RUSKI MEDIJI I ANALITIČARI OTKRIVAJU ISTINU O VUČIĆEVOJ POSETI MOSKVI: Nije sve baš onako kao što izgleda!
Moskovski mediji su se, naravno, pozabavili i posetom Aleksandra Vučića Vladimiru Putinu, i Srbijom, i perspektivom rusko-srpskih odnosa.Uticajni ekspert Rostislav Išćenko prvo je naveo da je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, ocenio da se Rusija ne meša u predsedničke izbore u Srbiji. Pa nastavio:
„Rusija se u srpske izbore zaista ne meša. Međutim, pitanje treba postaviti drugačije: utiče li Moskva na ishode izbora u Srbiji? Odgovor će biti: naravno, utiče. Isto kao što utiče – čak i kad se ne meša u njih – na rezultate izbora u bilo kojoj evropskoj državi i ili u SAD.
Čak i kad je prema njima potpuno pasivna. Jer, Rusija vrši uticaj i samim tim što postoji. A jasno je da Vučić nije u Moskvu stigao slučajno nedelju dana pre izbora na kojima je i sam predsednički kandidat. On nije prvi evropski političar koji je pokušao da dobije dodatne poene demonstrirajući orijentaciju na prijateljstvo sa Rusijom“.
Išćenko dodatno naglašava da Rusija – za razliku od SAD – ne finansira desetine hiljada NVO po celom svetu, da ne organizuje obojene revolucije i druge operacije sračunate na nasilnu „demokratizaciju“ država koje im nisu po volji. I dodaje:
„Rusija naprosto postoji. Živi kako misli da mora. Nikoga ne dira, a zasad ni nju ne diraju. Ona svojim načinom života daje primer celom svetu koji se umorio od američke hegemonije. Zato je Vučić dolazio kod Putina i razgovarao o vojno-tehničkoj saradnji.
A jedan od protivkandidata mu je Vojislav Šešelj koji se zalaže za ruske vojne baze u Srbiji. Izgleda je obećavanje Srbima ulaska u EU i NATO postalo nekako neperspektivno“.
Vučićevom posetom se pozabavio i Jevgenij Krutikov koji otvoreno piše: Aleksandar Vučić je dolazio da dobije političku podršku za izbore i – dobio ju je.
On posebno apostrofira „vojnu temu“ u razgovoru Putina i Vučića:
„Kritična tema je i dalje isporuka naših sistema PVO. Do pre godinu dana se pominjala mogućnost davanja Srbiji S-300, ali se potom sve utišalo, a Vučić sada govori samo o sistemima „Buk“.
Oni bi mogli i da budu dovoljni, ali PVO sistem Srbije od rata iz 1999. leži u ruševinama, a trka u naoružanju, koja je u toku na Balkanu u režiji Hrvatske, nameće Srbiji potrebu da ima upravo S-300 ili nešto još više klase.
Jer, Zagreb se već odlučio za nemačke i američke rakete srednjeg dometa“.
Krutikov posebno ukazuje: „Ne sme se zaboravljati ni Kosovo. Učešće te čudne tvorevine u međunarodnim fudbalskim turnirima nije promenilo činjenicu da se Srbija nikada neće saglasiti sa otimanjem te svoje istorijske teritorije.
Nedavno je njeno rukovodstvo direktno najavilo da će – dođe li do novih antisrpskih pogroma – biti prinuđeno da uvede vojsku u tu pokrajinu. I, sasvim je moguće da ćemo doživeti da vidimo „antiterorističku operaciju na Kosovu i Metohiji. Rizik novog balkanskog požara niko nije ukinuo, pa ne čudi što su Putin i Vučić konstatovali da se situacija u regionu zaoštrava“.
Krutikov – koji bolje poznaje našu situaciju od Išćenka – ukazuje da niko u EU i NATO ne podržava Beograd povodom Kosova i da ni jedna zemlja NATO neće naoružavati Srbiju niti je diplomatski štititi „povodom Srebrenice, na primer“.
„Vučić je rekao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja dosledno i kategorički odbija da uvede ekonomske sankcije Rusiji.
Tako i jeste, što je naročito dragoceno naspram držanja Crne Gore, ali istorijsko prijateljstvo ipak ne podrazumeva samo pasivni otpor, nego i neke osmišljenije korake“.
Krutikov u ovom kontekstu dodatno razjašnjava:
„Niko od Beograda ne traži nedvosmisleni i neopozivi izbor koji u vreme multipolarnosti i ne mora da postoji. Naravno, niko nema pravo da srpskoj vladi diktira modus operandi. Situacija ipak počinje da razdražuje. Pravno, Srbija nije u krugu saveznika Rusije, ni u diplomatskoj ni u vojnoj sferi.
Možda bi potpisivanje nekih međudržavnih dokumenata, izvan tajnih šema za snabdevanje oružjem (Vojske Srbije), moglo da reljefno odrazi već dostignuti stepen saradnje, a može biti dalje uzdignuta u vreme Vučićevog predsenikovanja… Jer, odnosi Rusije i Srbije zakonomerno moraju dostići novi nivo“.
Krutikov zaključuje: „Tako će i biti, ali samo ako se Beograd mane stare konstrukcije „ni našim, ni vašim“, sa kojom idu i „nas i Rusa 200 miliona“ i „evropski kurs“. Ovo je klasična priča u kojoj je raspoloženje naroda u raskoraku sa držanjem elite. A Aleksandar Vučiće je unutar nje možda i najbolji“.
Moskovski dnevni list MK ukazao je svojim čitaocima da Vučić dosad nije javno demonstrirao simpatije prema Putinu i da se smatra pre proevropskim političarem koji istupa za ulazak Srbije u EU i saradnju sa NATO. A da je doputovao da traži podršku Kremlja zbog predsedničkih izbora.
MK citira i ove reči Pavela Kandelja, eksperta Instituta Evrope koji je u sastavu Ruske akademije nauka:
„Prema anketama, oko 70 odsto Srba je za dobre odnose sa Moskvom i sa njom povezuju zaštitu srpskih interesa na Balkanu. Sve srpske partije shvataju: za uspešan nastup na izborima treba otputovati u Moskvu i napraviti selfi sa predsednikom Rusije“.
Isti list navodi i da neki strani političari – uprkos tome što su stigli do Putina – ili nisu zadržali pozicije (Nikola Sarkozi) ili nisu više u orbiti Moskve.
Kao dokaz za ovo drugo naveden je grčki premijer Aleksis Cipras koji je – u vreme trvenja sa Briselom – bio u „Putinovom zagrljaju“, a potom se preorijentisao na Brisel.
(Fakti)