POROŠENKOVA PRLJAVA IGRA: Evo zašto gura Ukrajinu u rat sa Rusijom
U Ukrajini tokom narednih trideset dana na snazi ratno stanje zbog incidenta u strateškom Kerčenskom moreuzu između Azovskog i Crnog mora.
Pritešnjen dokazima, Kijev je u utorak priznao da su na vojnim čamcima koji su pratili stari ukrajinski tegljač bili i oficiri njihove službe bezbednosti. Vasilij Gricak, rukovodilac Službe bezbednosti Ukrajine priznao je da su na plovilima bili ukrajinski kontraobaveštajci, što je samo potvrda onog što su ranije saopštili predstavnici ruske Federalne službe bezbednosti.
To su pred kamerama potvrdili i zarobljeni ukrajinski oficiri, priznajući da su imali zadatak da isprovociraju ruske graničare. Kompletnu koordinaciju provokacije u Kerčenskom moreuzu obavljala su dva oficira ukrajinske kontraobaveštajne službe.
Sada Kijev insistira da se puste, ne samo posade čamaca i tegljača koje se nalaze u Kerču, već i uhvaćeni kontraobaveštajci kojima Rusi nameravaju da sude.
Oficir Službe bezbednosti Ukrajine Andrej Grač, koji je bio na čamcu “Nikopolj”, priznao je da ih je ruska obalska straža upozoravala da se vrate i ne krše zakon o prelasku granice. Grač je objasnio da je, kao oficir, dobio zadatak 23. novembra da vojnim čamcem krene iz Odese u Marijupolj kroz Kerčenski moreuz. I kapetan Vojnomorskih snaga Ukrajine Vladimir Lesovoj je priznao da su na čamcu imali oružje i municiju. Čamac je, inače, bio naoružan mitraljezom.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev je izjavio da je Porošenko zloupotrebio mornare u političkoj igri. Patrušev smatra da je Porošenko verovao da će tom igrom poboljšati sebi poziciju uoči predsedničkih izbora, 31. marta.
Da je Patrušev u pravu pokazuje i to da su posade čamaca i tegljača bile sastavljene od mladih ljudi koji nisu bili ni svesni u kakvu ih opasnu avanturu šalju nadređeni, u interesu “čokoladnog predsednika”, kako opozicija naziva Porošenka, vlasnika većeg broja fabrika čokolade. Najmlađi član posade, mornar Andrej Ejder ima samo 18 godina. Sada je u bolnici, jer je ranjen u nogu.
Porošenko je za to vreme podsećao da je zahtev Rusije za hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN o situaciji u Azovskom moru pod premisom da je Ukrajina narušila rusku granicu odbijen, tvrdeći da to pokazuje da više niko ne veruje Rusiji:
– Postoje jasni dokazi o agresiji Rusije na Ukrajinu putem Azovskog mora. Šta je Putin čekao? Čekao je da ponovimo ono što je Gruzija uradila. Čekao je priliku da prolije krv stotine hiljada Ukrajinaca, ali Ukrajina je otišla drugim putem. Uradićemo sve što možemo kako bismo sačuvali našu zemlju – poručio je Porošenko.
U Moskvi, međutim, procenjuju da je Porošenko računao na oštru reakciju Zapada i uvođenje novog paketa sankcija Rusiji. Međutim, usledila je blaga reakcija.
Mnogi ruski političari ističu da je Porošenko računao da će poremetiti planove i razgovore ruskog i američkog predsednika 30. novembra na samitu G-20 u Argentini. Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da mu se “ne sviđa situacija u odnosima Rusije i Ukrajine”. Izrazio je nadu da će se situacija smiriti, na čemu će raditi sa evropskim partnerima.
Svi koji su imali priliku da vide nezadovoljstvo opozicije u ukrajinskom parlamentu mogli su da se uvere da je uvođenje ratnog stanja u Ukrajini za predsednika Porošenka zapravo Pirova pobeda. On je uspeo da progura ukaz, ali je pritom smanjio trajanje ratnog stanja na 30 dana, umesto prvobitno predloženih 60.
Pošto su mnogi ocenili da je uvođenje ratnog stanja u funkciji Porošenkovog političkog marketinga, deo opozicije je tražio da podnese ostavku. Porošenko dobrovoljno ne namerava da ode, ali su mu šanse da bude izabran još jedan mandat za sada male, jer bivša premijerka Julija Timošenko ima dvostruko bolji rejting.
Interesantno je da su tri bivša ukrajinska predsednika Leonid Kravčuk, Leonid Kučma i Viktor Juščenko, izrazili sumnju u opravdanost uvođenja ratnog stanja, jer se ograničavaju prava građana.
Porošenko je rekao poslanicima da će ratno stanje, koje će stupiti na snagu u sredu u devet sati po lokalnom vremenu, biti uvedeno samo u regionima koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Pridnjestrovljem, odnosno u 10 od ukupno 27 regiona Ukrajine. Obuhvatiće delimičnu mobilizaciju i jačanje vazdušne odbrane.
O opasnoj provokaciji ukrajinskog rukovodstva predsednik Vladimir Putin je razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Putinov portparol Dmitrij Peskov je upozorio na negativne posledice koje može da ima uvođenje ratnog stanja u Ukrajini:
– To je unutrašnja stvar Ukrajine, ali uvođenje ratnog stanja u više regiona može samo da poveća napetost i konflikte – objasnio je Peskov, dodavši da je ta opasnost posebno velika u jugoistočnim regionima Ukrajine.
U Simferopolju na Krimu je 12 mornara, polovina od ukupnog broja članova posada čamaca i tegljača, trebalo da izađe pred sudiju. Zakon predviđa kaznu do šest godina zatvora. Prvi član posade koji je izašao pred sud, Vladimir Varimez, biće u pritvoru do 25. januara. Istovremeno, ukrajinski ministar inostranih poslova Pavlo Klimkin zatražio je od Crvenog krsta da organizuje posetu zarobljenim mornarima i rekao da je prikazivanje ratnih zarobljenika na televiziji zločin.
Beloruski graničari su saopštili da su ukrajinske vlasti zabranile ulazak u Ukrajinu za više od 50 Rusa u poslednja dva dana, “iz nepreciziranih razloga”. Ukrajina je 2015. godine zabranila sve direktne letove za Rusiju i iz nje zbog separatističkog konflikta na istoku, pa je Belorusija putnicima postala pogodna destinacija za presedanje.
Devojka ukrajinskog mornara Andreja Artjomenka (24), koji je bio na čamcu “Berđansk”, gde je ranjen, ispričala je ukrajinskim novinarima da joj je momak kazao da su ga, s drugovima, poslali na važan zadatak. Navodno je rekao da su dobili komandu da pucaju ako ih bude zaustavila ruska obalska straža.
(Novosti.rs)