ŠTA ZAISTA POVEĆAVA RIZIK OD RAKA DOJKE? Odgovori doktora na sva vaša pitanja!
Mediji su u poslednje vreme koncentrisani na razvoj karcinoma, pa se mogu čuti izjave da na bolest više utiče loša sreća nego stil života. No svi bismo itekako trebali paziti na svoj stil života koji će poboljšati našu ‘sreću’.
Geni su važni, no stil života može uveliko povećati ili smanjiti našu šansu za razvoj bolesti. Doktorica Salli Norton odlučila je odgovoriti na najčešća pitanja koja joj postavljaju žene koje strahuju od karcinoma dojke, a vi proverite koliko toga znate i vidite da li možete da i sami smanjiti šanse za stvaranje problema u budućnosti.
Koliko na razvoj raka dojke utiču geni?
Samo u tri od 100 slučajeva na razvoj raka uticali su geni. No ako vam je neko iz najbliže porodice (na primer sestra ili majka) oboleo od raka, to može udvostručiti šansu za pojavu bolesti. Ako imate puno članova porodice koji su imali rak dojke ili creva, posebno u mlađim godinama, izuzetno je važno da to napomenete svom lekaru opšte prakse.
Koliko žena oboli od raka dojke?
Jedna od osam. To je najčešći oblik karcinoma među ženama, i premda je većina žena prošla menopauzu kad oboli, oko petina obolelih je mlađa od 50 godina.
Ako osetite čvorić u dojci, kolika je šansa da je reč o raku?
Sa zadovoljstvom vam mogu reći da je mala šansa. čvorići u dojkama se pojavljuju zbog mnogih stvari. Najčešće oko menstruacije, no može biti i reč o cistama, infekcijama ili benignim naslagama – Fibroadenomi.
To mogu biti veće ili manji čvorići, koju mogu ali i ne moraju biti bolne na dodir.
Benigni čvorići mogu se, ako je to potrebno, ukloniti, ali takođe mogu i nestati uz malo, ili nimalo, lečenja.
No za bilo kakav čvorić obratite se lekaru, pogotovo ako je tvrda te ne nestane sa dolaskom menstruacije, ili uzokruje promene na koži ili bradavici.
Kad bi žene trebale na mamografiju?
U Hrvatskoj se u sklopu Nacionalnog programa ranog otkrivanja raka dojke žene između 50 i 69 godina pozivaju na mamografiju. No u Zagrebu postoji i Program preventivne mobilne mamografije za žene 40-49 godina i starije od 69.
Inače, za mlađe žene obično se preporučuje ultrazvučni pregled dojki, a ako se primete ikakve abnormalnosti, žena bilo koje godine može obaviti oba pregleda.
Povećava li se rizik od obolevanja kod gojaznih osoba?
Da. Masno tkivo nije samo ono što se preliva preko ruba vaših pantalona u struku, nego je to i organ tela koji proizvodi hormone, od kojih je jedan estrogen. A estrogen se smatra vodećim uzrokom razvoja karcinoma dojke, šta znači da je veći rizik što ste vi deblji.
Debljina može i smanjiti broj menstruacija, što smanjuje i ispuštanje estrogena iz jajnika. Zato se, paradoksalno, smanjuje šansa od pojave raka dojke pre menopauze, no ista se povećava nakon menopauze.
Šta je sa alkoholom i pušenjem?
Nažalost, ista stvar. Ako želite smanjiti rizik, kao što biste trebali smršati, trebali biste izbaciti cigarete i alkohol. Iako je pušenje uzročnik prvenstveno raka pluća, ono doprinosi i razvoju drugih vrsta karcinoma. A preteran unos alkohola, tačnije onaj koji tek malo prelazi preporučeni dnevni unos, povezan je sa rakom dojke.
Povećava li hormonska terapija moguči rizik?
Takođe, da. Što znači da ako se pokušavate uz pomoć nje rešiti loših strana menopauze, izlažete se drugim rizicima. Ovakva terapija sadrži estrogen, a nekad i progesteron, a oba hormona povećavaju rizik od razvoja raka dojke.
Kod otprilike četiri od 100 žena obolelih od karcinoma dojke, bolest se može povezati sa hormonskom mogučom terapijom, i to većinom onom koja je sadržavala oba hormona. No postoje (doduše ograničeni) dokazi da terapija može štiti od bolesti kao što su osteoporoza.
Uzrokuju li dezodoransi rak dojke?
Ne znamo ništa za sigurno. Neka istraživanja pokazuju da može biti povećan rizik, zbog aluminijumskih spojeva koji se koriste u antiperspirantima, jer oni blokiraju žlezde znojnice, što znači da se mogu taložiti u tkivu dojke i proizvesti efekat nalik onome estrogena.
No druga istraživanja nisu pokazala nikakav povećan rizik. Da je rizik velik, sigurno bismo znali za njega, pa ne treba preterano brinuti.
Treba ipak znati da preterana upotreba hemijskih proizvoda na sebi ili u domaćinstvu definitivno loše utiče na nas, te bismo trebali smanjiti njihovu upotrebu, što je moguće više.
Koliko često bi žene trebale proveravati dojke?
Pametno je steći naviku redovnog mesečnog samopregleda, kako bi svaka žena znala što je kod nje normalno i kako bi lakše primetila ikakve promene. No bilo bi dobro izbegavati vreme oko menstruacije jer su tad grudi sklonije stvaranju čvorića.
Inače, najlakše je samopregled obaviti tokom tuširanja, rukom koja je puna sapunice.
Takođe, pregled ispred ogledala, s rukama u vazduhu, može vam pomoći da primetite promene na koži.
Mogu li žice od grudnjaka izazvati rak dojke?
Ne. To je mit koji se proširio nakon nekih loše odrađenih ‘naučnih istraživanja’, koji su otada dokazani netačnima. Teorija je bila da bi tesni grudnjaci mogu urokovati nakupljanje toksina koji bi uzrokovali pojavu raka, no jedino što bi se moglo dogoditi jest da vas upravo tesni grudnjak ‘upozori’ ne neku čvorić koju možda inače ne biste primetili.
Svejedno, to ne znači da bi trebalo da nose premali grudnjak. Mnoge žene ne nose odgovarajući grudnjak, a treba znati da vam pravilno odabran grudnjak može dati instant samopouzdanje, ali i smanjiti pritisak na ramenima, pogotovo kod žena sa većim grudima.
Koliko je čest ovaj karcinom kod muškaraca?
Retko se javlja, što nije čudno jer muškarci imaju puno manje masnog tkiva na tom području od žena. No ono što nije dobro, jeste da će se češće otkriti tek kad se proširio, verovatno zato što se manje o njemu priča i zna.
Češće se dijagnostikuje kod starijih muškaraca (iznad 40), pogotovo kod onih kod kojih se već javljao u porodici ili kod gojaznih muškaraca. Stoga bi i muškarci trebalo paziti na bilo kakve kvržice na grudima i bez imalo srama otići kod lekara ako ih primete.