Muči mnoge, a o čemu je zapravo reč? Čuvena kriza srednjih godina i svi detalji o njoj!
Izraz „kriza srednjih godina“ odnosi se na period u životu kada se pretpostavlja da ljudi ostvaruju maksimum svojih postignuća i kada se sa tog vrha pitaju da li su se „popeli“ baš tamo gde su se nadali i ima li njihov život svrhu i smisao.
Ovaj period nazivamo krizom, jer on zahteva od nas značajne promene u načinu doživljavanja i tumačenja samog sebe, života, sveta, kaže Jokanovićeva.
Prihvatanje godina nije uvek lako
Psihoterapeut Vesna Jokanović objašnjava da je kriza srednjih godina vreme za evaluaciju postignutog, ali najčešće i prvo ozbiljnije suočavanje sa fizičkom prolaznošću.
KAKO JE PREPOZNATI?
– Život koji vodite više vam nije zanimljiv
– Žudite za drastičnim promenama
– Osećate se prazno koliko god postigli
– Imate osećaj kao da vam nešto nedostaje, ali ne znate šta
– Muče vas stvari koje ste mogli, a niste ih uradili
U tim godinama ljudi sukobljavaju sliku koju imaju sa sobom sa onom koja realno postoji, a ako se te dve slike ne poklapaju u velikoj meri, kriza je neizbežna, a pitanje je samo u kojoj meri će da se ispolji i na koji način.
Ipak, nedavno se pojavilo jedno kanadsko istraživanje po kome kriza srednjih godina uopšte ne postoji i da smo srećniji u četrdesetim nego u dvadesetim godinama života.
– Mislim da je kriza srednjeg doba prečesto korišćena kao objašnjenje za probleme ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama života, ali reći da ona ne postoji bilo bi odlaženje u drugu krajnost – smatra Jokanovićeva.
Ta dobro poznata kriza srednjih godina može da i izgleda i OVAKO. A i žene su rekle šta misle o tom problemu.
Ona objašnjava da srednje doba u biološkom smislu označava život na silaznoj putanji i da je normalno da ljudi traže odgovore na pitanja o prolaznosti i smislu života. Razrešenje ove krize (da je ipak tako nazovemo) jeste razvojni zadatak, i ako ga uspešno savladamo on nam daje osnovu, čak odskočnu dasku za dalji psihički i duhovni razvoj.
NEKI ZNACI MODERNE KRIZE SREDNJIH GODINA
– Odlazak na muzičke festivale
– Potraga za starim ljubavima na Fejsbuku
– Otvaranje profila na Tviteru i Fejsbuku
– Kupovina skupog bicikla
– Bavite se ekstremnim sportom
– Četrdesete su vreme ogromnih individualnih razlika: neki tek postaju roditelji – drugi već čekaju unuke, jedni se tek pronalaze u profesiji – drugi već imaju po 20 godina radnog staža, ljudi slabijeg zdravlja se teže nose sa zdravstvenim problemima – drugi još ne osećaju ozbiljnije posledice fizičkog starenja, jedni se tek žene – drugi se već razvode.
Morali bismo sve to da uzmemo u obzir pre nego što nešto svrstamo u krizu srednjeg doba – objašnjava naša sagovornica razloge zbog kojih je teško definisati probleme koje nazivamo krizom srednjih godina.
Ona se javlja nezavisno od našeg zadovoljstva ili nezadovoljstva svojim životom, ali svaku krizu je lakše savladati ako smo zadovoljni sobom i svojim izborima i ako smo okruženi ljudima koje volimo.
– Isto tako, u nerazvijenim, siromašnim zemljama egzistencijalna kriza je stalna. Ako ljudi stalno pred sobom imaju probleme vezivanja kraja sa krajem, psihičke krize, njihovo razrešavanje je svakako u drugom planu – kaže Vesna Jokanović.
Potencijalni izazivači kriza
u mladosti u srednjim godinama u starosti
– pitanja definisanja identiteta
– socijalna pripadnost
– izbor zanimanja
– razvijanje sposobnosti
za intimno povezivanje
– obezbeđivanje egzistencije
– stvaranje porodice
– održanje porodice
– suočavanje sa prolaznošću
– smanjenje fizičkih sposobnosti
– socijalna izolacija
– strah od smrti
Istraživanja su bila pogrešna
Kriza srednjih godina prihvaćena je kao psihološki fenomen, ali najnovija studija rađena u Kanadi govori sasvim suprotno. Nova studija, naime, tvrdi da ne postoji tako nešto kao što je kriza srednjih godina, te da su ljudi čak i srećniji u svojim četrdesetim nego kada napune 18 godina.
Proteklih pola veka konvencionalisti su verovali da naš stepen zadovoljstva prati oblik U-krive, nagoveštavajući da je najniža tačka poznata kao kriza srednjih godina. Ipak, stručnjaci danas veruju da naša sreća ne jenjava u srednjem dobu, već da postepeno raste od naših tinejdžerskih dana do srednjih godina.
Istraživači kažu da su prethodna istraživanja obuhvatala preseke gde je grupa ljudi ispitivana o svojoj sreći u određenom dobu. Nova studija bazirana je na longitudama, odnosno meri nivo sreće tokom protoka vremena, što znači da su naučnici u stanju da vide koliko ljudi postaju srećniji ili nesrećniji tokom starenja.
Istraživački tim pratio je dve grupe – u jednoj su bili Kanađani sa završenom srednjom školom uzrasta od 18 do 43 godine, a u drugoj fakultetski obrazovani ljudi starosti između 23 i 37 godina.
U obe grupe se pokazalo da je nivo sreće porastao u 30-im godinama, sa blagim padom u 43. godini u grupi svršenih srednjoškolaca.
Nakon proučavanja varijacija u životima ispitanika i dalje je uočen rast sreće nakon srednje škole i fakulteta u obe grupe. Istraživači su otkrili da sreća raste brže između 18. i tridesetih godina. Ipak, iznenađujuće, ljudi su najzadovoljniji sobom u periodu kada su u braku i imaju dobro zdravlje, a manje srećni kada su nezaposleni.
Kriv je kult mladosti
Istraživanja su pokazala da kriza srednjih godina ne zahvata podjednako pripadnike svih kultura. Tako rezultati jednog istraživanja pokazuju da je kriza srednjeg doba retka u Japanu i Indiji, dok je česta u zapadnom svetu. Kao objašnjenje za ovo opažanje navode činjenicu da se u zapadnom delu sveta propagira kult mladosti koji od starijih ljudi često ima nerealna očekivanja.