Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
„Dvojica Srba iz Preševa i Bujanovca dva puta su se za nedelju dana pojavila na različitim graničnim prelazima i svaki put uz rečenicu da idu da kupe kombi. Drugi put smo kod njih našli tri kilograma heroina.“
Tako priča Nebojša Anđelković iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja pri Upravi carina. Reporteri „Blica“ proveli su dan sa carinicima na graničnom prelazu Batrovci i videli kako izgleda borba sa švercerima.
A da to nije lako, uverili smo se čim smo kročili nadomak granice: mešala se napetost krijumčara, nezadovoljstvo poštenih putnika, pronicljivost carinika, ali i oštri njuh izdresiranog labradora.
Krijumčari oružja, narkotika, lekova, cigareta, ali i garderobe i hrane svakodnevna su pojava na kojem god graničnom prelazu se našli. Nebojša Anđelković iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja i Ivan Pejović, šef Odseka za tehničku podršku, pričaju za „Blic“ da je Srbija uglavnom tranzitna zemlja, jer spaja istok i zapad, te i da se tek jedan deo švercovane robe zadržava u njoj.
Granični prelaz Batrovci na najjačem je udaru, baš zbog toga što je nekoliko stotina metara od njega teritorija jedne od članica Evropske unije – Hrvatske.
– Vrlo je širok spektar putnika koji prelaze preko ovog graničnog prelaza. Naravno, mi koji obavljamo ove poslove i te kako vodimo računa i znamo uglavnom o kojim indikatorima se radi, koji profili ljudi najčešće se bave krijumčarenjem, koju vrstu robe prevoze, da li je to roba koja je komercijalnog karaktera, odnosno da li je to nešto što je vezano za krivična dela, krijumčarenje narkotika, oružja ili robe čiji je promet zabranjen ili ograničen dozvolama… – priča Anđelković.
Po kiši, snegu, ekstremno visokim temperaturama, u nekoliko smena, službenici Uprave carine svakodnevno obavljaju kontrole nad sumnjivim vozilima, proveravaju ljude. U njihovom poslu znatno im pomaže i njihov kolega – službeni pas koji je obučen da nanjuši narkotike.
Dok su Anđelković i Pejović razgovarali sa nama, automobil u kojem su se nalazili jedan mladić i devojka približavao se kućicama u kojima sede carinici. Nekoliko radnika stajalo je ispred posmatrajući automobil koji im je išao u susret.
Jedan od njih držao je na povocu psa koji je, pošto se automobil približio, počeo da ga njuši. Kada je stigao do gepeka, pas se zaustavio, što je carinicima dalo znak da krenu u akciju. Zamolili su putnike da izađu iz automobila, a zatim su izvadili sve iz kola, nakon čega su krenuli u detaljan pregled. Na sreću po putnike, u automobilu nisu našli ništa.
Za to vreme, zaustavljeni mladić i devojka revoltirano su i ćutke posmatrali carinike, a kada su carinici završili sa pregledom, brzo su vratili sve u kola. Devojka je ljutito pakovala izvađene stvari, a njen pogled ispod obrva ukazivao je na bes što sve mora nanovo da sprema.
– Takvo revoltirano ponašanje putnika je česta pojava i nama je sve to normalno i uobičajno, navikli smo se na to, jer carinska dužnost i obaveza je da ispitamo sve što nam se učini sumnjivim – ističe Anđelković.
I već po ponašanju putnika nazire se ko bi mogao da bude švercer. Jer za razliku od gore spomenute ljute žene koja baca stvari po gepeku, švercer će mirne duše sačekati da mu istovarite i poslednju torbu dok ne dođete do paketa marihuane od kojih mirišu cela kola. Još će pokušati da zapodenu razgovor, ponude i vas (švercovanim) cigaretama, sve dok ne priđite bliže pravom plenu. A onda kreće nervoza, pucketanje prstima i dobro poznata rečenica koju carinici već znaju napamet: „Nisam znao šta je unutra, auto nije moj“.
Za pregled kamiona 12 sati
Da budu sigurni da se u šupljinama, procepima i duplom dnu ne krije dodatna neprijavljena roba, tu je i skener.
– Od 2011. otkad imamo skenere, otkrili smo više od tonu i po narkotika, ali i cigare i ostalo. Pogotovo nam pomažu kada je teretni saobraćaj u pitanju, jer za fizički pregled jednog kamiona potrebno nam je minimum 12 sati. Ovako skener nam odmah ukazuje da li ima nekih nepravilosti i treba li da ga fizički pregledamo – objašnjava Anđelković.
Tako su u reduktoru „mercedesa ml“ otkrili oko tri kilograma heroina. Time su skeneri postali njihove druge oči.
Zaplene uprave carine tokom 2016. godine i od januara do maja 2017.
Tokom prošle godine zaplenjeno je 77.000 boksova cigareta, dok je od početka 2017. godine do maja zaplenjena gotovo ista količina cigareta – oko 72.000 boksova. Kako navode u Upravi carine od te količine 52.997 boksova je još u postupku.
Za pet meseci 2017. godine zaplenjeno je gotovo 224 kilograma droge, što je skoro polovina količine zaplenjene tokom 2016. godine, kada je sprečeno krijumčarenje više od 460 kilograma raznih narkotika.
U 2016. zaplenjena je i nepuna tona rezanog duvana, dok je od početka 2017. oduzeto već gotovo 700 kilograma.
U prvih pet meseci 2017. godine, u pokušaju ilegalnog prelaska granice, otkriveno je 574 migranta, što je za 234 osobe više nego prethodne godine.
Kokain šalju i poštom
Koliko krijumčari idu daleko govori i činjenica da su svoj „biznis“ prilagodili pa umesto da robu lično prevoze, oni je šalju putem pošiljki. Kako objašnjava Ivan Pejović, u kolima brzih pošta, ali i magacinima pošte carinjenja, pronalaze drogu, ali i garderobu, belu tehniku, suplemente za bildere.
– U poštama se otkrivaju semena marihuane i kokain. Bilo je situacija kada smo u jednom danu u pošiljkama zaplenili više od 300 semenki marihune – priča on.
Šta odaje krijumčare
Jednom malom cakom šverceri su mislili da će nadmudriti carinike, ali ni to im nije pošlo za rukom – da bi potpuno mirni prošli kontrole, pili su – sedative!
– Često sa sobom nose teške sedative koje im mi nađemo u autu, jer to koriste u toku vožnje i uvek pre nego što stignu do graničnog prelaza popiju – naglašava Anđelković.
Siguran znak su i graške znoja, jer sve i da savladaju osećanja i budu mirni, telo samo reaguje na stres.
– Češkaju se, znoje se, lome prste, pomeraju se tamo-vamo, pale cigaru za cigarom – nabraja Anđelković samo deo sitnica na koje ljudi možda i ne obraćaju pažnju, a koje pokazuju da neko nešto krije.
Pored toga, postoje i jasni znaci kao što su putna isprava u kojoj piše kojim putevima se kretao putnik, koliko se zadržavao, gde ide i iz koje zemlje prelazi u koju zemlju.
Pejović navodi primer čoveka koji je krenuo put Regenzburga, koji je na granici između Nemačke i Austrije, da bi carinici na graničnom prelazu Horgoš ubrzo otkrili da se u fabričkim šupljinama automobila krije oko pet kilograma marihuane.
– Bila je zima, decembar ili januar. Sedeo je u kolima sa kapom na glavi, šalom i zimskoj jakni, kao da nema grejanje. Prišao sam mu i upitao gde ide, na šta će on meni da je krenuo za Regenzburg. Na moje pitanje da li mu je hladno i zašto sedi tako toplo obučen, odgovorio je da mu ne radi grejanje – priseća se Pejović.
Kako kaže, muškarac se ubrzo zbunio i konstantno naglašavao da žuri da stigne na posao.
– Kada ga prekinete pitanjem, prekinete mu koncepciju koju je on već imao u glavi i osmislio pre nego što dođe na prelaz. Izveo sam ga sa strane i čim sam otvorio gepek, osetio sam miris trave.
Upitao sam ga da li je pušio nešto, te je on da bi mi skrenuo pažnju ponudio me cigarom uz pitanje „Hoćeš ti da pušiš?“. Samo njegovo ponašanje, kako je bio odeven, otkrilo ga je, a ja sam ubrzo u svim stranicama kola otkrio skrivene pakete marihuane – naglašava Pejović. n
(Agencije)
