Foto: Tanjug/Zoran Žestić Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, umro Isus Hristos, raspet na krstu na Golgoti. Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade”. Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu ...
Read more
SPC i njeni vernici obeležavaju treći dan Velike nedelje, odnosno Veliku sredu. Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje. Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova ...
Read more
Za vreme uskršnjih praznika, svi koji obavljaju zanatsku, trgovinsku i ugostiteljsku delatnost na teritoriji grada Beograda radiće prema utvrđenom prazničnom rasporedu. Tako će na Veliki petak dežurni prodajni objekti (hipermarketi, supermarketi, superete, mini-marketi i drugi) morati da rade najmanje od 9 do 12 sati, baš kao i u subotu, 15. aprila. Na Uskrs, u nedelju, dežurni prodajni objekti mogu biti zatvoreni, dok isti objekti u ponedeljak moraju da rade najmanje od 9 do 12 sati. U dane vaskršnjih i provomajskih praznika nespecijalizovani trgovinski formati u kojima se obavlja trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana i posebni trgovinski formati mogu biti ...
Read more
Vaskrs ili Uskrs je najveći hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila. Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski ...
Read more
Sutra se praznuje Lazareva subota, praznik u narodu poznat i kao Vrbica. Smatra se da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara iz groba, koji je već četiri dana bio mrtav. Na ovaj dan, običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim. Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim ...
Read more
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u petak 7. aprila praznuju jedna od najradosnijih dana u hrišćanstvu – Blagovesti, dan kada se arhangel Gavrilo ukazao Bogorodici donoseći joj radnosnu vest da će roditi Isusa Hrista. Ovaj praznik obiluje mnogim običajima i narodnim verovanjima, a posebno poštovanje ukazuju mu žene, naročito one koje nemaju dece. Običaji i narodna verovanja Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima. Običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano da bi se u samo svitanje začula pesma devojaka. Na taj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre ...
Read more