ZAKOPANO ZLATO U SRBIJI: Sveštenik se ZAKLEO da ga može pronaći samo ČOVEK koji uradi OVU stvar!
Stara legenda o popu Martinu uspešno odoleva vremenu budući da i dan-danas mnogi traže blago koje je on zakopao na tlu Srbije. Kad biste poželeli da krenete u avanturu za nestalim zlatnicima, prvo što biste morali da saznate jeste legenda o pop Martinu.
Ovo je priča o njemu.
Legenda kaže da je pop Martin iz Sevlijeva imao lepu ženu na koju je bio bacio oko Manuka-beg. Turčin je stalno tražio da mu u goste dođu pop i njegova lepa popadija, a kad su oni konačno pristali, desilo se zlo.
Posle gozbe kod bega, pop je pošao sa ženom, ali Manuka je stao ispred vrata ženskih odaja (u to vreme žene su sedele odvojeno od muškaraca) izvadio nož i rekao: – Ova žena više nije tvoja, nego moja.
Pop nije smeo protiv turskog silnika, pa je otišao sam kući, uveren da će se begu osvetiti. Otiđao je u planinu međ hajduke vojvode Vlčana. Odmah se istakao među njima, pa se izjednačio sa harambašom. U međuvremenu, poslao je svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka bega.
Do popa Martina je stigla vest da se beg sprema da putuje sa svojom porodicom u Jedrene, preko Gabrova (po jednoj verziji). Hajduci su ga presreli, a zarobljenog Manuka-bega odveli su popu Martinu, a žene i decu sklonili na sigurno. Međutim, dok se Martin bavio Manuka-begom, javili su mu da je jedan stražar pobegao sa ženama i decom.
Pop Martin se razljutio, naredio poteru i ubistvo stražara. Ali, i drugi stražar je odlučio da uzme žene, a sa njima i decu, za sebe. Konačno, pop Martin donosi oduku i naređuje masakr: “Pobijte sve, žene, decu i samog Manuka-bega”.
Tako je po ovoj srpskoj legendi, pop Martin postao hajduk i tako je ozlojeđen nestankom svoje žene otimao od Turaka sve što mu je došlo pod ruku. I naravno, blago i dragocenosti sakrivao negde po planinama.
DRUGA VERZIJA LEGENDE
Prema drugoj legendi, koja se može čuti na jugu Srbije, pop Martin je živeo u selu Poganovo, između Dimitrovgrada i Pirota, blizu bugarske granice.
Budući da su pored sela stalno prolazili turski karavani koji su išli za Carigrad natovareni blagom i dragocenostima koje su sakupili od harača, pop Martin je okupio hajdučku družinu koja je presretala karavane i uzimala natrag oteto od raje.
Zarobljenika nije bilo, sve pratioce karavana su ubijali, da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi poslednji trag. Zlato su i dragocenosti krili po pećinama u planini.
Pričalo se i da riznicu od nepoželjnih čuva neobičan mehanizam: zlatna zmija koja bi se prilikom ulaska nenajavljenog gosta aktivirala i nepozvane udarala šiljkom u glavu.
Pop Martin je i konstruktore ovog mehanizma ubio da niko ne bi mogao da oda tajnu.
Godinama, družba popa Martina sakupila je tako mnogo blaga, pa i troja kola prepuna zlatnika.
Rutinski, pobili su sve pratioce, ali ne i velikog, čupavog psa, koji je bio istreniran, pa se vratio sam u Carigrad.
Turci videvši da nema karavana, krenu za psom, koji ih odvede u Poganovo.
Ali tamo je bio Veliki petak i svi ljudi su bili u crkvi. Turci opkole crkvu i zatraže od meštana da odaju skloništa hajdučke družine. Niko ništa nije rekao, jer verovatno ništa nije ni znao, i Turci tako sve pobiše.
Pop Martin je, naravno, ostao živ, nastavio je da harači Turke, a na samrti je, kažu, rekao da njegovo zlato može naći samo onaj ko je spreman da jednu trećinu zadrži za sebe, a ostale dve pokloni (poganovskom) ili kojem drugom manastiru.
(Izvor: Telegraf.rs)