Maja Volk: Zapamtite, nema neizlečivih bolesti, samo neizlečivih pacijenata!
Ishrana je samo gorivo za ćelije. Da bi se postiglo trajno zdravlje, potrebne su još dve stvari – rad na osećanjima i fizičke vežbe.
Kad nismo ustajala voda, onda smo živi. Promenom celog sistema mišljenja, ponašanja, odnosa i ishrane došla sam do trajnog zdravlja – objašnjava za Dr Kurir Maja Volk, profesor dramaturgije, pisac, scenarista, muzičar i vajar koja se godinama borila s teškom bolešću – kancerom.
Ona već sedam godina živi na presnoj hrani, a kako kaže, ključni trenutak u kom se odlučila da pređe na takav način ishrane bio je druženje s učiteljem života, psihoterapeutom Grujom.
– On je na presnoj ishrani duže od dve decenije. Istog dana kad sam probala jedan njegov moćan obrok i posle nekoliko sati osetila dotok energije, znala sam da je to to – priseća se Maja i kaže da je zbog toga za okolinu postala vanzemaljac, čudak i ekstremna osoba. Deca su isprva protestovala, ali su se navikla.
– Nikoga ne teram ni na šta. Svako je odgovoran za svoje zdravlje i postupke, samo mislim da je licemerno kad nešto znate, a i dalje ugađate tuđoj neurozi. Prestala sam da kuvam, ali nikog nisam sprečavala da to radi sam ukoliko želi.
Kako ističe, nije joj bilo teško da navikne organizam na nov način ishrane.
– Oduvek sam volela voće i salate i mrzela sam da kuvam, pa je ishrana živom hranom bila spasenje – naglašava ona i dodaje da se već za pet dana s takvim načinom ishrane vide promene na koži – dobija sjaj, nema bubuljica, posle sedam dana na kosi – oživljava, postaje sjajna, nema peruti i masnoće, posle tri nedelje krvna slika je savršena, a nakon sedam godina oči menjaju boju.
– Danas nemam ožiljke od operacija stare 40 i više godina, nemam mladeže, vratile su mi se kovrdže, svaki organ je regenerisan, nemam ni ožiljke na srcu koje sam imala godinama od koksaki virusa preležanog 1999. Moji organi danas imaju biološku starost od 35 godina – veselo priča pedesetdevetogodišnjakinja.
Kao savet za ljude koji se suoče s dijagnozom kancera ona ističe:
Zapamtite, nema neizlečivih bolesti, samo neizlečivih pacijenata. Sve zavisi od vas, u vama je moć, samo je pitanje odluke da li želite da živite blesavo kao do sada ili hoćete da se razvijate i idete dalje. Preuzimanje odgovornosti za bolest je ključno. Saznanje da je ona posledica loših navika, loših misli, gutanja i potiskivanja i gužvanja osećanja u sebi. Kad život izgubi smisao, krene bolest. Osmišljavanje života je ono što treba da prigrle sa strašću i voljom. Bez toga nema ni kreativnosti ni života.
Od ukusnog napitka do salate u svim bojama
– Napravite gusti kašasti sok u blenderu od dve banane, jednog limuna, jedne kruške, malo đumbira i šake spanaća s malo vode i meda. Popijte bar pola litra i ostatak gustirajte tokom dana.
– Kasnije možete da napravite salatu od svih boja – dve kašike kukuruza šećerca i dve kašike graška, samo odmrznutog, pola paprike, pola šargarepe, pola cvekle, malo zelene salate, tri-četiri čeri paradajza i malo narendanog celera. Sve to obilato zalijte maslinovim uljem i sokom od limuna i pospite mlevenim semenkama lana, susama, lešnika, oraha, badema.
– Važno je uvek jesti prvo voće jer se ono najbrže vari, pa posle sat može da dođe salatni obrok, i tako naizmenično, svakih tri do četiri sata.
Šta vam je bilo najstresnije?
– Razvod, smrt majke, rak. I po jačini i po redu…
Zbog čega se kajete?
– Kajem se što sam dopustila operaciju i što sam pristala na hemoterapiju i radijaciju.
Na koju ste odluku najponosniji?
– Na prihvatanje saznanja da sam odgovorna za sve što mi se dešava.
Da li je komplikovano hraniti se presnom hranom?
– To je najjednostavnija i najbrža hrana. Nema tiganja, šerpi, lonaca, dreždanja nad šporetom, smrada i grešaka.
Da li ste srećni? Šta vam nedostaje?
Srećna sam i ispunjena jer sam realna, utemeljena u sada i ovde. Imam osmišljen život i svaki dan je neponovljiv. Ništa mi ne nedostaje. Možda kiseonik. U gradu ga malo ima.
NIJE MI DOBRO KAD DOKTOR KAŽE: „JEDI SVE“
Neznanje lekara i zastarelost u shvatanjima kad je ishrana u pitanju su zastrašujući. Uglavnom su bili indiferentni. Uostalom, samo pogledajte šta se po bolnicama daje najtežim bolesnicima. Kad čujem savet doktora: „Jedi sve“, nije mi dobro, priznaje Maja Volk.
NISAM HTELA DA DRESIRAM DECU
Nikad nisam bila stroga jer su mene prestrogo vaspitali i to nije dobro. Grešila sam što sam ranije htela i ja dobru i poslušnu decu, a ne slobodnu i kreativnu. Nisam znala da se to postiže samo visokom dresurom. A nisam htela da dresiram decu. Nisam popustljiva, već imam ljubav, razumevanje i način da komuniciram s ljudima. Dobra mama u prirodi je ona mama koja vaspita dete da živi bez mame, bez vezivanja, u slobodi i kreativnosti. Nikoga ne silim ni na šta, niko nikoga ne obavezuje, mi smo zajednica bliskih ljudi, a ne mama i deca. Nisam rodila decu da bi neko o meni brinuo u starosti jer ja ću savršeno da brinem o sebi i u sto dvadesetoj godini – poručuje Maja Volk.
(Katarina Martić, Kurir)