RAT SIRIJE I TURSKE! Erdogan kreće u osvajanje severa Sirije

 Posle uspešnog oslobađanja Alepa, sirijska Armija ima stratešku inicijativu. Sada se udarne jedinice vladinih snaga odmaraju i prebacuju u druge zone.

turska-vojska- tenkovi

Među glavnim strateškim pravcima budućih dejstava sirijske armije valja izdvojiti severni i zapadni deo provincije Alepo, Palmiru i Raku, čije je oslobađanje neophodno zbog očuvanja teritorijalne celovitosti Sirije. Svi ostali mogući pravci delovanja sirijske armije su pre taktički nego strateški.

U strateške pravce obnove državnosti Sirije treba takođe svrstati ponovnu izgradnju PVO Sirije i eliminisanje pretnji od vazdušnih napada na Damask iz pravca Sredozemnog mora i Libana.

Rat u Siriji i pojedina borbena dejstva umnogome zavise od tekuće politike i globalne geopolitike. Zapravo, glavni uzrok građanskog rata bila je želja zemalja Persijskog zaliva da izgrade cevovode ka Evropi – po svaku cenu.

One to mogu da postignu ili promenom vlasti u Siriji (otud ta stalna priča „Asad mora da ode“) ili putem uništavanja sirijske države ili njene podele na nekoliko delova.

Grubo govoreći, naručiocima građanskog rata u Siriji potreban je koridor iz Jordana u Tursku radi izgradnje naftovoda i gasovoda.

Moguće trase cevovoda su uglavnom poznate. Ključno mesto je Palmira. Upravo zato banditi iz Islamske države pokušavaju da zadrže Palmiru po svaku cenu.

Čak i sada, kada proturski teroristi zajedno s turskom armijom napadaju sirijski grad El-Bab, koji drže banditi iz ID, a Kurdi izvode ofanzivu na Raku, koju drži ID, banditi iz ID izvode kontranapade na sirijske snage, koje se koncentrišu radi ponovnog napada na Palmiru. Upravo zato je oslobađanje Palmire najvažniji strateški zadatak sirijske vlade.

Među najvažnijim strateškim pravcima valja izdvojiti, svakako, visoravan Kalamun i zapadni deo provincije Alepo.

Visoravan Kalamun je put iz Libana u Siriju. Vraćanje potpune kontrole sirijske vlade nad tom teritorijom omogućiće da se preseku kako kanali dostavljanja novca, oružja i municije iz Libana u Siriju, tako i eliminisanje opasnosti vazdušnih napada Izraela na Damask iz pravca Mediterana.

Sirija moran na visoravni Kalamun imati kopneni sistem PVO.

Zapadni deo provincije Alepo je takođe najvažniji taktički cilj sirijske armije.

Trenutno se u provinciji Idlib nalazi veliki broj džihadista.

Deo njih se tamo nalazio stalno, drugi deo se pojavio nedavno – u Idlib dovoze bojovnike iz svih opkoljenih enklava koje se predaju Damasku. Usled toga u Idlibu su se nagomilali džihadisti iz različitih grupa različitih sponzora terorizma – od Saudijske Arabije i Katara, do SAD i Turske.

Oni u principu nemaju šta da traže u Idlibu – to su slabo naseljeni planinski krajevi koji sami po sebi nisu od naročitog značaja. Međutim, džihadisti u provinciji Idlib još uvek predstavljaju pretnju za Alep.

Zato je jedan od najurgentnijih taktičkih zadataka sirijske armije i sirijske vlade oslobađanje zapadnog dela provincije Alepo kako bi se linija fronta odmakla od grada Alepa i eliminisala svaka pretnja tom megapolisu.

Oslobađanje provincije Idlib trenutno nije na dnevnom redu, pošto je koncentracija džihadista tamo prilično velika. Mnogo je lakše pričekati određeno vreme, tokom kojeg će između džihadista u Idlibu nastati razmirice u borbi za vlast, novac i resurse.

Severni Alepo, Raka i deblokada Deir Ez Zora su strateški ciljevi sirijske vlade.

Okupacija severnog dela sirijske provincije Alepo od strane Turske je trenutno najveća opasnost za suverenitet Sirije.

Najveća politička opasnost za sirijsku državu trenutno nisu džihadisti i teroristi iz različitih grupa, niti Kurdi sa njihovom sklonošću ka separatizmu, već okupacija sirijske teritorije od strane druge države, neprijateljski nastrojene prema Siriji.

Džihadisti se mogu uništiti tokom antiterorističke operacije, separatisti će morati da se potčine sirijskim vlastima, ali za oslobađanje sirijske teritorije od turske okupacije neizbežna su i neophodna ratna dejstva.

Pri čemu na okupaciju mora da se obrati posebna pažnja, pošto će se status okupirane teritorije svakim danom sve više konstitucionalizovati i svakim danom će rasti verovatnoća da te teritorije pripadnu Turskoj.

Što više vremena prođe, to će sirijskoj vlasti biti teže da povrati tu teritoriju.

Sukob Sirije i Turske je neizbežan, i što se ranije dogodi – to će ranije biti oslobođena teritorija Sirije i to će ranije biti vaspostavljena teritorijalna celovitost sirijske države.

 (autor: Mihail Ošerov / Fakti)