TIHI UVOD U PLANIRANI NAPAD NA RUSE- POČELE PRIPREME: Merkelova dobila mig da od Nemačke napravi Četvrti Rajh, a od Bundesvera – veću vojnu silu od Francuske!
Piše: Vladimir DOBRINjIN
Rukovodstvo u Berlinu počelo je da čini, iako nevelike, ali odlučne korake i u tom pravcu. Konflikt u Ukrajini, građanski rat u Siriji, migrantska kriza i na kraju, pojavljivanje džihadista na nemačkoj zemlji, bude težnju prema političkoj realnosti pred kojom tokom nekoliko poslednjih decenija jednostavno nisu želeli da otvaraju oči.
Ovih dana frau Merkel govorila je o novom cilju na zasedanju rukovodstva Hrišćansko-demokratskog saveza (CDU) kojim ima čast da rukovodi. Merkel je obratila pažnju kolega na činjenicu da „SAD troše za odbranu 3,4% svog bruto proizvoda, a Nemačka – svega 1,2%“.
Gospođa kancelar izjavila je da takvo stanje stvari – nije u redu, a „ova dva pokazatelja moraju da imaju tendenciju da se izjednače“. Pri tom je pokretom dlanova pokazala (zadržavajući jedan i podižući drugi do njegove visine) kako treba da se odvija to izjednačavanje, da bi do onih koji nisu razumeli brže stiglo da to ni u kom slučaju nije na račun smanjenja američkog nivoa, već zahvaljujući povećanju nemačkog. Sem toga, dostizanje u najmanju ruku nivoa od 2% BDP, koji Nemcima preporučuju američki prijatelji, trebalo bi da bude u režimu „što brže, tim bolje“.
„Merkel želi da njena zemlja prestane da bude dodatak kojim se upravlja i da u oblasti bezbednosti prestane da deluje isključivo po komandi odozgo. Njoj se dopada što će Nemačka donositi samostalne odluke i nekome komandovati“ – ističu eksperti El Confidencial . – Bez obzira na postignuti visok nivo u ekonomiji (Nemačka zauzima četvrto mesto u svetu po pokazateljima BDP i treće po obimu izvoza) i porast političkog uticaja u Evropi, Berlin veoma zaostaje u vojnom pogledu – „tu nema dovoljno autoriteta“ – piše nemački dopisnik izdanja Antonio Martines.
Prema poslednjim podacima stokholmskog Međunarodnog instituta za proučavanje problema u svetu (SIPRI), budžet Bundesvera zauzima deveto mesto u svetu, zaostajući ne samo iza priznatih lidera vojne industrije, nego i Japana i Južne Koreje.
Po brojnosti trupa, nemačka armija nalazi se tek na 28. mestu – između Maroka i Avganistana. Prema „indeksu vojne moći“, koji je izračunala švajcarska banka Credit Suisse za 20 vodećih država sveta, Nemačka se našla na 18. mestu: glavna ekonomija Evropske unije po svom vojnom potencijalu prevazilazi samo Indoneziju i Kanadu.
Odluka o proširenju Bundesvera već je profilisana. Reforma koju je projektovala prethodna vlada (na čelu sa Merkel) i koja predviđa redukcije u vojsci, prema pisanju El Confidencial, „uspešno je zaboravljena i sahranjena“. Aktuelna ministarka odbrane, hrišćanski demokrata, Ursula fon der Lajen, više puta je tokom poslednjih nekoliko meseci dotakla temu povećanja „broja radnih mesta“ u oružanim snagama svoje zemlje.
U aprilu ove godine počela je modernizacija formacija za sajber-zaštitu, čiji će brojni sastav za dve godine iznositi 13.500 ljudi uključujući ne samo pripadnike vojske, nego i civilna lica. U maju je Lajen saopštila da se „nada da će povećati brojno stanje osoblja armije za 7.000 vojnika, što iznosi 4% današnjeg kadra.
Ministarka odbrane, osoba toliko bliska kancelarki da je mnogi eksperti vide kao naslednicu Merkel i na toj funkciji i na funkciji lidera CDU, takođe je navela da će se sledeće godine vojni budžet države povećati za 15% u poređenju sa tekućom godinom i da će iznositi 39,2 milijarde evra. A sume ulaganja u dodatno tehničko naoružanje Bundesvera, koje će uslediti tokom narednih 15 godine i koje je ona navela (130 milijardi evra) dva puta prevazilaze cifre ranije usvojenog plana za vojnu industriju.
„Armija mora da bude modernizovana u svim aspektima – rekla je ministarka. -U tome se i sastoji prekretnica u istoriji oružanih snaga. Vreme je da se ukine politika konstantnih redukovanja, koja je počela po završetku Hladnog rata kada je Nemačka imala pod oružjem 600.000 ljudi“.
Predsednik Asocijacije nemačke armije (DBwV), Andre Vistner, smatra da „planirana modernizacija i proširenje predstavljaju realni zaokret nemačke vojne politike za 180 stepeni“.
Berlin ukazuje da će poboljšanja, koja se u ovom trenutku pripremaju, „omogućiti Nemačkoj da preuzme na sebe onaj deo odgovornosti koji odgovara njenoj ulozi prilikom učestvovanja u rešavanju međunarodnih konflikata“.
Drugačije rečeno, Nemačka je odlučila da se odvoji od mamine suknje SAD i da se pozabavi svojom sopstvenom politikom u oblasti odbrane. Ne samo svojom, nego i EU, gde ona sada želi da bude „mala Amerika za ostalih 26 članica te organizacije“.
Bundesver ponovo nastoji da svira prvu violinu u Evropi: to, da je Nemačkoj bilo zabranjeno i da govori o tome, malo ko pamti. A 1945., posle kapitulacije, zemlji koja je u prošlom veku dva puta započinjala svetske ratove, bilo je oduzeto pravo da uopšte ima oružane snage. Zabrana je trajala deset godina – 7. juna 1955. u SRN ponovo se pojavilo Ministarstvo odbrane. Zemlja je ulazila u NATO, a tamo, – kako bez armije? Zapravo, ako ne milom, onda silom, Nemačka je ponovo počela da se naoružava. Postepeno. Tako da ne nervira ni ortake u alijansi, ni moguće protivnike iz organizacije Varšavskog sporazuma.
Pojavljivanju današnjih planova o značajnom vojnom jačanju doprineli su i odnosi sa kolegama u NATO: SAD su zauzete problemima Azije u celini i Kine posebno – da li im je sad do Evrope? A Francuska, koja u vojnom pogledu postaje sve slabija svakog dana i svakog časa, gotovo da podstiče Nemce na to da u EU neko zauzme njeno „sveto mesto“, koje, kao što je poznato, ne ostaje prazno.
Zapravo, Berlin je osetio da je postulat – „ako hoćeš da nešto bude dobro urađeno, uradi sam“ – stvar koja se zasniva na dugotrajnom iskustvu ljudi, a ne izmišljotina filozofa koji je izgubio vezu sa životom.
Izgleda da se gospođa Merkel konačno uverila da je oslanjanje na neke treće zemlje u nadi da će one zaštiti nemačke interese, u najmanju ruku, naivno. Upravo zbog toga je u novembru prošle godine i izjavila da će njena vlada „proučavati situaciju u oružanim snagama i korigovati sve što bude potrebno“.
To se pre svega odnosilo na realno korišćenje nemačkih vojnih stručnjaka.
Nije baš da je Nemačka sasvim ostajala po strani u pogledu konflikata koji su se do ovog trenutka dešavali izvan njenih granica. Počev od 1955. Bundesver je učestvovao sa ljudskim i materijalnim resursima u 39 međunarodnih vojnih misija. Kosovo, Liban, Kambodža, Somalija, Istočni Timor, Zapadna Sahara, Sudan, Mali. Nemci su učestvovali i u nizu evropskih operacija u Sredozemnom moru i u međunarodnoj inicijativi protiv pirata u regionu Roga Afrike. Ali, gotovo u svim tim epizodama nemački vojnici bili su statisti ili su najviše igrali druge uloge, sem, možda, rata u bivšoj Jugoslaviji.
A sada Nemačkoj ne odgovara da bude lice u drugom planu.
Nemačka armija je fokusirana na to da izvede kvalitativni skok. Takve primere ne treba daleko tražiti: Nemci već obučavaju kurdske vojnike („pešmerga“) koji ratuju protiv Islamske države na severoistoku Iraka. Tamo je Bundesver poslao 150 vojnih instruktora. Sem toga, tokom poslednjih godinu i po dana nemački resor za odbranu aktivno isporučuje „pešmergama“ automatske puške, pištolje, protivtenkovske rakete, mitraljeze…
Takve imovine već je predato za iznos od oko 100 miliona evra, i to bez obzira što zakonodavstvo Nemačke zabranjuje izvoz oružja u regione ratnih sukoba. To je jedna u nizu provera – da li će funkcionisati ideja „ako je zabranjeno, ali se veoma želi, onda – može“.
Funkcioniše.
U novembru prošle godine, odmah posle pariskih terorističkih napada, kancelarka Nemačke odlučila je da podrži susede u borbi protiv džihadista. To je čin koji se ne može drugačije shvatiti, osim kao gest dobre volje. Ipak, i on se uklapa u manir postupanja „u svakoj čorbi mirođija“ – svuda treba biti primećen da bi se na kraju svet navikao na to da se bez Nemačke ništa ne rešava.
Prvih dana nakon tragedije u Parizu, nemačka vlada je saopštila da će poslati u Mali 650 vojnika (gde je pre toga već bilo 200 nemačkih vojnika i oficira). Poslati vojnici zamenili su francuske koji su imali važnija posla kod kuće.
Sem toga, kancelarka je uspela da dobije odobrenje od Bundestaga za njenu ideju o pružanju vojne podrške međunarodnoj koaliciji koja se bori protiv ID u Siriji. Tamo je poslato šest lovačkih aviona nemačkog RV, tanker-avion i fregata RM za podršku francuskom nosaču aviona „Šarl de Gol“, koji je brazdao sirijske vode Sredozemnog mora.
U sirijskom konfliktu danas je ukupno angažovano 1200 nemačkih vojnika, a učestvovanje u toj operaciji koštaće nemačke poreske obveznike 134 miliona evra u 2016. godini.
Berlin se energično pridružio povicima NATO-a o pretnji od strane Moskve i maksimalno aktivno nastoji da učestvuje u raspoređivanju dodatnih formacija alijanse u baltičkim državama i Poljskoj.
Na nedavnom samitu u Varšavi, Nemačka je saopštila da želi da bude na čelu jednog od četiri višenacionalna bataljona koji se raspoređuju u istočnom delu Evrope. Vlada Merkelove ponudila je za zajednički „kotao“ 1000 vojnika koji će biti raspoređeni u Litvaniji. A to je onaj isti Berlin koji gotovo više od svih u Evropi govori o tome da ni u kom slučaju ne treba prekidati veze s Moskvom.
Kažu da Rusi „sporo prežu, ali brzo jezde“. Nemci takođe vole da brzo jezde, ali, kao što pokazuje istorija, sami ne umeju da koče. Zbog tog preteranog ratnog zaleta – oni su u prošlom veku već dva puta ispaštali.
(Prevela Ksenija Trajković, Fakti)