Piše: Đoko Kesić Srbija je težak bolesnik, u potrazi za lekom odlučila je da sama sebi amputira glavu. Dijagnozu je uspostavio konzilijum uglednih vidara i travara. Srbija je, tvrde upućeni, pametno uradila. Jer, u svojoj burnoj istoriji dugoj skoro deset vekova, ako izuzmemo stolovanja Nemanje Zavidovića, Rastka Nemanjića, Cara Dušana, Karađorđa, Mihaila Obrenovića i Milana Stojadinovića, kad god su Srbi koristili glavu ulazili su u pogubna stradanja, a smenjivali su se Kurta i Murta. Dobro nam ide bez glave, podsećamo na onu muvu, ne pitamo se za svoju sudbinu, ne zanima nas kud nas vode i gde ćemo završiti. Dokaza ...
Read more