se primenio krimski scenario.
Kao potvrdu toga SBU istražuje umešanost pripadnika ruske tajne službe u realizaciju tog scenarija, koji je nedavno uhapšen i koji se sumnjiči da je planirao i pripremao terorističke napade u Donjetsku i Lugansku.
Prema navodima Valentina Nalivjačenka, uhapšeni pripadnik ruske tajne službe koordinisao je nekoliko grupa sabotera koje je vrbovao u Donjetsku i Lugansku. Kod njega su među ličnim stvarima pronađeni materijali i komponente za pravljenje eksplozivnih naprava.
Bezbednosne službe presrele su i telefonski razgovor osumnjičenog sa njegovim nadređenima u Rusiji, gde su mu, prema navodima SBU, data naređenja da regrutuje dve grupe sabotera od po 10 ljudi čim bude stigao u Simferopolj. Zvuči li i vama to kao stare hladnoratovske priče?
Takođe šef SBU navodi da je FSB nameravala da sa 108 naoružanih pripadnika specijalne jedinice „Alfa“ 18. februara napadne Dom sindikata na Trgu nezavisnosti (Majdan) u Kijevu, gde je bio štab demonstranata.
Prema podacima SBU, u ubistvima demonstranata učestvovalo je navodno i 26 pripadnika FSB. Ukrajinske službe bezbednosti ističu da je u akcije na Krimu i istoku zemlje uključena i ruska Vojnoobaveštajna služba sa agentima i specijalnim sastavima.
Zvanična Moskva negira optužbe o umešanosti pripadnika ruskih službi. Ruske službe bezbednosti za destabilizaciju stanja u Ukrajini optužuju ukrajinske snage bezbednosti i aktiviste Desnog sektora i drugih ultradesničarskih organizacija iza kojih, po navodima Rusije, stoje SAD i njene tajne službe.
Usledila su 3. aprila hapšenja 25 ukrajinskih državljana koji su osumnjičeni da su pripremali subverzivne akcije na teritoriji Rusije. Među uhapšenim bilo je i troje aktivista Desnog sektora, ultradesničarske organizacije, koji su priznali da su dobijali instrukcije od ukrajinske obaveštajne službe.
Ruske službe bezbednosti optužuju Ukrajinu da akcije prema Rusiji izvodi po nalogu zapadnih obaveštajnih službi na čelu sa američkom CIA. Rusi su objavili vest o tajnom boravku šefa CIA Džona Brenana u Kijevu, nakon čega se Kijev, po navodima Moskve, odlučio za primenu sile protiv proruskih demonstranata na istoku zemlje.
Rusija je objavila i izjavu Aleksandra Jakimenka, bivšeg načelnika Službe bezbednosti Ukrajine, u kojoj se navodi da je sadašnji prvi čovek SBU Valentin Nalivjačenko „vrbovan“ od strane američkih obaveštajnih službi dok je bio zvaničnik Ukrajine u SAD.
Odnos snaga
Dosadašnji rezultati sa terena ukazuju da su ruske tajne službe FSB i GRU brižljivo isplanirale i sprovele obaveštajne operacije i aktivnosti koje su rezultirale otcepljenjem Krima i masovnim protestima i nemirima na istoku zemlje. Ukrajina je pred građanskim ratom.
Osim velikog broja agenata sa kojima raspolažu FSB i GRU, one imaju i specijalne jedinice. U okviru FSB postoji elitna specijalna jedinica FSB „Alfa grupa“, koja se nalazi u „A“ Direktoratu FSB, Centru za specijalne operacije, i koja je namenjena za najsloženije i najrizičnije akcije. Njihovi pripadnici učestvovali su u ratovima u Avganistanu i Čečeniji.
Spetsnaz je specijalna jedinica ruskih oružanih snaga direktno podređena vojnoj tajnoj službi GRU. Njeni pripadnici takođe su se istakli u ratovima u Avganistanu, Čečeniji, dok su tokom sukoba u Gruziji praktično za kratko vreme neutralisali gruzijske elitne snage. Težišni zadaci Spetsnaza su izviđanje i lociranje ciljeva, izvođenje diverzija na neprijateljskoj teritoriji, likvidiranje vođa terorista i komandanata, i zauzimanje objekata od strateškog značaja.
Služba bezbednosti Ukrajine glavna je nacionalna bezbednosna agencija, u čijoj je nadležnosti zaštita ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta, preduzimanje kontraobaveštajnih aktivnosti u cilju zaštite od obaveštajnih i subverzivnih aktivnosti stranih specijalnih službi i od pokušaja nezakonitog mešanja od strane pojedinih organizacija, grupa i pojedinaca.
Pored toga zadužena je za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u oblasti menadžmenta i ekonomije, terorizma, za zaštitu tajnih podataka, kao i za suprotstavljanje drugim oblicima ugrožavanja nacionalne bezbednosti.
Ta služba je organizovana po modelu sovjetskog Komiteta za državnu bezbednost (KGB), koji je delovao na području Ukrajine. Praktično predstavlja kopiju KGB-a, a sačuvala je i većinu svojih kadrova iz 90-ih godina.
U okviru SBU deluje i Uprava državne zaštite. Nadležnost te uprave je zaštita viših državnih službenika. Uprava je nastala iz Devete uprave ukrajinskog KGB-a, koja je za vreme SSSR-a bila zadužena i za obezbeđivanje skladišta nuklearnih bojevih glava, koja su se nalazila na teritoriji Ukrajine. U svom sastavu ima specijalnu jedinicu čiji je naziv „Titan“.
Pored SBU, Ukrajina se oslanja i na sastave Unutrašnje vojske Ukrajine, koja predstavlja snagu tipa Žandarmerije, s obzirom na to da su dosadašnje specijalne jedinice „Berkut“ zbog sukoba sa demonstrantima ukinute. U slučaju rata jedinice Unutrašnje vojske, koje imaju oko 35.000 pripadnika, potpadaju pod komandu oružanih snaga Ukrajine.
Jasno je da su ukrajinske službe bezbednosti izgubile rat sa ruskim tajnim službama i da bez pomoći zapadnih službi, prvenstveno CIA, neće moći da pariraju ruskim službama. Nedavni boravak direktora CIA u Ukrajini ukazuje da će u narednom periodu ukrajinske tajne službe u najvećoj meri zavisiti od volje SAD.
To praktično predstavlja odobrenje za izvođenje „Operacija FID“, odnosno „unutrašnje odbrane prijateljske zemlje“, koja je definisana još u Pentagonu 1976. godine na osnovu iskustava iz Vijetnama i proveravana u brojnim sukobima širom sveta.
„Operacija FID“ podrazumeva vođenje dejstva „bez formalnog ratnog stanja“ i obuhvata čitav niz međusobno povezanih i usklađenih mera i aktivnosti. U „Operaciji FID“, koju su SAD realizovale na prostoru Hrvatske, a koja se završila slamanjem RSK, kao i tokom sukoba na Kosovu, jednu od glavnih uloga imala je američka privatna firma za vojni konsalting i pružanje profesionalnih vojnih usluga MPRI, koja okuplja prvenstveno penzionisana vojna lica, generale, admirale i oficire svih rangova iz američke armije, pretežno iz vojnoobaveštajne službe.
Specijalni rat službi bezbednosti u vezi sa krizom u Ukrajini, neće zaobići ni Srbiju.
(Akter)