SLUŠAJTE SVOJE TELO: Ovo su 5 znakova koji ukazuju na to da ćete za mesec dana dobiti infarkt!
Evo na šta bi trebalo da obrate pažnju i koji to simptomi ukazuju da pod hitno dogovorite termin kod internista ili kardiologa.
Ako slušate svoj organizam i naučite kako prepoznati ključne signale znatno možete smanjiti rizik od infarkta. Verovali ili ne, muškarci i žene imaju potpuno drugačije simptome srčanih bolesti, a kod dama se neki od njih pojavljuju čak 30 dana pre nego što dođe do akutnog srčanog udara.
1. Hronični umor ili nesanica
Ukoliko se već neko vreme osećate umornije nego inače, čak i kad ne radite ništa iscrpljujuće, to može predstavljati upozorenje da se koronarna arterija ozbiljno suzila. Smanjen dotok krvi u srce dovodi do povećanog rada srčane pumpe, što čini da se osećamo malaksalo i premoreno, a da pritom ne možemo uveče zaspati.
2. Otežano disanje
Žene koje teško dolaze do vazduha nalaze se pod ogromnim rizikom od srčanog udara. Stvar je u tome što respiratorni i kardiovaskularni sistemi zavise jedan od drugog. Pa tako, kad srce dobija manje krvi, samim tim i pluća raspolažu sa manje kiseonika, a posledica svega toga je otežano disanje.
3. Slabost mišića
Smanjen protok krvi dovodi do toga da celo telo pati od manjka kiseonika. Cirkulacija krvi je sve lošija, tako da mišići ne mogu normalno raditi.
4. Vrtoglavica, mučnina i pojačano znojenje
Ukoliko imate neobjašnjiv napad vrtoglavice ili vas obliva hladan znoj, sasvim je moguće da se nalazite u predinfarktnom stanju. Ovaj simptom naročito je izražen kad osoba naglo ustane, jer krv ne uspeva na vreme stići do mozga.
5. Neugodan osećaj u grudima
Šta se koronarna arterija više sužava, onemogućavajući normalan protvok krvi, to se pojačava „žarenje“ u predelu grudi. S vremenom počinju probadanja, a zatim i bol.
Kako sebi pomoći
S obzirom na to da je poznato kako žene imaju nešto blaže simptome koje je lako potceniti i odbaciti kao nešto drugo sve do trenutka dok ne bude prekasno, važno je da slušaju svoje telo i ne ignorišu ove znakove.
Obavezna je poseta lekaru, koji bi osim merenja pritiska u EKG-a trebao preporučiti i test opterećenja te ultrazvuk srca i pluća. Ukoliko postoje ozbiljni pokazatelji da nešto nije u redu, trebalo bi obaviti i angiografiju.
Ono što je možda najvažnije je da, posebno ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, a osećate da se nešto neuobičajeno dešava sa vašim organizmom, insistirate da vam se uradi barem deo
ovih pregleda.
Nažalost, mnoge pacijentkinje našle su se u situaciji da im lekari kažu „ma nije to ništa, pod stresom ste i anksiozni“, da bi nakon par dana završile u bolnici sa simptomima težeg srčanog udara.