Profesor Stiv Kin objašnjava: Odbijte ugovore sa MMF-om, pohapsite bankare i izaći ćete iz krize!
Stiv Kin, profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu Zapadni Sidnej, ugledni je australijski ekonomista, a najpoznatiji je po tome što je predvideo globalnu krizu. Oštar kritičar ekonomije, teorija i metodologije na kojima počiva današnja ekonomska nauka razvio je model u koji je uključio banke, dug i novac i dokazao da pre velike oluje u ekonomiji vlada bonaca u koju se globalne ekonomije uljuljkaju uoči početka katastrofe. Glavni uzrok kolapsa ekonomije su privatni, a ne javni dugovi, smatra Kin.
Privatni dug, a on je rastao decenijama i prešao je rast BDP u poslednjih četrdeset godina, u američkom slučaju privatni dug rastao je sa oko 25 posto BDP pedesetih godina prošlog veka i došao do 150 odsto BDP 2005. Svet je postao zavisan od dizanja kredita kao gorivo za ekonomsku ekspanziju, a kad je dug prestao da raste, ekonomija je pala – kaže Kin.
Ovaj ekonomista je još 2005. godine počeo da drži seriju predavanja po uglednim univerzitetima sa tezom da je slom globalne ekonomije neminovan. Ipak, premda rado viđen gost i zanimljiv govornik, njegove reči nisu dopirale do vlada. I tada, kao i danas, glavna briga vlada bio je javni, odnosno državni sud, a ne privatni dug koji Kin smatra ključnim.
Privatni dug je važan, jer banke kreditiranjem stvaraju novac i novu potražnju. To je glavni izvor širenja ponude novca u našoj ekonomiji, a novčane zalihe će rasti i ekonomija će rasti ako novi krediti prelaze otplatu starih dugova.
Ali to je proces koji ne može ići zauvek, jer dug ne može postati beskonačno veći od prihoda. Iako je teško uspostaviti maksimalni nivo, empirijsko istraživanje koje je sproveo američki bankar Ričard Vejg utvrdilo je da se svaka kriza u poslednjih 150 godina u svetu dogodila kad je privatni dug premašio BDP za 1,5 put.
Amerika je zaista ispunila te kriterijume tokom dvehiljaditih godina, a Kina ih je premašila u poslednjih pet godina. Dakle, kriza u SAD bila je predvidiva, a verujem da će se kriza dogoditi u Kini u idućih godinu ili dve – zaključuje Kin.
Kad je reč o zemljama koje su najefikasnije isplivale iz krize Kin navodi Island.
Tamo su političari hteli da učiniti ono što su činili svi drugi, da spasu banke, a ne dužnike, nametnu mere štednje. Ali ljudi su opkolili Parlament, predsednik je odbio ugovore s MMF i pobuna je značila da je Island otpisao svoje dugove, podržavajući dužnike, a ne poverioce. I osim toga, procesuirali su bankare.
Island je izašao iz krize bolje nego li bilo koja druga zemlja, iako je u jednom trenutku privatni dug u bankama bio oko 1.000 odsto njihovog BDP – zaključuje profesor Kin.
Najgore se sa krizom nosi evrozona gde su nametnute mere štednje zbog lažnih uveravanja da je javni dug pravi problem i da će štednja dovesti do rasta. Ove politike su izazvale drugu Veliku depresiju, smatra Kin.
Nepotrebna patnja Grka
„Najgore prošli ljudi u zemljama poput Grčke, Španije, Portugala, koji su morali da prođu kroz nepotrebne patnje programa štednje koji je pogrešno identifikovao problem kao posledicu javnog duga. Mnogi ljudi počinili su samoubistvo zbog pogrešnih politika. Treba nam političko vođstvo koje može razumeti složene sisteme, od ekonomije do ekologije“, navodi Stiv Kin.
(Vesti)