ITALIJANSKI NOVINAR OTKRIO TAJNU KOJA JOŠ NIJE OBELODANJENA: Jeljcin je predao Zapadu tajne kodove ruskih raketa!

Nova knjiga poznatog italijanskog novinara – samo što je izašla na ruskom i italijanskom jeziku – posvećena je izučavanju neshvatljive i neobjašnjive mržnje Zapada prema Rusiji i Rusima.
Sa poznatim političarem i misliocem Đulijetom Kjezom razgovarala je dopisnica „KP“ Galina Sapožnjikova.
  • Oprostitzbog banalnog pitanja, ali bez njegsnmože: zaštstiznenada odlučili dasbavitproavanjem pitanja, o kojemčini se, trebdbrinu samRusi?

– Zato što je danas Rusija jedina prepreka pred naletom Zapada. Ako ona poklekne, biće katastrofa. Zapad je uvek delovao protiv drugih civilizacija – to je nastavak logike poslednja tri veka. Do početka 21. veka postalo je očigledno da Zapad bez rata ne može živeti.

Ideja ekskluzivnosti Sjedinjenih Američkih Država, koje, u stvari, i predvode Zapad – u suštini je objavljivanje rata ostatku sveta.

  • Alizaštu samom tom svetu nema, nprimer, afrikanofobije, indusofobije ilatinofobije, već sampostoji rusofobija?

– Zato što prvo mora biti slomljena Rusija. Ostali mogu biti osvojeni, kao što je to bilo vekovima. SAD se zato tako i ponašaju, jer su uvek pobeđivale. Slomivši Sovjetski Savez, jedini alternativni eksperiment razvoja, Amerikanci su, očigledno umislili da mogu slomiti svakog neprijatelja.

Sada po prvi put nailaze na otpor. Ni Azija, ni Afrika, ni Latinska Amerika ne predstavljaju za njih nikakav problem. Međutim, dve velike prepreke ne mogu slomiti. Prva je Rusija, koja i dalje drži svet. Druga će u svakom slučaju biti Kina. Naviknutost na pobedu – to je nešto poput „vrtoglavice od uspeha“ o kojoj je govorio Staljin.

Mislim da vladajuće elite Sjedinjenih Država i dalje veruju da pobeđuju i to je njihova najveća samoobmana. Zato što će se jednog dana iznenada ispostaviti, da oni nemaju za to mogućnosti.

  • Čimse „sovjetofobija“, pod čijom zastavom je vođen „hladni rat“, razlikuje od sadašnjerusofobije?

– Razlika je u tome što Rusija – više nije ideološki neprijatelj, kakav je bio Sovjetski Savez. U ovom slučaju potrebno je mnogo suptilnije rešenje. Jer, ako imate neprijatelja koga precizno možete definisati kao neprijatelja, onda je sve jednostavno. Ali ako taj neprijatelj podseća na tebe, bar spolja, onda je potrebno izmisliti nešto novo.

To više nije ideološka mržnja, već potpuno drugačiji oblik ksenofobije, čiji je fokus usmeren na Putina.

  • Dli ssovjetski čovek razlikuje od ruskog? Mi smsmnogpromenili tokom godina?

– U izvesnom smislu, on je ostao u vama. Sovjetski čovek je bio bliži narodu, nego kapitalistički čovek. Ali, ljudi su se na mnogo načina promenili. Konkurencija, egoistično raspoloženje, individualizam – svi ovi elementi zapadnog života aktivno su ušli u rusko društvo.

U vreme Sovjetskog Saveza samosvest ljudi je bila na mnogo višem nivou. Sada, kada su svi elementi degradacije zapadne kulture ušli u običan život, čovek više gleda, nego što misli, razmišlja ili čita. To zapravo i jesu elementi zapadnog tipa degradacije.

Koliko su oni usađeni u rusko društvo, to treba proučiti.

Ako ne bude nekog protivotrova, oni će u velikoj meri uticati na ponašanje ruskog naroda. Ali, ja vidim neke znake oživljavanja nacionalnog karaktera, koji mogu biti barijera ovom procesu degradacije.

  • U vašoj knjizi postoji posebnpoglavlje „Rusofobija kod Rusa“. Dli stssusretali saitalofobijom unutar Italije ili britanofobijom u Velikoj Britaniji
  • Dli je tkarakteristikai zapadnog sveta? I sčim je tpovezano?

– U vreme raspada Sovjetskog Saveza ja sam svojim očima gledao kako se vaša inteligencija prilagođavala standardima Zapada. Navešću jedan primer: u leto 1992. Godine, u mojoj kući u Moskvi, u gostima mi je bilo dvoje mladih ljudi. On – „demokratski“ novinar, ona radnica u banci. Liberalizacija cena je bila u punom zamahu. Za stolom sam ispričao kako sam video kako je jedna penzionerka u suzama izašla iz prodavnice – ona ​​nije imala dovoljno novca za mleko.

Pre nego što sam mogao i da završim repliku, žena je ljutito povikala: „Ako želimo da izgradimo tržišnu ekonomiju, ne smemo žaliti takve ljude. Takve ništarije se nikada neće prilagoditi. Na propast je osuđeno otprilike 30 miliona ljudi“. Iskreno, bio sam zapanjen… To je bila prava rusofobija iz usta ruskog čoveka. To je jedinstvena pojava.

Italofobi u prirodi ne postoje. Francuza, koji bi bio fracuzofob, takođe ne poznajem. Ni Nemca, koji bi mrzeo Nemce. Nema takvih primera u literaturi. Međutim, takav fenomen postoji u Rusiji.

I to, ako hoćete, i jeste jedan od razloga slabosti Rusije – to što su predstavnici intelektualne elite veoma udaljeni od svog naroda.

  • Kakvam sčinidli je Rusija naučilda odgovori na ovpropagandnizazoviliponavljistgreškkoje je praviltokom 90-ih?

– Greške iz prošlosti se nastavljaju. Primer – ukrajinski napad protiv Rusije. Bio sam iznenađen činjenicom da je mnogo Rusa stalo na stranu nacista. Video sam demonstracije, nekoliko desetina hiljada ljudi u Moskvi, koji su davali podršku rusofobima u Ukrajini. To je neverovatna stvar. Vi se možete ne slagati sa režimom, koji je sada u Rusiji, ali ne treba pri tom podržavati ubice Rusa.

  • Svakvašknjiga – je upozorenje. Šta je suština ove?

– Ja razmišljam kao Evropljanin. Mislim da Rusija za nas, Evropljane – nije neprijatelj, što dokazuje čitava istorija posleratnog perioda. Sporazum na Jalti potpisali su i Čerčil, i Ruzvelt, i Staljin. Niko ih na njega nije obavezivao, ali takav je u to vreme bio realan odnos snaga. Nikakvih pretnji za Zapad nakon toga nije bilo. A posle pada Sovjetskog Saveza – Rusija za to jednostavno nije imala snage.

Pa čak i kada se snaga opet pojavila, jer je za vreme Putina ojačala ruska armija, pretnje dolaze samo sa Zapada. Ja analiziram situaciju i vidim da je to kriza samog Zapada, koji ima svoje razloge da bude agresivan.

A pošto se nalazimo u situaciji da će sukob, ka kojem nas uporno guraju, biti fatalan za čovečanstvo, ja verujem da postojanje Rusije kao barijere celoj toj operaciji, znači i zaštitu svih nas. Ako Rusija poklekne, rat će biti neizbežan.

  • Kako je vašknjigprihvaćenu Italiji?

– Italijanski izdavač je odlučio da ne nazove knjigu „Rusofobija“ već „Putinofobija“. Mene su pozvali na Prvi kanal državne televizije, na koji me nisu zvali unazad 10 godina. Nakon završetka rada kao dopisnika iz Moskve, i mog povratka u Italiju, napisao sam 8 ili 9 knjiga i praktično niko ni članak o mojim knjigama nije napisao.

Jedini put kada je na njih obraćena pažnja – u negativnom smislu, naravno – bilo je kada sam objavio istraživanje o tome šta se dogodilo u Americi 11. septembra 2001. godine. Mene su tada snažno kritikovali, onda su okrenuli stranicu i zaboravili me.

Niko o mojim knjigama više ništa nije napisao. A sada pišu. Verovatno zato što sam pogodio u centar. Možda im se moji odgovori i ne sviđaju, ali pitanja, koja postavljam zapadnu publiku izuzetno interesuju.

Jeljcin je predao Zapadu tajne kodove ruskih raketa

IZVODI IZ KNjIGE ĐULIJETA KJEZE „RUSOFOBIJA 2.0: BOLEST ILI ORUŽJE ZAPADA“?

Kadsu nam Rusi 1991. godinzadali udarac u leđi odustali od svoje imperije, mi smo ostali na obali smnogzabluda o namsamima, išto je još gore, o ostatku sveta“, – sarkastično je primetio jedan atipični Amerikanacto jestkritički nastrojen intelektualac (Gor Vidal – autor).

Zabludsu sbrznakupile, raslsu kao nkvascuSvi su sradovalizatšto je Zapad pobediuhladnom ratumnoggodinprtoga je sličan mentalitet Josif Staljin je definisao kao „vrtoglavicu oduspeha“. Amerika, a znjom i ceo Zapadpedeset godina je živelu strahu od „crvene opasnosti“.

Nkraju krajeva, neprijatelj je sam izvršisamoubistvo, napuštajući istorijsku arenuI odjednom višenije bilnikakve opasnostiSvi putevi su sadbili otvoreni znovperspektive, širenjdominacije iizvoz civilizacijskih modela, nagomilanih u zapadnim specijalnim depoima. Tadašnji predsednik SADBil Klinton je dobihitan poziv od vodećih bankarsVol Strita.

Njemu je rečendsu SjedinjenDržavu stanju ddeluju kao globalni bankar i dzattrebdadobiju mogućnost da „podelsvoja iskustvi svoje uslugscelim svetom“. Pored toga, rečenmuje drealne alternativnemi neće je bitiPred Zapadom se otvarala erneprekidne, nove,nezabeležendominacije.

… Međutimnovgeneracije i znaju i nznajudSovjetski Savez nije prostizvršisamoubistvo, većje uništen u rezultatu dugotrajnrušilačkkampanje, čiji su najvažniji elementi bili: ekonomska agresija, uticaj mnogobrojne „petkolone“, moćnpropagandnkampanjkoja je veličalaprosperitet Zapada.

Jaz između životnog standardu SSSR i nZapaduu stvarinije bitakdubok kakštsu gapredstavljali. Alirazlika je bila ogromnštstičsferširokpotrošnje. Međutimkao faktičkikriterijum kojim smeri kvalitet životu Sovjetskom Savezuuzeti su zapadni standardiI odjednomsu smilioni sovjetskih građana osetili siromašnima. Njih su ubedilidlošije od njih niknživi.

Međutimdeset godinkasnije, isti ti građani bivših zemaljSSSR-a su primetili du sistemuzapadnog kapitalizma oni nživslobodnije. Prethodnsu mislili da je siromaštvrezultatdruštvenog sistema, političkog režimu kojem su srodili i živeliSada oni nisu imali podršku uobliku sistemvrednosti koji je sovjetski socijalistički sistem obećao, ali nije uspeo dsačuva. Usvakom slučajubilo je očigledno: Zapad je uspešnizvozisvoje vrednosti.

… Ratu kojem je pobeđen Sovjetski Savez nije se odigrao ntradicionalnom bojnom polju. Ovaj ratje imao nevidljivi oblik i završisfenomenalnim realnim rezultatomRat je nazvan hladnim jer senisu čulni eksplozije ni automatski rafali. Trku naoružanju radi ostvarivanjdominacijemnogostrukspovećala.

Nekolikgodinkasnije, Sovjetski Savez je dobistrateški paritetmeđutim to je klasičan primerPirovpobede. U međuvremenuSjedinjenDržave, koje su već prepoznatkao barjaktar Zapada, otvorilsu novi nmanjmoćnvirtuelnbojnpolje. Nnjemu su dobile još jedan rat – za osvajanjumova. Kapitalistički Zapada je ovu bitku već dobinunutrašnjem frontumeđuodređenim grupamstanovništva.

Zapad je uspešno eksperimentisao u oblasti masovnlobotomije. Ceo kapitalistički sistem jeprebačen na ekonomiju potrošnje. Njegov glavni cilj je bidpretvori čoveku konačnog potrošača.Nsuprotnoj sovjetskoj strani ovog čudnog bojnog poljnije postojao ni jedan vojnikPobedZapadje osigurani prizbijanjbojevih dejstava.

Sovjetski strateški nuklearni paritet ao je u sefovima. Sasvim drugraketu velikom brojubezbedni lagansu pogađalciljeve, razarajući srci umovsovjetskog naroda. Osim toga, novipostsovjetski liderBoris Jeljcinprvi „demokratski predsednik“ izabran od bivšeg sovjetskog naroda,brže-bolje je predao Zapadu tajnkodovsvojih pravih raketa.

Javntčinjenicnikadnije objavljena, jer još uvek postoje granice opscenostiU suprotnomnovistanovnici Kremljbi obelodanili svoj strah pred narodomRaketni kodovi odigrali su ulogu valutzarazmenukojom je kupljenživotnbezbednost kremaljsknomenklature. Mnogi Rusi su pojelizapadni šipak sputerom i nisu sugušili“.

(Fakti)