Da li vam se čini da „VREME LETI“? Konačno je razjašnjeno ZAŠTO je to tako!
Čini vam se da niste ni trepnuli, a radna nedelja je već prošla. Stiže proleće, a imate utisak da ste se nedavno vratili sa mora.
Bliži vam se rođendan, a jedino o čemu razmišljate je kako je moguće da već duvate 40 svećica.
A, onda sretnete dete daljeg rođaka i gledate ga kao da je vanzemaljac, jer pred sobom vidite tinejdžera koji je u „vašoj glavi“ juče rođen. U jednom trenutku, u neverici primećujete da vreme zaista leti…
Vreme prolazi kao i uvek, ali naučno je dokazano da što smo stariji, imamo utisak da leti. Još 1890. godine psiholog Vilijam Džejms je objasnio da, kako starimo, vreme se ubrzava jer u odraslom dobu manje ima događaja za pamćenje.
U detinjstvu se mnogo toga dešava po prvi put, od polaska u školu, preko poljupca, do putovanja, što čini da vreme prolazi sporije.
S druge strane, zbog manjka novih iskustava u zrelijem dobu stiče se utisak da se dani i nedelje „spajaju“ i da se nismo ni okrenuli, a već je stigao novi Božić. U studiji iz 60-ih godina prošlog veka, tek punoletni ispitanici opisivali su vreme kao miran okean bez pokreta, dok su ga oni koji u osmoj deceniji poredili sa brzim vozom.
Dodatni odgovor na pitanje zašto nam vreme leti kad odrastemo, pruža studija Univerziteta u Minhenu iz 2005. godine. Svi ispitanici, bez obzira na starost, a imali su od 14 do 94 godine, verovali su da vreme izraženo manjim intervalima, poput nedelje ili meseca, brzo prolazi.
Ali, kada su ispitanicima postavili pitanje koliko vam je brzo protekla prethodna decenija, naučnici su primetili da je sa starošću izraženiji utisak da vreme leti. Najjači je u 50. godini, što znači da nam najbrže prolete četrdesete. Ako je za utehu, utisak protoka vremena posle toga ne raste i ostaje nepromenjen do kraja života.
Takođe, ispitanici od 20 do 59 godine su najčešće upotrebljavali frazu pritisak vremena, što se objašnjava mnoštvom zahteva koje ljudima u tim godinama život svakodnevno isporučuje. U tom smislu, ne ide nam na ruku život u 21. veku koji pred nas postavlja mnoštvo zahteva.
Psiholozi imaju objašnjenje i za naizgled paradoksalnu pojavu da „godina prođe, a dan nikad“. Prilikom monotonih i veoma poznatih svakodnevnih aktivnosti, poput čekanja u redovima ili putovanja na posao, vreme se razvuče jer nam se ništa ne dešava, a mozak nema nikakvih informacija koje bi trebalo da svari.
Zato, na kvalitetno provedenim odmorima i putovanjima vreme prolazi znatno sporije, jer doživljavamo nova iskustva.
I upravo je u tome trik. Vreme zaista možemo usporiti i to tako što ćemo obraćati pažnju na ono što nam se događa i primećivati stvari oko sebe. Drugim rečima, potrebno je da usvojimo filozofiju života sada i ovde.
Da ne dozvolimo da nam dani prolaze u rutini. I da isključimo autopilot i počnemo da upravljamo svojim životom.
(Večernje Novosti)