„Globalizam je samo novo lice komunizma a Jugoslavija je bila politički eksperiment i rasturili su je oni koju su je i napravili. EU je nova verzija toga istog!“
Zbog godišnjice njegove smrti, ovih dana se mnogo govorilo o Titu. Na društvenim mrežama ljudi su se napadali – ko je i dalje titoista, a ko nije shvatio o čemu se tu radilo, čak su neke novine objavile i do sada neviđenu verziju Titovog zamagljenog porekla – da je pravi Tito u stvari bio Mustafa Golubić, crnorukac, kominternovac i sovjetski obaveštajac.
Ipak, priča o Titu i njegovoj eri, nakon svih ovih godina, sama se nameće ne samo zbog meseca maja koji je bio kanonizovan kao njegov mesec, nego možda i zato što se ceo region, a Srbija pogotovo, našla u nekoj vrsti duboke podeljenosti oko razumevanja svega što nam se dogodilo i što nam se još uvek događa.
Lament nad starim dobrim vremenima može se čuti odasvud, pogotovo danas kada je svakome jasno šta je suština globalističkog liberalnog kapitalizma – pelene za radnike i drakonske kazne za kršenje radne etike koja se sastoji u ćutanju i minimalnim nadnicama, te slavljenje Praznika rada po korejskom kalendaru.
Iako apologete tog koncepta, uz pomoć medija, pokušavaju da nam objasne da je alternativa – totalna propast, i iako se strani investitori koji dolaze u zemlju koja se reklamira kao zemlja čija je najveća prednost što ima jeftinu i stručnu radnu snagu, ovde tretiraju kao spasioci, običan čovek svoj očaj može da baca samo u rupu bez dna koja se zove – društvene mreže.
Zanimljivo je kako su kritičari Tita, kome zameraju nedostatak sloboda, jednoumlje, kontrolisano tržište i ideološku državu, danas najglasniji u odbrani političke korektnosti, „istina“ koje serviraju globalni mediji bez obzira na to da li se radi o novom kolonijalizmu, talasu izbeglica iz Trećeg sveta, vakcinama ili označavanju „neprijatelja“, i tržišta pod kontrolom MMF.
Dodajmo tome i vrlo zanimljiv globalni fenomen koji je i ovde postao ključna tačka određivanja svega pod ovom malom šajkačom neba: sve je podeljeno na levicu i desnicu, s tim da levica ima pozitivan predznak, a sve što se ne uklapa u srećni projekat lepše budućnosti diktirane u globalnim korporacijama – proglašava se desnicom.
Mislim, treba se samo malo izmaći i videti golu istinu – sve je isto, samo njega nema, kao što kaže ona pesma.
Globalizam je samo novo lice komunizma, komunizma koji je napokon otkrio svoje karte – Jugoslavija je bila politički eksperiment, i rasturili su je oni koju su je i napravili. EU je nova verzija toga istog. Ili što bi rekle babe, sve je to ista ruka napravila. Crna ruka.
Majku ti, božju!
(Večernje novosti)