Prateći situaciju u Makedoniji, saznali smo brojne novine koje je „civilizovani“ demokratski svet lansirao kao vidove političkog nadmetanja. Najpre, nikome na Zapadu, a posebno ne soroševskim nevladinim organizacijama i njihovim analitičarima, ne smeta što albanski političar konstantno pominju „veliku Albaniju“. To je valjda demokratski projekat. Ne smeta nikom ni kad opozicija započne borbu za vlast tako što kaže da ima stenograme prisluškivanih razgovora makedonskog premijera koje je dobila, gle čuda, od jedne zapadne službe. Znači, prisluškivanje premijera jedne suverene države nikom nije problem, jer na to niko ne reaguje. Krajnje je demokratski ako držiš zemlju skoro tri godine u tenziji, ...
Read more
Jasnim svrstavanjem na stranu Albanca i Zorana Zaeva američki izaslanik je dao vetra u leđa „tiranskoj platformi“, ucenio Makedoniju i doveo do tačke sa koje teško da će biti povratka. Džaferi nije uspeo da uđe u parlament, Albanci se spremaju za kontraprotest. Foto: AP/Tanjug Ako je situacija prošlog četvrtka u Skoplju posle „izbora“ Taleta Džaferija na mesto predsednika Sobranja bila na ivici građanskog rata, posle jučerašnje posete američkog zvaničnika Brajana Hojta Jija postoji opasnost da sa te ivice sklizne, i to u lošem pravcu. Naime, vetar u leđa koji je Ji dao albanskim strankama i Zoranu Zaevu već je dobio ...
Read more
Talat DŽaferi, koji je prošlog četvrtka glasovima albanskih stranaka i SDSM izabran za predsednika parlamenta što je rezultiralo neredima u Sobranju, najavljuje da bi danas mogao da preuzme ključeve predsedničkog kabineta, pišu makedonski mediji. – DŽaferi, osokoljen podrškom SAD, najavljuje da će od danas početi da obavlja funkciju predsednika Sobranja. On najavljuje da će preuzeti stolicu od Trajka Veljanoskog i dodaje da je to uskladu sa Poslovnikom – piše „Telegraf.mk“ „Telegraf“, međutim, navodi da za danas nije zakazana plenarna sednica u parlamentu, i da će DŽaferi najverovatnije samoinicijativno doći po „ključeve“ predsedničkog kabineta. Makedonski list piše da se u Sobranju ...
Read more
Piše: Miroslav Lazanski Ramuš Haradinaj je po trijumfalnom povratku u Prištinu izjavio da „Kosovo mora da napravi isto što i Hrvati“. Pretpostavljam da gospodin sa poternice misli na „Oluju“ iz 1995. godine. Voleo bih da čujem šta o toj izjavi misli gospođa ambasadorka Francuske u Beogradu, čije je karikaturalno pravosuđe, zapravo, i omogućilo takvu izjavu gos’n Ramuša. A Srbiji se dele lekcije o poštovanju međunarodnog prava? I američki senator Džon Mekejn, tek što se vratio u Vašington sa turneje po Balkanu, pokušava da nam opet deli savete i lekcije. Najpoznatiji američki rusofob kaže da su „dva svetska rata počela na ...
Read more
Srpske bezbednosne službe registrovale su kontakte između albanskih esktremista sa juga Srbije i njihovih saboraca u Makedoniji, i to baš u noći kada su demonstranti upali u zgradu Sobranja, pišu Novosti. Foto: geopoliticsrst.blogspot.rs, AP/Tanjug Srpski operativci proveravaju prirodu ove komunikacije u svetlu obnove ideje o stvaranju “velike Albanije” i rade u pojačanom režimu kako bi se sprečilo prelivanje tenzija ka Preševu i Bujanovcu. – Prema operativnim podacima, ekstremni Albanci u opštinama na jugu centralne Srbije nemaju snagu da ozbiljnije ugroze stabilnost države, ali se ne isključuju teroristički akti ograničenog dejstva. To konkretno znači da se u narednim danima mora obratiti ...
Read more
Crna Gora i Makedonija ne mogu da se porede, odgovara Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na pitanje šta se može očekivati danas na Cetinju, gde vlast odlučuje o ulasku u NATO, a opozicija ispred protestuje. Milovanje manjina Ne mogu se, precizira Bešić, porediti ni nivo političke stabilnosti i nestabilnosti, dubina podela i razlozi tih podela. Sve je potpuno drugačije. Međutim, ono što jeste slično kod Crne Gore i Makedonije, prema Bešićevom mišljenju, jeste bazični društveni sukob koji postoji između dve strane, pri čemu jedna strana mora da pravi odnose sa manjinskom etničkom grupacijom. Drugim rečima, pojašnjava ...
Read more